Koliko privreda gubi zbog prekida u snabdevanju strujom

Prekidi u snabdevanju električnom energijom izazvani snažnim zimskim nevremenom prethodnih dana otvorili su pitanje kolika je stvarna i dugoročna šteta po privredu Srbije, posebno u zapadnim i jugozapadnim delovima Srbije, gde su kvarovi na elektroenergetskoj mreži i zavejani putevi paralizovali rad pojedinih preduzeća.

Prema podacima nadležnih službi sa terena, proteklog vikenda je više od 20.000 ljudi ostalo bez električne energije, dok je vanredna situacija proglašena u 11 opština. Najteže su pogođeni zapadni i jugozapadni delovi Srbije, Kolubarski, Mačvanski, Moravički, Zlatiborski i Raški okrug, ali i Majdanpek na istoku zemlje. U tim regionima koncentrisan je i značajan broj proizvodnih i izvozno orijentisanih kompanija.

Iz Elektrodistribucije Srbije (EDS) za Bloomberg Adriju navode da je, zahvaljujući velikom angažovanju ekipa na terenu u veoma teškim uslovima, broj korisnika bez električne energije znatno smanjen i sada iznosi 0,35 odsto. "Ukupno 229 ekipa EDS sa 714 montera nastavlja intenzivan rad na sanaciji distributivne mreže kako bi u najkraćem mogućem roku obezbedili potpuno stabilno snabdevanje električnom energijom na teritoriji cele zemlje."

Prema njihovim podacima, najviše preostalih kvarova ima na teritoriji Moravičkog, Raškog i Zlatiborskog okruga. Iz EDS-a ističu da je, s obzirom na to da je snežno nevreme najviše pogodilo brdsko-planinska naselja Zapadne Srbije, uticaj na privredne subjekte manji nego što je to slučaj sa domaćinstvima.

Posledice veće u razvijenijim regionima

Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, za Bloomberg Adriju kaže da su proizvodne hale i generalno privredni objekti često smešteni van centra grada, po obodima naselja ili u zaseocima, što ih čini posebno ranjivim u situacijama kada dolazi do kvarova na mreži i prekida u snabdevanju strujom.

"Jedina stvar koja je sada tu malo olakšala situaciju jeste to da poslednjih godina brojne kompanije u unutrašnjosti Srbije negde od 30. decembra do 10. ili 12. januara ne rade, uglavnom imaju kolektivni odmor jer su tada praznici. Nijednoj proizvodnoj firmi se ne isplati da sporadično radi, da zagreva hale i prostorije za jedan dan, pa da sutra opet ne radi. To je velika potrošnja struje, a ne postoji rad u kontinuitetu", objašnjava Rajić.

 

Kako dodaje, zbog toga dosta firmi već godinama planira kolektivne odmore u ovom periodu, jer u brojnim kompanijama i nema velikog obima posla, čak ni kod izvoznika. "To je u ovom trenutku delimično ublažilo posledice lošeg vremena i prekida u snabdevanju strujom. Ali ako se ovakvo stanje produži i bude ispada na elektromreži i tokom januara i februara, onda će se to značajnije odraziti na samu privredu."

Rajić ističe i regionalne razlike u uticaju nestanaka struje na privredu. "Generalno, sem Zijina i nekoliko većih fabrika u istočnoj Srbiji, nama je privreda tog dela Srbije u prilično lošem stanju. Kada se pogleda koliko tu ima srednjih i velikih kompanija, to je minimalno", kaže on.

S druge strane, najrazvijeniji regioni u užoj Srbiji, područje oko Niša i Leskovca, Šumadija i Zapadna Srbija, imaju veći broj proizvodnih i izvoznih kompanija, zbog čega su i posledice nestanaka struje tamo ozbiljnije.

"Ovaj deo oko Valjeva i niz dolinu Zapadne Morave i sva mesta oko Ivanjice su najviše pogođeni. Tu posluje i određen broj proizvođača koji su i značajni izvoznici. Oni su najviše pogođeni", navodi Rajić.

Pogubna nestabilnost elektroenergetskog sistema

On upozorava da problemi sa elektroenergetskom stabilnošću nisu ograničeni samo na aktuelno nevreme. "I inače, u poslednje dve-tri godine, ispadi struje su česti. Privrednici se jako žale da struja često nestaje, da zbog toga imaju štetu na mašinama i da napon struje nije ujednačen. Ne rade se remonti ni u mreži, ni na trafostanicama, ni u tim prenosnim sistemima i to ima ozbiljne posledice", kaže Rajić.

Kao primer navodi slučaj jedne velike firme u kojoj je zbog pada napona i nestanaka struje propala mašina vredna 450.000 evra. "Takva nestabilnost elektroenergetskog sistema i nedostatak ulaganja jeste poguban za privredu. To je ogromna šteta i ne može se nadoknaditi", ističe on.

Prema njegovim rečima, taj privrednik je zbog kvara mašine morao da smanji obim poslovanja za 15 odsto i otpusti devetoro zaposlenih. "Teško je kupovati nove mašine. Obično se firme zaduže za to i plaćaju kredit za te mašine", dodaje Rajić.

Dodatni problem, kako navodi, predstavlja i saobraćajna infrastruktura. "Sem problema sa strujom, ono na šta se mnogi žale kada padne veliki sneg jeste to što u manjim mestima preduzeća ostanu danima potpuno zavejana. Oni čiji su pogoni radili sada ne mogu da isteraju kamione sa robom, pa kasne u isporukama, a mnogi moraju da plate penale", kaže on.

Depositphotos

 

Kako većina firmi zavisi od kamionskog transporta, a znatno manje od železnice, zavejani putevi dodatno uvećavaju štetu. "Privreda i kompanije koje rade treba da budu na nekoj listi prioriteta, jer ako danima ne mogu da se probiju i da cirkulišu, finansijska šteta po te firme je ogromna", upozorava Rajić.

Problemi se odražavaju i na zaposlene. "Dosta ljudi ne živi u mestu gde se nalazi fabrika, već 20 ili 30 kilometara dalje, pa i oni treba da dođu do posla. Statistika pokazuje da više od četvrtine zaposlenih dolazi s takve distance na posao. Ako oni ne mogu da dođu da rade, onda sve kasni, čitav procesa rada trpi i ne može da se sprovede po planu", navodi on.

"Sve to utiče na rad privrede, a kasnije se odražava i na bilanse firme, ali i na državu, preko poreskih prihoda", zaključuje Rajić.

Najteža sanacija dalekovoda Arilje–Ivanjica

Elektromreža Srbije (EMS) saopštila je u ponedeljak da je prenosni sistem Republike Srbije ostao stabilan uprkos izuzetno nepovoljnom vremenu. "Od početka januara, više od 300 zaposlenih bilo je uključeno u dežurstva i intervencije, dok je 174 montera, vozača i inženjera direktno učestvovalo u sanaciji kvarova na više 110 kV i 220 kV dalekovoda."

Posebno zahtevan zadatak bila je, kako dodaju, sanacija kvara na 110 kV dalekovodu TS Arilje–TS Ivanjica, gde je prekid detektovan u subotu, a dalekovod je ponovo pušten pod napon u nedelju u 14 časova, "nakon celonoćnog rada u ekstremnim uslovima snega i leda".

Iz EMS navode da su njihove ekipe, osim očuvanja stabilnosti prenosnog sistema, pružale i direktnu pomoć EDS na području Loznice, Valjeva, Krupnja i Osečine.