Ivana je rođena u hrvatskom gradu Splitu. Tokom odrastanja svedočiće sve brojnijim toplim danima i noćima. Temperatura mora za deset godina može da poraste nekoliko stepeni. Globalno zagrevanje trenutno je jedan od najvećih izazova čovečanstva, a Adria region zagreva se mnogo više i brže od proseka ostatka sveta. To ima svoju cenu. A ona nije mala i platiće je i Aleksa i Ivana. Kao i njihova nerođena braća i sestre. Ekonomske štete su i do sada izuzetno velike.
Porast temperatura obara rekorde
Dunja Mazzocco Drvar, magistar meteorologije i okeanografije i klimatolog i direktor programa zaštite prirode u WWF Adriji, kaže da analize ECMWF-a, jednog od najvećih prognostičkih centara na svetu, pokazuju da je u poslednjih 40 godina u Adria regionu temperatura porasla više od dva stepena. Prethodna, 2023. godina bila je najtoplija godina u celom regionu. Odstupanja srednje temperature prošle godine najviša su bila u Sarajevu i Banjaluci, čak 2,2 stepena Celzijusa. Slede Ljubljana, Zagreb i Beograd s 1,8 stepeni, Split s 1,7 stepeni, Skoplje s 1,6 i Podgorica s 1,5 stepeni Celzijusa. Na dan 16. jula izmerena je temperatura mora oko Dubrovnika od čak 30 °C.
Ako ne napravimo hitne i korenite promene, upozorava Mazzocco Drvar, u načinu upravljanja energentima, poljoprivrednim zemljištem, transportom i uopšteno u načinu života, rast temperature će se ubrzano nastaviti.
"Naročito je zabrinjavajuće zagrevanje mora koje se ubrzava. Za 30 godina imaćemo, recimo, 10 do 20 toplih dana više u kopnenim delovima regiona, a 30 više u primorskim krajevima nego što smo imali početkom 21. veka. Očekuje nas i povećanje broja toplih noći. Povećanje broja toplih dana biće najveće u jesenjoj i letnjoj sezoni, topli periodi produžiće se za 20 do 40 dana, a na ostrvima čak i za 70 dana po godini. Sušni periodi produžiće se najviše u planinskim područjima Dinarida, a nešto manje u Panonskom području. Ovakvih alarmantnih podatka ima pregršt", ističe ona.
Posledice su, kako kaže, jasno vidljive već sada i biće još više vidljive u svim aspektima naših života.
Vrlo je to dobro opisao bosanskohercegovački meteorolog Nedim Sladić, kazavši da povećanje letnjih temperatura, kraći hladni zimski periodi, duži sušni periodi i snažniji vremenski ekstremi ozbiljno utiču na život u regionu.
Koliko nas to košta?
Svima je jasno da nema puno čekanja na akciju i prilagođavanje i vidljivo je da zemlje Adria regiona već rade na suočavanju s klimatskim promenama, ali čini se ipak nedovoljno. Ono što se takođe može uočiti jeste da bi verovatno dobro došla jača regionalna povezanost i saradnje u tom smislu.
Primer obima uticaja klimatskih promena može jasno da se vidi na slučaju Hrvatske, koja, prema izveštaju Evropske agencije za okolinu, spada u grupu tri evropske zemlje s najvećim kumulativnim udelom šteta od ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja u odnosu na bruto domaći proizvod.
"Računa se da su ti gubici za 33 godine, od 1980. do 2013, iznosili oko 2,25 milijardi evra, što je u proseku 68 miliona evra godišnje. Iznos ukupno prijavljenih šteta od 2013. do 2018. godine bio je oko 1,8 milijardi evra, a to je skoro 300 miliona evra godišnje. Na primer, samo suša 2003. godine nanela je energetskom sektoru štetu između 63 i 96 miliona evra", navodi hrvatsko Ministarstvo zaštite okoline i zelene tranzicije.
Dunja Mazzocco Drvar
Turizam, poljoprivreda, energetika…
Kako kaže šefica Službe za klimatologiju u hrvatskom Državnom hidrometeorološkom zavodu (DHMZ) Melita Perčec Tadić, jasno su vidljivi događaji koji povećavaju ranjivost društva.
"To su porast nivoa i temperature mora, porast temperature vazduha i s tim povezani rizici od suša i požara, promene u režimu padavina sa sušnijim letom i kišnijom jeseni i verovatnijim intenzivnijim padavinama u budućnosti i poplavama. Ovi efekti dalje se prenose na ekosisteme i kvalitet života stanovništva, posebno u delu zavisnosti od prirodnih resursa", iznosi Perčec Tadić.
U proceni rizika od katastrofa za Hrvatsku, u čemu su učestvovali i stručnjaci DHMZ-a, od mogućih nepogoda zbog meteoroloških ili hidroloških uslova navedene su ekstremne temperature vazduha, poplave izazvane izlivanjem kopnenih voda, suša, požari i zaslanjenost kopna i klizišta.
Po rečima meteorologa Sladića, klimatski modeli, odnosno predviđanja za srednji scenario za Adria region ukazuju na dalji porast temperature tokom zime za 1,5 do dva stepena Celzijusa, što bi dodatno pomerilo snežnu granicu za 200 do 300 metara na nadmorsku visinu između 1.730 i 1.830 metara.
Kako je pojasnilo hrvatsko ministarstvo privrede, u Strategiji prilagođavanja klimatskim promenama do 2040. godine s pogledom na 2070. godinu odabrano je osam ključnih sektora za koje se smatra da će biti pod najvećim udarom klimatskih promena. To su vodni resursi, poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, biodiverzitet, energetika, turizam i zdravlje. Pri tome su predložene 83 mere prilagođavanja klimatskim promenama za koje su istaknuta potrebna finansijska sredstva i izvori finansiranja prema sektorima.
"Promene u padavinama i temperaturama utiču na prinose i zdravlje useva. Hidroenergetski resursi su pod pretnjom zbog promena u režimu padavina. Povećani su negativni učinci na zdravlje zbog ekstremnih temperatura vazduha, toplotnih talasa i zagađenja vazduha. Očekuju se veći rizici od požara", ističe Perčec Tadić.
Nove zaraze
Sve ovo neminovno ima posledice i po ljudsko zdravlje. Ovih dana ponovo imamo pojavu groznice Zapadnog Nila, koja se u regionu prvi put pojavila pre korone. Čuli smo za nju ponovo kad je odjeknula vest da je od te zarazne bolesti preminula glumica Mira Furlan.
"Širenje vektorskih bolesti na područja u kojima nekad nisu postojala jeste jedna od posledica klimatskih promena. Projekcije pokazuju da će se opasnost od zaraza povećati 50 puta do sredine ovog veka", kaže Mazzocco Drvar.
Opširnije
Kako pravilno čuvati ključeve za kriptovalute
U kripto-industriji važi pravilo – nemaš ključeve, nemaš tokene. Stručnjaci savetuju obavezne postupke koje štite od gubitka imovine.
01.10.2024
Ko bi mogao da zaradi od epidemije majmunskih boginja
Jedina efikasna brana daljem širenju virusa mogla bi da bude vakcina, a jedina kompanija koja zasad ima odobreno cepivo u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama jeste Bavarian Nordic S/A.
02.10.2024
Ukratko: Stanovi, penzije, kreditni rejting
U Beogradu ima 10.000 praznih i 108.714 privremeno nastanjenih stanova, a kranovi u prestonici i dalje niču na svakom ćošku.
28.09.2024
Nemačkoj ‘gori krov’, ko se plaši požara?
Evropa strahuje od posrtanja nemačke automobilske i hemijske industrije, nakon dešavanja u automobilskoj korporaciji Volkswagen Group.
30.09.2024
Tajne otpornosti porodičnih preduzeća u regionu: Tata, vreme je za penziju!
U izuzetno izazovnom pejzažu u kom je regionalna ekonomija u ovom trenutku, nije pogrešna percepcija da je dominacija ostala na strani porodičnih kompanija.
26.09.2024
Toplotna ostrva
Slovenački stručnjaci ističu jednu važnu pojavu, a to su toplotna ostrva.
Toplotna ostrva su pojava koja se javlja u gradovima zbog drugačije strukture tla, pa se uspostavi posebna klima i temperature su više.
"Grad sa svojim izgrađenim površinama deluje kao termoakumulaciona peć koja danju apsorbuje kratkotalasno zračenje sunca i onda noću i ujutro emituje dugotalasno zračenje u ohlađenu okolinu", objašnjava se u studiji mariborskih stručnjaka profesora Igora Žiberne i Danijela Ivajnšiča.
Takva toplotna ostrva su u Sloveniji, očekivano, najizraženija u Ljubljani i Mariboru.
U svakom grupisanom naselju s više od hiljadu stanovnika već se oblikuje toplotno ostrvo, a u Sloveniji u takvim naseljima s više od hiljadu ljudi živi 55,9 odsto stanovništva, izračunao je profesor Žiberna s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Mariboru.
Problem su najpre tropske noći, koje se definišu kao noći u kojima se minimalna temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa.
Grad Maribor, gde su toplotna ostrva u Sloveniji dosta izražena/ Foto: STA
"Vazduh se ne ohladi dovoljno i telo ne može da se odmori. S produženjem toplotnih talasa se povećava broj ljudi sa zdravstvenim tegobama zbog vrućine", kaže Matej Ogrin s Odeljenja za geografiju na ljubljanskom Filozofskom fakultetu.
Žiberna podseća da su tropske noći na početku i u sredini 20. veka bile u Sloveniji retka pojava s izuzetkom obalnog područja, a sada je to pojava svake godine, pa se u Mariboru broj dana s minimalnom temperaturom većom od 20 stepeni povećava za 0,15 dana godišnje, odnosno 7,5 dana na 50 godina. U istom periodu se prosečna temperatura u tom gradu povećala za 1,3 stepena.
Isti proces je vidljiv i u Severnoj Makedoniji jer se iščitava povećanje vrednosti prosečne temperature u svim gradovima u zemlji od 2009. do 2023. godine. Najizraženiji porast od 1,4 stepena Celzijusa zabeležen je u Skoplju, što je logična posledica, uz ostalo, masovne izgradnje višespratnica i sve manje zelenih površina.
Kriza, a ne promena
Eko-aktivista Gorjan Jovanovski smatra čak da termin klimatske promene više nije prikladan.
"Iskreno, ovo već nazivam klimatskom krizom. Već vidimo štetu, a ima još puno toga, od poplava i požara do nestabilnog vremena praćenog olujama s grmljavinom, jakim vetrom i gradom. Građani će se suočiti s većom štetom u domaćinstvima i na automobilima, industrija će imati sve više problema s lancem vrednosti i isporukom robe, a država će se suočiti s pritiskom na energetsku infrastrukturu. To je samo mali deo velikih problema koji čekaju Severnu Makedoniju ako svet nastavi istim putem na kojem je sada", smatra Jovanovski.
Makedonija, zemlja poznata i po proizvodnji grožđa i vina, oseća rast temperatura i klimatske promene i u tom segmentu.
O pošasti govore statistički podaci prema kojima je prošle godine Severna Makedonija imala najnižu proizvodnju grožđa u poslednje dve decenije. Proizvedeno je 149.006 tona naspram 265.556 tona godinu ranije. Smanjuje se i proizvodnja točenog i vina u buteljkama.
Po rečima agronoma Laste Milenkovskog, makedonski poljoprivredni sektor, pa tako i vinogradarstvo, posebno je osetljiv na klimatske promene.
"Ranija pojava određenih fenoloških faza dovodi do ranijeg sazrevanja u toplijem periodu i do povećanja sadržaja šećera te smanjenja kiselosti, čime se povećava alkohol u vinu. To menja ukus vina i gubi se svežina zbog smanjenja kiselosti. Samo to može imati negativan uticaj na kvalitet vina. Zato moramo postupno da se prilagođavamo i primenjujemo neke mere zaštite vinove loze", poručuje Milenkovski.
Hoće li biti skijanja na Kopaoniku?
Skijašku sezonu ove zime na Kopaoniku i drugim nižim planinama u Srbiji skijaši opisuju kao izazovnu. Ove sezone svedočili smo drugom najtoplijem decembru na Kopaoniku od kada postoje merenja (od 1951. godine). Ni prethodna sezona nije bila mnogo bolja, u pitanju je bila zima sa samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.
"Na primer, posmatrani podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima – i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža i najviša temperatura izmerena tokom zime povećala se za jedan stepen po deceniji u planinskim područjima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena zabeležena u našim merenjima", piše Irida Lazić, doktorand meteoroloških nauka za sajt klima101.rs. Lazić u svom tekstu navodi da bi za 50 godina jedna prosečna skijaška sezona mogla da traje od januara do marta, kao i da bi skijališta ispod 1.500 metara nadmorske visine mogla biti sasvim ugrožena.
Bez prolazne ocene
Perčec Tadić navodi da su dva osnovna načina za suočavanje s klimatskim promenama.
"Dva su osnovna načina suočavanja s klimatskim promenama i nužno ih je sprovoditi oba. Prvi se odnosi na smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu je ključno smanjivanje upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju električne energije, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije, zatim sprovođenje mera povećanja energetske efikasnosti u zgradarstvu te smanjivanje upotrebe fosilnih goriva u saobraćaju", napominje hrvatska klimatološkinja.
Drugi način je prilagođavanje. Tu se provode mere u pojedinim privrednim granama i javnim uslugama kao što je prilagođavanje luka na povećanje nivoa mora, prilagođavanje sistema odvodnjavanja padavina u gradovima, zasenjivanje javnih površina, sadnja vegetacije u gradovima i slično.
Bez obzira na nacionalne planove, tu je izuzetno važno delovanje na lokalnom nivou i jasno je da neke lokalne jedinice to rade bolje od drugih. Dobar primer u Hrvatskoj je, recimo, Pula, koja je dobila i evropsku nagradu za dizajn i implementaciju kišnih bašta. To su infiltracioni sistemi koji pomoću prirodnih struktura štite od poplava u slučaju obilnih kiša i rasterećuju sisteme sanitarnih odvoda i prihranjuju podzemne vode.
Međutim, u celom Adria regionu još uvek ima mnogo.
Zanimljivo je da nijedna od zemalja regiona na Bloombergovoj listi iz prvog kvartala ove godine, koja meri ispunjavanje ciljeva za smanjenje uticaja čoveka na klimatske promene i spremnost vlada za prelazak u svet s niskim emisijama ugljenika, nije dobila prolaznu ocenu. Lista vrednuje učinak od jedan do deset i niko nije dobio ocenu šest. Hrvatska je dobila ocenu 5,75, Severna Makedonija 4,75, Slovenija 4,64, Srbija 3,99, a Bosna i Hercegovina 2,78.
Mere se tri jednako ponderisana elementa – napredak u smanjenju emisija ugljenika, energetska tranzicija ili dekarbonizacija energetskog sektora, kao i posvećenost vlada klimatskim politikama.
U sva tri slučaja u Adria regionu Hrvatska je dobila najbolje, a Bosna i Hercegovina najgore ocene.
Potrebno uložiti milijarde
Privrede Adria regiona trebalo bi zajednički da ulože najmanje 37 milijardi dolara u sledećoj deceniji kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve štetnijih učinaka klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke, koji je objavljen u julu ove godine.
Sprovođenje odgovarajućih mera usmerenih na odgovor na klimatske promene zemljama regiona može doneti golemu korist, a ova ulaganja bi pomogla u izbegavanju gubitka ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i podstakla privredni rast. Naglašeno je da nedelovanje nije opcija za region, jer je već snažno pogođena klimatskim promenama.
- U pripremi teksta učestvovali su Vladimir Nikoloski (Severna Makedonija), Dragana Tomić (Srbija), Urban Červek (Slovenija) i Nejra Džaferagić (Bosna i Hercegovina).
.webp){kind=icon}
