U iranskom ratu pobeđuju naftne kompanije

Koliko milijardi više nego prošle godine – to je glavno pitanje koje se postavlja uoči objavljivanja finansijskih izveštaja najvećih naftnih kompanija za prvi kvartal 2026. godine, koji bi trebalo da pokažu kako rat u Iranu utiče na profit takozvanih "Big Oil" kompanija. Razlog je jednostavan – prekid transporta nafte kroz Ormuski moreuz, kroz koji inače prolazi petina svetske potrošnje, ograničio je ponudu i redovno snabdevanje, što je dovelo do rasta cene sirove nafte brent sa oko 60 dolara po barelu početkom godine na maksimum od 118 dolara po barelu krajem marta.

 

Britanski list "Guardian" nedavno je objavio da je 100 najvećih svetskih naftnih i gasnih kompanija zaradilo više od 30 miliona dolara svakog sata u prvom mesecu američko-izraelskog rata u Iranu. Saudi Aramco, Gazprom i Exxon Mobil bili su među najvećim dobitnicima, navodi se u istraživanju. Procene su da će biti potrebni meseci da se zalihe vrate na predratni nivo, kao i da bi naftne kompanije do kraja godine mogle da zarade 234 milijarde dolara ukoliko cene nafte ostanu u proseku na nivou od 100 dolara.

Šta kaže Bloomberg Intelligence

Iako postoje razlike među velikim naftnim kompanijama u zavisnosti od toga koliki deo poslovanja otpada na istraživanje i proizvodnju, a koliki na preradu, kao i da li crpe naftu na Bliskom istoku ili u drugim delovima sveta, za većinu njih trenutna situacija i rast cena nafte idu u prilog prihodima, odnosno dobiti, pokazuju podaci Bloomberg Intelligencea.

 

 

Will Hares, viši analitičar u Bloomberg Intelligenceu, smatra da bi zarada kompanije TotalEnergies u prvom tromesečju trebalo da poraste, pre svega zbog rasta cena nafte, gasa i tečnog prirodnog gasa usled poremećaja u snabdevanju u Persijskom zalivu.

"To dolazi nakon solidnog četvrtog tromesečja, kada su slabiji proizvodni rezultati bili nadoknađeni snažnom prodajom LNG-ja i boljim rafinerijskim maržama", naveo je Hares.

 

 

Za Equinor ističe da je rekordna proizvodnja u četvrtom tromesečju dostigla 2,2 miliona barela dnevno, što je najviše u poslednjih 15 godina.

"Operativnim izgledima za 2026. godinu predviđa se rast od tri odsto, a snažan efekat cena usled rata u Iranu dodatno će povećati zaradu, barem u prvom tromesečju", naveo je Hares.

Znatno više cene nafte i gasa trebalo bi da povećaju rezultate kompanije ExxonMobil u prvom tromesečju za čak 2,9 milijardi dolara, dok bi privremeni poremećaji u obimu povezani sa ratom mogli da smanje rezultate za oko 500 miliona dolara, procenjuje Bloomberg Intelligence.

"Održavanje, izostanak efekata rezervi i manji broj dana u tromesečju u odnosu na prošlu godinu mogli bi dodatno da smanje neto dobit za 1,5 milijardi dolara", naveli su u belešci Vincent Piazza, viši analitičar, i Matthew de Marino, mlađi analitičar Bloomberg Intelligencea.

 

 

Slično kao i kod ExxonMobila, analitičari smatraju da će na Chevronov sektor proizvodnje pozitivno uticati više cene roba u prvom tromesečju, dok će niža proizvodnja odražavati zastoje u Tengizchevroilu i smanjene količine na Bliskom istoku, posebno u Izraelu i podeljenoj zoni.

Bloomberg Mercury

 

"Dnevna proizvodnja blizu gornje granice procena od 3,8 do 3,9 miliona barela ekvivalenta nafte deluje realno, a više cene impliciraju pozitivan efekat do 2,2 milijarde dolara", naveli su analitičari.

Očekuje se da će i PetroChina ostvariti slične dobitke. Zarada u prvom tromesečju verovatno će rasti jer globalni šok ponude podstiče rast cena nafte, smatraju analitičari Henik Fung i Chia Chen.

"Cena WTI nafte iznosila je 72,67 dolara po barelu u prvom tromesečju, što je rast od 1,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, izazvan poremećajima u protoku sirove nafte kroz moreuz usled sukoba na Bliskom istoku. Proizvodnja kineskog naftnog giganta mogla bi da nastavi da raste kako bi se ispunili ciljevi Pekinga u vezi sa energetskom bezbednošću, dok se profit od derivata suočava sa izazovima zbog slabe tražnje usled pada tržišta nekretnina u Kini, šire upotrebe električnih vozila i državnih smernica o cenama derivata", naveli su analitičari.

Kada je reč o Saudi Aramcu, Bloomberg Intelligence navodi da je zarada ograničena uprkos rastu cena nafte, zbog izloženosti infrastrukture i ograničenih kapaciteta za preusmeravanje usled rata u Iranu.

Bloomberg

 

"Kompleks Ras Tanura već je bio meta napada dronom, a kontinuirani gubici u izvozu predstavljaju značajan rizik. Rast cene brenta od 10 dolara po barelu povećava mesečni EBITDA za oko tri milijarde dolara, ali pad proizvodnje od milion barela dnevno poništio bi većinu tog efekta", naveli su analitičari.

Da li su američki proizvođači najveći dobitnici

Reuters navodi da je, prema podacima Londonske berze, u proteklom mesecu šest analitičara koji prate Chevron revidiralo procene zarade po akciji za prvi kvartal, povećavši ih u proseku za oko 40 odsto.

 

 

Prema analizi, konsenzus na Wall Streetu je da će Diamondback, američki proizvođač nafte iz škriljaca bez međunarodnih operacija, objaviti zaradu od gotovo tri dolara po akciji u prvom tromesečju, što je 28 odsto više u odnosu na procene pre rata. Analitičari očekuju sličan rast i na godišnjem nivou, pa su projekcije zarade po akciji povećane za 22 odsto.

Moć kontrole ponude

Sve je očiglednije da je rat, koji je započeo napadima SAD i Izraela na Iran, prvobitno pravdan promenom režima, prerastao u sukob oko kontrole Ormuskog moreuza, odnosno globalnog snabdevanja naftom i cena tog energenta.

Koncept "energetske dominacije" već duže je u središtu američke geopolitičke strategije. Politika koju promoviše administracija Donalda Trumpa ima za cilj da američku energetsku moć pretvori u instrument ekonomskog i geopolitičkog uticaja. Povećanjem domaće proizvodnje, deregulacijom i aktivnom spoljnom politikom prema zemljama poput Irana i Venecuele, Vašington nastoji da učvrsti svoju poziciju na svetskom tržištu.

Bloomberg

 

Zvanična strategija Bele kuće "Američka energetska dominacija" podrazumeva agresivno širenje energetske industrije, rast izvoza i smanjenje zavisnosti od uvoza. Cilj nije samo ekonomski rast, već i korišćenje energije kao geopolitičkog alata. U tom okviru, 2025. godine osnovano je Nacionalno veće za energetsku dominaciju, telo zaduženo za koordinaciju institucija i ubrzanje razvoja projekata.

Strategija SAD oslanja se na činjenicu da su u poslednjoj deceniji postale najveći svetski proizvođač nafte i gasa. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, proizvodnja je dostigla istorijske maksimume zahvaljujući tehnološkim inovacijama, posebno u eksploataciji škriljaca, što je značajno promenilo globalnu energetsku mapu.

 

 

Ne treba zanemariti ni dugotrajan trgovinski sukob između SAD i Kine, kao ni činjenicu da Vašington Peking i dalje vidi kao jednu od najvećih bezbednosnih pretnji. Indikativno je da su napadi na Iran i blokada Ormuskog moreuza zapravo snažno pogodili Kinu – čak 34 odsto nafte koja je 2025. prošla kroz moreuz završilo je upravo tamo.

Kratkoročna dobit, dugoročni rizik

Silvana Milić, analitičarka korporativnih finansija u Bloomberg Adriji, ocenjuje da će naftne kompanije kratkoročno nesumnjivo profitirati od viših cena, ali da te iste cene ubrzavaju procese koji dugoročno potkopavaju profitabilnost.

"Ratna premija, a ne fundamentalna tražnja, podiže cene u 2026. godini, što koristi kompanijama fokusiranim na proizvodnju i onima sa disciplinovanim troškovima. Međutim, visoke cene istovremeno ubrzavaju elektrifikaciju, smanjuju tražnju u saobraćaju i usmeravaju rast ka petrohemiji", navodi Milić.

Dodaje da visoke cene kratkoročno donose profit, ali dugoročno podstiču pad tražnje i smanjuju održivost budućih prihoda.

"Energetsko tržište ulazi u fazu u kojoj visoka cena više nije garancija stabilnih profita, već znak duboke strukturne tranzicije", zaključuje Milić.