Kako bi funkcionisala Trumpova blokada Ormuskog moreuza

Plan američkog predsednika Donalda Trumpa o potpunoj pomorskoj blokadi Ormuskog moreuza preti da produbi već nezapamćenu krizu u jednoj od najvažnijih svetskih energetskih regija.

Uski plovni put koji povezuje Persijski zaliv sa ostatkom sveta postao je žarište nakon što su SAD i Izrael pre šest nedelja započeli napade na Iran. Teheran je odgovorio učvršćivanjem kontrole nad tim koridorom, gotovo potpuno zatvorivši ovu vitalnu saobraćajnicu. Potpuna blokada mogla bi da zaustavi i preostali protok i ugrozi ekonomije daleko izvan Bliskog istoka.

 

Broj prolazaka pao je na jednocifrene vrednosti dnevno, u poređenju sa oko 135 u mirnodopskim uslovima. Američka pomorska blokada, slična onoj sprovođenoj kod Venecuele od kraja prošle godine, mogla bi taj broj da svede na nulu, vršeći pritisak na Iran, ali i prekidajući ključni izvor snabdevanja za azijske zemlje.

To bi verovatno ugrozilo i ionako krhko primirje postignuto prošle nedelje.

Ono što je mnogo manje jasno jeste kako bi takva blokada funkcionisala u praksi, ili da li je Vašington spreman da snosi rizike njenog sprovođenja. Evo šta je do sada poznato.

Šta tačno SAD preti da uradi

Nekoliko sati nakon što su mirovni pregovori u Islamabadu propali u nedelju, Trump je na društvenim mrežama objavio da će, "sa trenutnim dejstvom", američka ratna mornarica blokirati "svaki brod koji pokušava da uđe ili izađe iz Ormuskog moreuza". Dodao je da će i druge zemlje učestvovati, ali nije precizirao koje.

Zapretio je i da će "zaustaviti svako plovilo u međunarodnim vodama koje je platilo taksu Iranu", nagoveštavajući da bi SAD mogle da prošire blokadu daleko izvan samog moreuza, pa čak i izvan voda Omanskog zaliva.

Američka vojska je potom izdala užu interpretaciju, navodeći da blokada počinje u ponedeljak u 10 časova po istočnoameričkom vremenu i da se odnosi na plovila koja "ulaze ili izlaze iz iranskih luka i obalnih područja", uz napomenu da sloboda plovidbe kroz moreuz neće biti ometana. Pomorcima je savetovano da prate zvanična obaveštenja i kontaktiraju američke pomorske snage pri ulasku u Omanski zaliv i približavanju moreuzu.

Iako precizan oblik blokade ostaje nejasan, gotovo je sigurno da bi uključivala inspekcije i presretanje pojedinih brodova, pa čak i ukrcavanje i zaplenu plovila povezanih sa Teheranom, slično onome što se dešavalo u slučaju Venecuele. Manje je izvesno da li bi SAD bile spremne da gone tankere u Indijskom okeanu ili kako bi reagovale na eventualne incidente ili oštećenja brodova.

SAD u regionu raspolažu značajnim kapacitetima, uključujući brod USS Tripoli, amfibijski jurišni brod sposoban za brze reakcije, sa oko 3.500 mornara i marinaca, kao i borbenim i transportnim avionima. Iranska Revolucionarna garda poručila je da će svaki vojni brod koji pokuša da se približi moreuzu "pod bilo kojim izgovorom" smatrati kršenjem primirja.

Zašto SAD to radi

Gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana pokazalo se kao izuzetno efikasno asimetrično sredstvo pritiska, koje nanosi ozbiljnu finansijsku štetu i izaziva frustraciju u Vašingtonu. Krajnji cilj blokade bio bi presecanje iranskih naftnih tokova, čime bi se ugrozio ključni izvor prihoda režima.

Na početku sukoba mnogi analitičari smatrali su da Iran neće zatvoriti moreuz kako ne bi ugrozio sopstveni izvoz. Međutim, Teheran je uspeo da ometa druge, a da pritom održava sopstvene isporuke, što mu je omogućilo rast prihoda od nafte i dodatno podiglo globalne cene.

Sličnu strategiju blokade Trumpova administracija primenila je i prema Venecueli, ali je ta zemlja znatno manji proizvođač, sa ograničenijom flotom i manjim značajem za Kinu, najvećeg svetskog uvoznika nafte.

"Ova nova eskalacija verovatno će dovesti do dodatnih tenzija, a ne do smirivanja situacije. Sama pretnja dovoljna je da odvrati legitimni međunarodni pomorski saobraćaj iz Persijskog zaliva", rekao je John Bradford, bivši američki mornarički oficir i suosnivač saveta Yokosuka za azijsko-pacifičke studije.

Šta to znači za Iran

Ako bi bila uspešno sprovedena, blokada bi bila izuzetno bolna za Iran, koji se u velikoj meri oslanja na izvoz nafte. U proteklim nedeljama zemlja je profitirala od rasta cena, a nafta koja se ranije prodavala uz diskont u odnosu na Brent sada se prodaje po višim cenama, delom zahvaljujući američkom izuzeću koje je omogućilo kupovinu ranije sankcionisanih pošiljki.

Indija je, prema dostupnim podacima, preuzela dva takva tereta, potencijalno prvi put od 2019. godine.

Viša cena po barelu ključna je za Iran, koji je pretrpeo značajnu štetu u američkim i izraelskim napadima i moraće da uloži velika sredstva u obnovu ekonomije. Taj dodatni prihod, vredan stotine miliona dolara od početka rata, sada bi mogao da nestane.

Šta to znači za SAD

Trump je često pokušavao da krizu na Bliskom istoku poveže sa jačanjem američke proizvodnje nafte i gasa, predstavljajući situaciju kao priliku za SAD. Ipak, američka sirova nafta nije uvek adekvatna zamena za bliskoistočne vrste, a visoke cene već podstiču inflaciju među američkim potrošačima.

Iran je jasno signalizirao da veruje da može duže izdržati pritisak nego SAD. Predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf poručio je: "Uživajte u trenutnim cenama na pumpama. Sa tom takozvanom ‘blokadom’, uskoro ćete biti nostalgični za benzinom od četiri do pet dolara."

A šta to znači za Aziju

Azija već snosi najveći teret energetske krize, a dodatna ograničenja u Hormuzu mogla bi dodatno pogoršati situaciju. Američko izuzeće za iransku naftu praktično je poništeno blokadom, što predstavlja nagli zaokret. Zemlje koje su tražile bilateralne aranžmane sa Iranom sada bi mogle biti opreznije zbog mogućeg sukoba sa SAD, što dodatno sužava njihove opcije za obezbeđivanje energenata.

"Toliko su fokusirani na Iran da gube iz vida posledice po ostatak sveta", rekao je Jorge Montepeque, direktor Onyx Capital Group, u intervjuu za Bloomberg Television. "A bol se oseća u Aziji, u južnom Pacifiku — svuda gde postoji zavisnost od nafte."