Ko bi mogao da zaradi od epidemije majmunskih boginja

Majmunske boginje zadaju glavobolju afričkim zdravstvenim radnicima već više od pola veka, ali je u centar pažnje javnosti ostatka sveta ovaj virus došao tek 2022, kada se proširio i u drugim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija je tada na 10 meseci proglasila vanredno stanje za javno zdravlje, a novi soj virusa je Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) naterao na isti korak i sada. 

Jedina efikasna brana daljem širenju virusa mogla bi da bude vakcina, a jedina kompanija koja zasad ima odobreno cepivo (pravljeno isključivo za ovu bolest) u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama je Bavarian Nordic S/A. Za dansku kompaniju to predstavlja veliku odgovornost, ali i veliku priliku da ostvari zaradu do koje mogu da dođu samo monopolisti u oblastima u kojima posluju. 

Kada govorimo o mogućem rastu i profitu, na njega može da utiče nekoliko faktora, rekao je za Bloomberg Adriju Stefan Majkić, broker-diler u Prudence Capitalu. Tu spadaju regulatorne odluke, razvoj i odobrenje konkurentskih vakcina, izbijanje novih slučajeva, investitorsko raspoloženje i tržišni uslovi, kao i proizvodni kapaciteti i logistika. 

"Ako se SZO ili druge globalne zdravstvene organizacije odluče za preporuku ili obavezivanje na širu vakcinaciju protiv majmunskih boginja, to bi moglo znatno da poveća potražnju za vakcinama i pozitivno utiče na akcije ovih kompanija", kaže Majkić. 

Bavarian vodi u trci 

Akcije Bavarian Nordica od početka godine su poskupele za oko trećinu, a razlog za rast je širenje zaraze i nepredvidivost novog soja koji umnogome otežava posao naučnika koji ga proučavaju. 

Pored toga, danska farmaceutska kompanija je zatražila da Evropska agencija za lekove (EMA) njenu vakcinu odobri za upotrebu na adolescentima starosti od 12 do 17 godina. Vakcina je trenutno dozvoljena samo za odrasle, ali je u SAD odobrena hitna dozvola za upotrebu i u slučaju adolescenata ovog uzrasta. 

U kompaniji se nadaju da bi pomenutu dozvolu EMA mogli da dobiju uskoro i da bi primena mogla da počne već u poslednjem kvartalu ove godine, a trenutno testiraju i vakcinu za uzrast od dve do 12 godina. 

Nije sve ružičasto 

S druge strane, akcije Bavariana su u prošlosti rasle i padale zajedno sa nadama da će kompanija zaraditi od vakcina protiv raka prostate, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i kovida 19. Međutim, vakcina protiv majmunskih boginja i velikih boginja je i dalje ključni proizvod Bavariana, i ona je u prvih šest meseci godine donela oko 45 odsto prihoda od prodaje. 

Za kompaniju će, ipak, biti ključna sposobnost da se izbori sa velikom tražnjom. Akcije Bavariana su u julu 2022. skočile 54 odsto nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila majmunske boginje opasnošću za javno zdravlje. Međutim, veliki deo ovog rasta je poništen u naredna dva meseca kada je postalo jasno da kompanija neće moći da se izbori sa tolikom tražnjom. 

Analitičari su sada uglavnom optimistični u pogledu kretanja akcija. Od stručnjaka koje prati Bloomberg, većina ih predlaže ili kupovinu akcija ili njihovo držanje. 

"Trenutna cena dobrano potcenjuje buduće prilive novca od vakcina protiv velikih i majmunskih boginja, kao i vakcina koje se daju pre putovanja i protiv virusa čikungunja", napisao je u belešci analitičar Citigroupa Peter Verdult, a preneo Bloomberg. On je dodao da bi 2025. godina investitorima mogla da donese dividende ili otkupe akcija kompanije. 

 

 

Bavarian je u drugom kvartalu premašio očekivanja analitičara i ostvario prihode od 1,43 milijardi danskih kruna (191,7 miliona dolara). Skoro polovina toga došla je od prodaje vakcine Jynneos, protiv majmunskih i velikih boginja. Iz kompanije očekuju da će ova vakcina kompaniji ove godine doneti prihode od više od 400 miliona dolara. 

Zbog rasta broja slučajeva u Africi, Bavarian razmišlja o preseljenju dela proizvodnog procesa na taj kontinent. 

Lokalna proizvodnja je uvek rešenje za rast broja slučajeva, rekao je direktor Chaplin za Bloomberg nakon objavljivanja rezultata kompanije krajem avgusta. 

Druge opcije 

Pored Bavariana, ruke bi mogle da trljaju i druge firme. Prvenstveno - američki Emergent BioSolutions i japanska firma KM Biologics. Pomenuta lokalna proizvodnja je još uvek na dugom štapu, pa se razmatraju i druge opcije, a jednu od njih nudi japanski proizvođač. 

KM Biologics je razvio vakcinu LC16, koja je tokom epidemije iz 2022. i 2023. dobila odobrenje japanskih zdravstvenih regulatora, ali još uvek nije odobrena na međunarodnom planu. Uprkos tome, afričke zemlje već traže doze od same kompanije i od Vlade Japana, koja ima zalihe. 

Farmaceutska kompanija Emergent BioSolutions iz Merilenda je 2017. od francuskog Sanofija kupila vakcinu protiv velikih boginja ACAM2000, a SZO je sada preporučuje i za prevenciju protiv majmunskih boginja u slučaju da druge vakcine nisu dostupne. 

Ona je najavila da će Africi donirati 50.000 doza svog cepiva. S druge strane, ova vakcina nije glavni proizvod kompanije, a farmaceutska kompanija se nada da bi ACAM2000 mogla da doprinese u unapređenju poslovanja jer se firma nalazi u velikom restrukturiranju. 

 

 

Iako prvobitna namena ove vakcine nije prevencija majmunskih boginja, već velikih boginja, ona je prilično bezbedna za upotrebu i pruža dovoljno visoku zaštitu i od ovog virusa, pa je zbog toga lakše odobrena njena upotreba u slučaju nestašice vakcina za majmunske boginje. 

Jedna od kompanija čije su akcije poletele tokom pandemije kovida 19 je i BioNTech, poznat po svojim mRNA vakcinama. 

Upravo ova kompanija razvija i vakcinu protiv majmunskih boginja, mada je njen kandidat BTN166 (za koga je dobila fundiranje CEPI od 90 miliona dolara) još u prvim fazama istraživanja. 

Posredni dobitnici 

Pored kompanija koje proizvode vakcine, "dobitnik" ove epidemije mogla bi da bude i kompanija koja u lancu proizvodnje učestvuje na drugi način. Tako ne treba smetnuti s uma da su nakon objavljivanja vesti o proglašenju vanrednog stanja SZO skočile i akcije kompanija Precision System Science Co., japanske firme koja pravi medicinsku opremu, i Shanghai ZJ Bio-Tech Co., koja proizvodi opremu za testiranje na virus. 

Akcije proizvođača sirovina i materijala za vakcine mogle bi da skoče u slučaju veće epidemije. "Kompanije koje proizvode ključne sirovine kao što su staklene bočice, igle, špricevi i specijalni filteri (npr. Schott AG za staklene bočice) mogu zabeležiti povećanu potražnju", kaže Majkić. 

Izolovani prostor/Depositphotos

 

Dodaje da bi koristi mogle da imaju i logističke kompanije, kao i firme koje se bave specijalizovanim transportom i skladištenjem medicinskih proizvoda, poput UPS Healthcare ili DHL. 

"Firme koje proizvode adjuvanse, koji se koriste za pojačavanje imunološkog odgovora vakcina, kao što su Dynavax Technologies ili GSK, mogu zabeležiti povećanu potražnju za svojim proizvodima", kaže Majkić i dodaje da rast može da očekuje i takozvani farmaceutski autsorsing. 

"Kompanije koje se bave proizvodnjom vakcina na osnovu ugovora (Contract Manufacturing Organizations - CMOs), kao što su Lonza Group i Catalent, mogu takođe profitirati ako im druge farmaceutske kompanije poveravaju proizvodnju svojih vakcina", kaže broker. 

Na kraju bi na dobit kompanija mogla da utiče i SZO, koja još uvek nije preporučila masovnu vakcinaciju, već cepljenje preporučuje samo kod onih koji su u riziku da dođu u kontakt sa zaraženim osobama, ali i sam virus o čijem širenju, po priznanju same SZO, još uvek ne znamo dovoljno. 

U slučaju proglašenja vanrednog stanja većeg obima, moguće je da će doći do većih previranja na polju tehnologije i komunikacija, maloprodaje i kupovine preko interneta, turizma, ugostiteljstva, kao i energetike. 

"U vreme kriza investitori često traže sigurnost u zlatu i drugim plemenitim metalima, što može povećati njihovu cenu i učiniti ih atraktivnim sektorom za ulaganje", rekao je Majkić i dodao da je prerano donositi bilo kakve zaključke jer je nepoznanica još uvek previše. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar