Kako se bliži kraj dvonedeljnog primirja ugovorenog između SAD i Irana, ključno pitanje je da li mogu postići sporazum koji bi okončao rat u kojem su poginule hiljade ljudi i koji je izazvao globalnu energetsku krizu.
Iako su pregovori u Pakistanu završeni bez dogovora, dve strane razmatraju produženje primirja za još dve nedelje kako bi dobile više vremena za pregovore o mirovnom sporazumu, prema rečima osobe upoznate sa situacijom.
Trenutno primirje se uglavnom održava od kada je počelo 8. aprila. Ipak, postoji nekoliko ključnih tačaka pritiska koje bi mogle testirati njegovu održivost i stati na put dugoročnijem rešenju. Ovo su neke od prepreka trajnom rešavanju konflikta.
Ormuski moreuz
Nakon što je rat počeo, Iran je ograničio pristup ovom ključnom plovnom putu kroz koji inače prolazi oko petine svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, što je dovelo do naglog rasta cena energije. Iran je nastavio da transportuje sopstveni izvoz nafte kroz Ormuz i dozvoljavao je prolazak samo određenim drugim brodovima, često nakon pregovora o bezbednom prolazu, a ponekad i nakon zahteva za plaćanjem do dva miliona dolara.
Kako je dnevni saobraćaj ostao značajno ograničen uprkos primirju, i nakon neuspeha pregovora u Pakistanu, SAD su uvele blokadu brodova koji su pristajali u iranske luke ili su ka njima plovili. Cilj je da se ograniči izvoz iranske nafte i izvrši ekonomski pritisak na režim u Teheranu kako bi ponovo otvorio Ormuski moreuz kao zonu bez naplate za sve brodove.
Saobraćaj kroz Ormuz je naglo opao
Broj komercijalnih brodova koji prolaze kroz moreuz
Bloomberg
Ova strategija bi mogla da se obije o glavu, jer blokada nosi rizik dodatnog smanjenja već ionako minimalnog broja brodova koji prolaze kroz Ormuz. Iran je takođe zapretio odmazdom kroz ometanje pomorskog saobraćaja u Crvenom moru, ruti koja je bila ključna alternativa Ormuzu za Saudijsku Arabiju kako bi nastavila izvoz nafte.
Iran verovatno neće lako odustati od svoje poluge uticaja nad Ormuskim moreuzom, a samim tim i nad globalnom ekonomijom, niti bez značajnih ustupaka SAD. Zemlja je već izdržala duže periode niskog izvoza nafte, uključujući period tokom prvog mandata predsednika Donalda Trumpa, kada je sprovodio strategiju "maksimalnog pritiska" kroz oštre sankcije.
Čak i ako blokada primora Iran na popuštanje, biće potrebno vreme da se tranzit kroz Ormuz potpuno normalizuje. Vlasnici brodova moraće da budu uvereni da njihove posade i plovila mogu bezbedno da prolaze bez rizika od napada raketama, dronovima ili morskim minama. Takođe, na obe strane moreuza nagomilalo se mnoštvo brodova.
Iranski nuklearni program
Trump je izjavio da su pregovori u Pakistanu propali jer Iran nije želeo da odustane od svog nuklearnog programa. SAD insistiraju da Iran bude lišen nuklearnih kapaciteta, osim civilne elektrane u Bušeru, kako ne bi mogao da proizvede atomsku bombu. Trumpova administracija zahteva da Iran obustavi svako obogaćivanje uranijuma i preda zalihe visokoobogaćenog uranijuma radi iznošenja iz zemlje.
"The New York Times", pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima, izvestio je da su SAD predložile dvadesetogodišnju suspenziju svih nuklearnih aktivnosti tokom razgovora u Islamabadu, dok je Iran ponudio moratorijum u trajanju do pet godina.
Iran već dugo negira da želi da razvije nuklearno oružje, tvrdnju koju pojedine zapadne vlade dočekuju sa skepticizmom. Iran insistira da ima pravo da obogaćuje uranijum u civilne svrhe.
Poslednji put kada je nuklearni nadzorni organ Ujedinjenih nacija mogao da verifikuje iranske rezerve uranijuma bilo je pre američkih i izraelskih udara u junu 2025. Inspektori su utvrdili da je Iran prikupio 441 kilogram (972 funti) uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što bi, ukoliko bi se dodatno preradilo, bilo dovoljno za oko desetak nuklearnih bombi. Trenutna lokacija i stanje ovih zaliha nisu poznati.
Zalihe visokoobogaćenog uranijuma u Iranu znatno su porasle prema poslednjim podacima
IAEA nije mogla da verifikuje iranske rezerve uranijuma obogaćenog na 60 odsto od američko-izraelskih vazdušnih udara u junu 2025.
Bloomberg
Sukob u Libanu
Dok je Izrael takođe pristao da obustavi napade na Iran na dve nedelje, nastavio je paralelni rat protiv militanata Hezbolaha koje podržava Iran u Libanu. Iranski zvaničnici su to ocenili kao kršenje primirja: Izrael i SAD osporavaju da je Liban uključen u sporazum.
Produženi sukob u Libanu mogao bi da potkopa američke napore da okončaju neprijateljstva sa Iranom. Predsednik Irana Masoud Pezeshkian obećao je da njegova zemlja "nikada neće napustiti svoju libansku braću i sestre."
SAD su sredinom aprila bile domaćin direktnih pregovora između Izraela i Libana, što predstavlja prve razgovore na visokom nivou između ove dve zemlje u više od 30 godina. Trump je 16. aprila izjavio da su dve strane postigle desetodnevno primirje, iako njegova objava na Truth Social nije pomenula da li je Hezbolah deo tog dogovora. Ova militantna grupa je odbacila pregovore posredovane od strane SAD i poručila da neće poštovati nametnute uslove.
Ostale tačke sporenja
SAD žele da Iran ograniči svoj program balističkih raketa. To oružje predstavlja konvencionalnu vojnu pretnju koja može dosegnuti van Bliskog istoka i moglo bi poslužiti kao nosač nuklearne bojeve glave, ukoliko bi Iran odlučio da razvije takve kapacitete.
Trumpova administracija takođe zahteva da Iran prestane da naoružava i finansira milicije u regionu, poput Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu, koje SAD označavaju kao terorističke organizacije. Iran ove grupe vidi kao deo svoje "osovine otpora" kroz koju projektuje uticaj na Bliskom istoku.
Iranski uslovi za mirovni sporazum uključuju ukidanje sankcija, što su SAD ranije nagovestile da je moguće, kao i zahteve koji su verovatno neprihvatljivi, poput nadoknade ratne štete i povlačenja američkih borbenih snaga iz regiona.
Trump bi mogao biti spreman na kompromis u vezi sa svojim maksimalističkim zahtevima i ostaviti neka ključna pitanja nerešena, suočen sa političkim i ekonomskim pritiskom da pronađe izlaz iz rata. Konflikt je podigao cenu benzina u SAD iznad četiri dolara po galonu prvi put od 2022, što dodatno opterećuje potrošače pred predstojeće izbore na sredini mandata kasnije ove godine.
.webp){kind=icon}
