Iranski izvoz nafte gotovo potpuno zavisi od malog uporišta u Persijskom zalivu: ostrva Harg.
Na 15 milja (24 kilometra) od iranskog kopna, ostrvo je tačka utovara za oko 90 odsto isporuka sirove nafte iz te zemlje. Izvoz je tek neznatno opao otkako su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran, pošto Islamska Republika nastavlja da šalje sopstvene brodove kroz Ormuski moreuz, dok istovremeno praktično zatvara plovni put za sve osim odobrenih brodova iz drugih zemalja.
Iako je ostrvo Harg već zahvaćeno ratom, talas američkog bombardovanja sredinom marta bio je usmeren na vojne ciljeve i poštedeo je naftnu infrastrukturu. Od tada, predsednik Donald Trump pominjao je zauzimanje iranskog izvoznog čvorišta za naftu ili njegovo "potpuno uništenje", čak i dok tvrdi da pregovori o okončanju sukoba napreduju. Bilo koja od tih opcija predstavljala bi značajnu eskalaciju. Kopnena operacija nosila bi ogromne rizike, uključujući znatno veće gubitke nego što su ih SAD do sada pretrpele.
Šta bi se postiglo američkom invazijom na ostrvo Harg
Spekulacije da će SAD pokrenuti kopnenu ofanzivu rastu dok raspoređuje još hiljade vojnika na Bliskom istoku, uključujući i amfibijski jurišni tim.
Preuzimanje kontrole nad naftnim postrojenjima na Hargu moglo bi omogućiti SAD da zaustave većinu iranskog izvoza sirove nafte. To bi dodatno izvršilo pritisak na iransku ekonomiju, koja je u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte i već je ozbiljno opterećena godinama sankcija i moglo bi obezbediti polugu za pritisak kako bi Iran dozvolio nastavak pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.
Iran ima i druge izvozne terminale za naftu, ali nijedan ne može da parira kapacitetu Harga, koji obrađuje oko 1,5 miliona barela nafte dnevno. Iako je terminal Jask, na istočnom kraju Ormuskog moreuza, izgrađen kako bi smanjio zavisnost Irana od tog plovnog puta, isporuke odatle su bile retke. Od zvaničnog otvaranja 2021. godine utovareno je svega pet tankera.
Ipak, Iran je i ranije izdržao duže periode niskog izvoza nafte, tokom Trumpovog prvog mandata, kada je njegova strategija "maksimalnog pritiska" kroz stroge sankcije svela isporuke sirove nafte na manje od trećine sadašnjeg nivoa.
Iran je ranije izdržao pritisak na svoju naftnu industriju
Izvoz sirove nafte iz Irana naglo je pao tokom Trumpovog prvog mandata
Bloomberg
Koji su rizici invazije na ostrvo Harg
Više od deset američkih vojnika već je poginulo u ratu sa Iranom. Svaki pokušaj zauzimanja i zadržavanja ostrva Harg doveo bi američke trupe u veću opasnost nego do sada. Postoji i rizik od većeg broja civilnih žrtava, jer je Harg naseljen uglavnom radnicima naftne industrije.
Kopnena operacija na iranskom tlu proširila bi obim rata izvan vazdušne kampanje, mogla bi podstaći rastuće kritike rata u SAD i nosi rizik od eskalacije koja bi uvukla Ameriku dublje u dugotrajan sukob na Bliskom istoku. Sam Trump je nagovestio da bi zauzimanje Harga značilo dugoročnije prisustvo, rekavši za Financial Times da bi to "značilo da bismo morali da budemo tamo neko vreme."
U istom intervjuu rekao je da bi SAD mogle da zauzmu Harg "veoma lako". Međutim, sam dolazak do ostrva mogao bi se pokazati kao izazov. Harg se nalazi u severnom delu Persijskog zaliva, što znači da bi brodovi koji prevoze trupe i opremu morali da prođu kroz Ormuski moreuz, a zatim i kroz zaliv, gde bi mogli biti meta projektila i dronova lansiranih sa iranske obale, malih napadačkih čamaca i eventualnih morskih mina. Čak i ako brodovi ostanu van zaliva, a snage se ostatak puta prevezu vazduhom, letelice bi bile jednako izložene napadima.
Ostrvo Harg se nalazi duboko unutar Persijskog zaliva
Invazija na iransko izvozno čvorište za naftu bila bi rizična
Bloomberg
Iako je američka Centralna komanda saopštila da je u vazdušnim napadima 13. marta uništila skladišta morskih mina, bunkere za skladištenje projektila i druge vojne ciljeve na Hargu, američke kopnene snage bi i dalje mogle naići na otpor - kako na samom ostrvu, tako i sa kopna.
Mohammad Bagher Ghalibaf, predsednik iranskog parlamenta, rekao je da iranske snage "čekaju da američki vojnici uđu na kopno", prema poluzvaničnoj novinskoj agenciji Tasnim. Iran bi takođe mogao odgovoriti strategijom spaljene zemlje, sabotirajući sopstvenu naftnu infrastrukturu i pistu na Hargu kako bi sprečio zauzimanje teritorije.
Kako bi invazija na ostrvo Harg uticala na tržište nafte
Poremećaj izvoza nafte sa Harga odjeknuo bi širom globalnog tržišta, gde su cene već premašile 100 dolara po barelu jer većina proizvođača iz Zaliva nije u mogućnosti da transportuje naftu kroz Ormuski moreuz.
Iako Iran učestvuje sa oko tri odsto u svetskoj proizvodnji nafte, njegov izvoz sa Harga i dalje premašuje proizvodnju većine zemalja OPEC-a. Većina te nafte ide ka Kini, koja bi morala da pronađe alternativne izvore snabdevanja.
Iran bi verovatno uzvratio na napad na Harg eskalacijom napada na energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka, dodatno uzdrmavajući tržišta nafte i gasa. Invazija bi takođe mogla podstaći Huti pobunjenike, koje podržava Iran, da napadnu brodove u Crvenom moru, koje Saudijska Arabija koristi kao alternativnu rutu za izvoz nafte mimo Ormuskog moreuza.
Više cene energije mogle bi podstaći inflaciju širom globalne ekonomije, uključujući i SAD, gde cene benzina rastu, a pitanje pristupačnosti biće ključno uoči izbora na polovini mandata kasnije ove godine.
Koja su ključna naftna postrojenja na ostrvu Harg
Nafta se transportuje iz iranskih naftnih polja podmorskim cevovodima do Harga, gde se skladišti pre utovara na tankere.
Ostrvo je prekriveno rezervoarima za skladištenje koji mogu da prime do 30 miliona barela sirove nafte, oko trećinu kapaciteta ogromnog američkog skladišnog čvorišta u Kušingu, u Oklahomi. Duboke vode oko Harga omogućavaju pristajanje osam tankera. Više od miliona barela sirove nafte može se utovariti dnevno, a po potrebi i do 10 miliona barela, prema iranskim zvaničnicima.
- U pisanju pomogli Julian Lee, Jennifer A Dlouhy, Ben Bartenstein, Gerry Doyle, Iain Marlow i Cedric Sam.
.webp){kind=icon}
