Samo na kamate daćemo skoro dve milijarde evra iz budžeta

Predlog Zakona o budžetu za 2025. našao se u ponedeljak pred poslanicima Skupštine Srbije, ali je rasprava prekinuta zbog incidenata i tuče poslanika. Prema oceni Fiskalnog saveta, ubedljivo najveći rast imaju rashodi za kamate jer će trošak kamata dostići oko 1,9 milijardi evra (220 milijardi dinara), što je rast od čak 19 odsto.

Procena Fiskalnog saveta je da će za otplatu rata kredita i dužničkih hartija od vrednosti koje dospevaju 2025. godine Vlada Srbije morati da obezbedi oko 3,3 milijarde evra. "Ukoliko se ove obaveze ne budu delom finansirale iz postojećih državnih depozita, za finansiranje deficita i otplate glavnice dospelog duga biće potrebno zadužiti se u ukupnom iznosu od oko šest milijardi evra", upozorio je Savet u Oceni budžeta za 2025. godinu.

 

Postoji bojazan da će kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje ostati relativno visoke u sledećoj godini, što će se neminovno odraziti na rast budžetskih troškova za kamate u srednjem roku. Pritom, Fiskalni savet ističe da se Srbija već nalazi u grupi evropskih zemalja koje za ove neproduktivne budžetske izdatke izdvajaju nesrazmerno mnogo sredstava.

"Poređenja radi, u budžetu za 2025. za troškove kamata je planirano 2,1 odsto BDP-a, što je za trećinu više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde je oko 1,5 odsto BDP-a, a približno je jednako izdvajanjima za kamate zemalja sa mnogo većim nivoom javnog duga od Srbije."

Izdaci na ime kamata sve veći

U Savetu ističu i da je 220 milijardi dinara, koliko u 2025. treba izdvojiti samo na kamate, za skoro petinu (oko 35 milijardi dinara) više od nivoa koji je predviđen u rebalansu ovogodišnjeg budžeta. "Ovo je nastavak trenda prilično snažnog rasta troškova za kamate, budući da su ovi budžetski izdaci u prethodne dve godine porasli za čak 80 milijardi dinara, sa 105 milijardi u 2022. na 185 milijardi dinara u 2024. prema planu iz rebalansa."

Povećanje rashoda za kamate Fiskalni savet pripisuje rastu javnog duga u prethodnom periodu, ali i globalnom pogoršanju uslova zaduživanja. Naime, pored toga što je došlo do višestrukog povećanja kamatnih stopa na nove kredite, približno četvrtina ukupnih obaveza Srbije, koje su ugovorene po varijabilnim kamatnim stopama, postala je znatno skuplja zbog naglog skoka euribora i drugih promenljivih stopa tokom 2022. i 2023.

Depositphotos

 

Ipak, oni ističu da će ovaj nepovoljan budžetski trend početi da slabi u 2025. godini jer su vodeće svetske centralne banke (ECB i američki Fed) ove godine krenule da relaksiraju svoje monetarne politike, tako da se u narednom periodu mogu očekivati nešto niže globalne kamatne stope.

"U 2024. očekuje se blago smanjenje javnog duga u procentima BDP-a, prema projekcijama Vlade Srbije sa 48,4 na 47,9 odsto BDP-a, ali zaduženost zemlje u nominalnom iznosu nastavlja da se uvećava. Od početka 2024. godine javni dug Srbije porastao je za oko dve milijarde evra, sa 36,4 na oko 38,4 milijardi evra, a prema zvaničnim projekcijama Vlade, javni dug bi do kraja godine trebalo dodatno da poraste."

 

Rast pozajmica zbog odbrane i Expo

Fiskalni savet ukazao je i na to da rastu neto budžetske pozajmice i da će u 2025. najvećim delom biti usmerene u odbrambenu industriju i za podršku međunarodnoj izložbi EXPO 2027. Tako su predloženim budžetom za 2025. rashodi za nabavku finansijske imovine projektovani na nivou od 23,5 milijardi dinara, što znači da će biti za četvrtinu veći od projektovanog nivoa u tekućoj godini. "U načelu je, s jedne strane, poznato da se tu knjiže kratkoročni krediti koje Republika po povoljnim uslovima odobrava preduzećima u državnom vlasništvu i drugim nivoima vlasti, premda tu mogu da se nađu i transakcije poput kupovine akcija/dokapitalizacije... S druge strane, iz informacija koje se po pravilu iznose u budžetskoj dokumentaciji nije moguće izolovati sve pojedinačne transakcije, njihovu vrednost a ni prirodu", ističu u Savetu.

Predlogom budžeta predviđeno je da za nabavku domaće finansijske imovine na razdelu Ministarstva odbrane ide 13,9 milijardi dinara, i pet milijardi dinara za "Podršku realizaciji EXPO 2027 Beograd".

Ministarstvo finansija

 

S druge strane, Predlogom budžeta za 2025. godinu predviđa se smanjenje troškova za otplatu aktiviranih garancija u odnosu na ovu godinu, i to za pet do šest milijardi dinara. Prema podacima Uprave za javni dug, ukupan garantovani dug Republike Srbije na kraju septembra iznosio je oko 1,8 milijardi evra. "Preduzeća koja se najviše oslanjaju na države garancije su EPS, oko 630 miliona evra, Srbijagas, oko 550 miliona evra, železnička preduzeća, oko 210 miliona evra, i Putevi Srbije, oko 175 miliona evra."

Međutim, kad je reč o aktiviranim garancijama, odnosno o kreditima čija je otplata pala na teret republičkog budžeta, u Fiskalnom savetu navode da najveći deo budžetskih sredstava zapravo odlazi na vraćanje garantovanih dugova Srbijagasa i železničkih preduzeća (Železnice Srbije, Infrastruktura Železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz).

"U budžetu za 2025. godinu planirano je smanjenje troškova za otplatu aktiviranih garancija na oko 22 milijarde dinara, a procenjujemo da je glavni razlog za ovo smanjenje to što se u ovoj godini završava vraćanje nekoliko garantovanih kredita Srbijagasa", istakao je Savet.

Veće investicije u zaštitu životne sredine

Zanimljivo je i da u 2025. rastu i kapitalni rashodi sa nivoa Republike u oblasti obrazovanja. Tako bi, prema planu iz Zakona o budžetu, javne kapitalne investicije Ministarstva prosvete trebalo da iznose blizu 20 milijardi dinara u 2025. godini, što je porast za 1,8 milijardi u odnosu na rebalans budžeta 2024. godine. "Ukoliko na ovaj iznos dodamo procenjene investicije lokalnog nivoa vlasti, ukupne investicije opšte države u sektor obrazovanja mogle bi da dostignu gotovo 26 milijardi dinara u 2025. godini, što je 0,25 odsto BDP-a."

Oblast zaštite životne sredine, takođe, beleži uvećanje plana investicija. Prema oceni Fiskalnog saveta, republički kapitalni rashodi koji se odnose na zaštitu životne sredine, komunalnu, kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu planom su uvećani na 38 milijardi dinara, i to je porast od osam milijardi u poređenju sa rebalansom za 2024.

S druge strane, javne investicije u zdravstvu opadaju, ali se zadržavaju na prihvatljivih 0,4 odsto BDP-a, zaključio je Savet. "Zakon o budžetu je doveo do pada kapitalnih investicija u zdravstvu koje se finansiraju iz budžeta Republike. Plan ovih izdataka glasi na 17,6 milijardi dinara, što je za šest milijardi manje nego u rebalansu za 2024. godinu. Ovo smanjenje je posledica rezanja investicija usmerenih u projekat obnove i izgradnje zdravstvenih objekata, kao i opremanja VMA medicinskom opremom."

Kada se posmatraju svi kapitalni izdaci u javnom zdravstvu na nivou opšte države planirane ukupne investicije u zdravstvu iznose oko 40 milijardi dinara, što je 0,4 odsto BDP-a.

"To je za četvrtinu manje u odnosu na plan za 2024. godinu. Smatramo da je ovakvo smanjenje kapitalnog budžeta za zdravstvo moglo da se izbegne u ovom trenutku. Usporavanje realizacije projekta obnove i izgradnje zdravstvenih objekata dovodi i do usporavanja procesa unapređenja zdravstvene infrastrukture, što je naročito značajno imajući u vidu činjenicu da broj obnovljenih objekata i dalje nije ni na polovini planiranog broja, prema podacima koje nudi programski budžet. Naše zdravstvo se, uz sve druge poteškoće, i dalje suočava sa problemom obima i kvaliteta infrastrukture, te je poželjno da nivo investicija ne nastavi da opada ispod 0,4 odsto BDP-a", upozorava Fiskalni savet.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar