Da li će se Trumpu 'jeftin novac' obiti o glavu

"Ja sam predsednik pristupačnosti. Govorite glasno i ponosno", poručio je Donald Trump republikancima na društvenoj mreži Truth Social. Ali njihov odabranik, koji se vratio u Belu kuću upravo na račun oštrih kritika ekonomskog programa svog prethodnika Joea Bidena, uglavnom nije ispunio obećanje o američkom zlatnom dobu. Fed se, stoga, nalazi na raskršću pred odlukom u sredu: dalje ublažavanje monetarne politike je dobra vest za finansijska tržišta, ali bi moglo izgurati američku privredu iz zone zlatne groznice u inflacionu spiralu.

U ovom scenariju, kritičari bi govorili "glasno i ponosno", jer bi to donelo porast troškova života za radničku klasu Amerike, što bi opasno smanjilo Trumpovu podršku u osetljivoj atmosferi i periodu pre međuizbora.

Bidenovim stopama

Gotovo godinu dana od trajanja mandata Trump 2.0, inflacija je visoka kao i onog dana kada je preuzeo ključeve Bele kuće. Najviše carine još od Velike depresije poskupele su život prosečnom Amerikancu, a stvaranje radnih mesta je usporeno, čak i dok se rast BDP-a ubrzao nakon početne pauze sredinom godine. Očekuje se da će do kraja godine dosegnuti dva odsto.

Trumpovo ekonomsko obećanje naišlo je na slične prepreke kao i zloglasna Bidenomika "uspavanog Joea", budući da Trump ne podnosi svog prethodnika. Međutim, u sektoru finansija rastu očekivanja o daljem smanjenju kamata Feda.

 

"Zbog nedavnog delomičnog zatvaranja vlade, određeni makroekonomski podaci nisu objavljeni, što donekle povećava neizvesnost", kaže Matej Mazi, upravitelj imovine u NLB Skladi, dodajući još jedan aspekt porasta indeksa straha VIX. Indeks je ponovo dosegao vrhunac krajem novembra, za 30 bodova više od svog vrhunca u aprilu, usred nagađanja i predviđanja da berzu očekuje velika korekcija zbog tehnološkog sektora.

Ipak, uprkos upozorenjima da je monetarna politika previše labava, uz trgovinske barijere, fiskalnu ekspanziju i sumnje u to jesu li najskuplja tehnološka imena već ušla u zonu preterano optimističnih procena - smanjenje kamata za četvrtinu boda u sredu je gotovo sigurno. Mazi takođe sumnja da su procene tehnoloških firmi preterane.

"Najprofitabilniji delovi ekosistema AI tehnologije - litografija, napredna logika, memorija, energetska i data infrastruktura - predstavljaju kapitalno intenzivne segmente s visokom tržišnom koncentracijom i stabilnim maržama, što opravdava veće procene."

 

Ključno pitanje za privredu i Trumpovu administraciju jeste ili će biti - da li je treće uzastopno smanjenje trend.

"Verovatnoća za smanjenje kamata u sredu procenjuje se na oko 93 odsto, uz još dva smanjenja sledeće godine", predviđa Mazi. Ovaj nagli obrt događaja je umnogome rezultat dosadašnje komunikacije Feda, koja je postupno pripremala tržište za blaži ton monetarne politike - pozadina tržišnih očekivanja je dokaz za to.

                      

Šta kažu analitičari Bloomberg Adrije "Očekivanja uoči današnje sednice Feda ponovo su se zakomplikovala nakon niza kontradiktornih poruka iz vrha institucije. Iako analitičari sada gotovo jednoglasno očekuju još jedno smanjenje kamatnih stopa, napetost između povišene inflacije i tržišta rada koje pokazuje znake slabosti čini Fedovu odluku posebno osetljivom", navodi Rudi Lukačić, analitičar Bloomberg Adrije, i dodaje: "Fedova komunikacija ponovo otvara pitanje pravog tajminga. Powell je u oktobru sugerisao da decembarsko smanjenje nije izvesno, dok su kasnije izjave drugih zvaničnika pomerile očekivanja ka daljem spuštanju kamata. Tržišta to tumače kao signal da Fed reaguje sa blagim zakašnjenjem na slabljenje tržišta rada. Može se reći da je ovo klasična situacija 'Powell behind the curve' - predsednik Feda prekasno uočava početak usporavanja tržišta rada." Kako dalje pojašnjava, prognoze za 2026. ostaju podeljene: većina očekuje ograničen broj novih rezova, dok drugi predviđaju agresivnije popuštanje ukoliko se inflacija stabilizuje, a potrošnja oslabi.

  

Ako se pokaže kao trend, takav pristup mogao bi pokrenuti inflacionu spiralu koja će pogoditi džepove prosečnog Amerikanca. Inflacija, iako umerena, od 2021. godine dosledno prelazi cilj od dva odsto i, zajedno sa carinama, čini svakodnevni život skupljim za srednju i radničku klasu.

Trump takođe želi niže troškove zaduživanja kako bi stimulisao stambeni sektor. To vidi kao način rešavanja širih zabrinutosti oko pristupačnosti, odnosno skupoće, što će biti ključno za međuizbore sledeće godine. Međutim, prognoze su da će inflacija u SAD u 2026. biti oko tri odsto.

"Bessent je taj koji odlučuje o trci za naslednika predsednika Feda, jer stara vašingtonska izreka kaže da onaj ko kontroliše papire - taj drži i moć", kaže osnivač Pangaea Policyja Terry Haines | Bloomberg

Trumpova dilema

Dilema da ono što je dobro za tržišta nije nužno dobro i za ljude, odražava se u anketama javnog mnjenja. Trumpove ocene ekonomskog upravljanja su sve lošije. Podrška pada i među njegovim republikanskim pristalicama. Ankete ABC-ja, Reutersa i Yahooa otkrivaju da otprilike 25 odsto republikanaca, odnosno svaki četvrti smatra da je predsednikova politika pogoršala ekonomsku situaciju. Samo su više razočarani Trumpovim ponašanjem u "aferi Epstein".

Stoga, odluka bankara koja će biti doneta u sredu ima iznenađujuću dimenziju unutrašnje politike. Postoje procene da Fed neće samo određivati ​​cenu novca danas, već i buduću sudbinu republikanske vlade. Predstojeći međuizbori će odlučiti o sastavu celog Predstavničkog doma, kao i trećine Senata, i to upravo u vreme kada će realna privreda osetiti posledice trenutnih odluka Feda.

Treba pomenuti i da je Aftyn Behn, demokratska kandidatkinja za Kongres, prošle nedelje na vanrednim izborima u Tenesiju u središte svoje kandidature stavila inflaciju i troškove zdravstvene zaštite. Ta pitanja su joj omogućila da osvoji znatno više glasova, u tradicionalno republikanskom okrugu u kojem se kandidovala, od bilo kog svog prethodnika iz te stranke.

Mazi, međutim, inflacione rizike gura u stranu, ističući da "Sjedinjene Države doživljavaju znatno veći rast produktivnosti od većine razvijenih privreda".

"Digitalizacija i brzo uvođenje veštačke inteligencije (AI) povećavaju produktivnost, smanjuju troškove rada, poboljšavaju profitabilnost firmi i deluju dezinflaciono."

 

U papiru je moć

Političke implikacije odluka onih koji vode monetarnu politiku potencijalno su pogubne za Trumpovu administraciju. A to je rizik koji Trump nije spreman da prepusti slučaju.

Predsednik neprestano pokušava da ojača kontrolu nad Fedom i u njega integriše lojalne ljude. Sve to sa ciljem usklađivanja monetarne politike s Trumpovom specifičnom ekonomskom vizijom.

"Scott Bessent je Trumpov glavni zagovornik transformacije odnosa između Ministarstva finansija i Feda u dinamičniji, simbiotski i međusobno podržavajući odnos", rekao je Terry Haines, pozivajući se na centralnu ulogu ministra finansija u odabiru naslednika Jeromea Powella i njegovu konvergenciju s Trumpovom idejom konvergencije fiskalne i monetarne politike.

Osnivač i analitičar agencije Pangaea Policy dodaje: "Bessent je taj koji odlučuje o trci za naslednika predsednika Feda, jer stara vašingtonska izreka kaže da onaj ko kontroliše papire - ujedno drži moć."

Stoga je paradoksalno da će se Powellov naslednik - iako Trumpov izbor - suočiti s istim problemom: Trumpovim pritiskom za stimulišuću monetarnu politiku, iako makroekonomski pokazatelji idu u prilog restriktivnoj.

Tomaž Deželan, predavač i politikolog na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, upozorava da će to značiti da će Trump izgubiti priliku da prebaci krivicu na nezavisna tela poput Feda. "Loši pokazatelji biće na njegovu štetu, što će ga prisiliti da donosi sve radikalnije odluke."

 

'Prokleto ništa'

Deželan je više puta upozorio da je Trump vrlo osetljiv na očekivanja i Wall Streeta i pokreta MAGA, čija su jezgra poljoprivrednici. Šta ih čeka nakon niza smanjenja kamatnih stopa - saznaće se već u sredu.

Nakon samo dva uzastopna smanjenja kamatnih stopa i odgovora kineske vlade na zaoštravanje trgovine, poljoprivrednici se suočavaju s posledicama rasta cena i carinskog rata. Opterećuju ih skupi krediti i visoki troškovi sirovina. Stoga je Trump, u nastojanju da smiri njihovo nezadovoljstvo, pre nekoliko dana najavio paket pomoći od 12 milijardi dolara za poljoprivrednike i, istovremeno, pritisnuo proizvođače poljoprivrednih mašina da snize cene traktora ukidanjem onoga što je smatrao nepotrebnim ekološkim ograničenjima.

"Moraće da snize cene jer je poljoprivredna oprema postala preskupa, a veliki razlog za to je taj što podleže ekološkim zahtevima koji ne rade ništa", rekao je Trump, prebacujući frustraciju i krivicu (što je već uobičajeno za njega) na svoje prethodnike u Beloj kući.

 

(Tekst dopunjen izjavom Rudija Lukačića.)