Vakcinom protiv droge? Vredan, ali neizvestan poduhvat

Fentanil je izuzetno jeftin i gotovo 100 puta jači od morfijuma. Meksički karteli i drugi proizvođači droga dodaju male količine fentanila kokainu, falsifikovanim verzijama "adderalla" i drugih tableta, metamfetaminu i sintetičkom kanabisu, kao izuzetno isplativ dodatak koji izaziva zavisnost kod kupaca. U nešto većim količinama – kao 10 do 15 zrna soli, usporava i zaustavlja moždane funkcije koje regulišu disanje. Broj smrtnih slučajeva usled predoziranja drogama sa dodatkom fentanila toliko se povećao u SAD i Kanadi u proteklih pet godina da to neki zdravstveni zvaničnici smatraju epidemijom. 

Pre dve godine JR Rahn je došao na ideju: šta ako bismo tragedije izazvane fentanilom tretirali kao klasičnu zdravstvenu epidemiju? Da li bismo mogli  da napravimo vakcinu protiv fentanila? 

Rahn je imao novca da započne potragu za odgovorom. On je postao multimilioner pošto je pokrenuo kompaniju za psihodelične lekove koja je među prvima izašla na berzu. Prošle godine, on je zajedno sa drugima osnovao startap po imenu Ovax Inc, i angažovao vrhunske istraživače sa Univerziteta Harvard i Univerziteta u Hjustonu na razvijanju vakcine protiv opioida. 

Dok sedi u dnevnoj sobi u svom višespratnom kondominijumu nedaleko od Majami Biča, Rahn oštro kritikuje farmaceutsku industriju i ulagače rizičnog kapitala zbog, kako kaže, nedostatka mašte i motivacije za rešavanje krize sa fentanilom. Nosi tamnoplavu trenerku sa izvezenim nazivom svoje nove kompanije na grudima i američkom zastavom na desnom ramenu, kao podsetnik na pretnju koju fentanil predstavlja po živote Amerikanaca. Gotovo 75.000 ljudi umrlo je prošle godine u SAD zbog fentanila i drugih sintetičkih opioida, pokazuju podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). "To je definitivno pretnja po javno zdravlje", kaže Rahn. "Potreban nam je Projekat Menhetn (nekadašnji projekat razvoja nuklearnog oružja vlade SAD) za fentanil." 

Obrijane glave, sa bradom, Rahn nije naučnik po obrazovanju i ne uklapa se baš među doktore nauka Ajvi lige, odnosno sa najprestižnijih američkih univerziteta, koji predvode biotehnološku industriju. Sa 37 godina, on je lečeni zavisnik koji se iz prve ruke uverio u smrtonosne posledice fentanila. Jedan njegov bivši kolega je umro od predoziranja supstancom za koju Rahn veruje da je kokain ili "xanax" pomešan sa fentanilom. "To je lako moglo meni da se desi da sam još koristio drogu", kaže Rahn, koji je pre šest godina prestao da je koristi. "Uopšte ne sumnjam u to." 

Danas se za sprečavanje predoziranja najčešće koriste sprej za nos "narcan" ili drugi lekovi koji sadrže "naloxone", koji poništava delovanje opioida u mozgu u roku od nekoliko minuta. Fentanil se apsorbuje kroz krvotok i ubija brzo, a ljudi kojima je neophodan lek, često nemaju sprej pri ruci i ili ne shvataju da su u opasnosti dok ne bude kasno. Rahn poredi upotrebu "narcana" sa gašenjem šumskog požara protivpožarnim aparatom.  Zamisao je da vakcina spreči predoziranje. Kao kod vakcine protiv gripa ili kovida 19, ideja je da se stimuliše imuni sistem, s tim što bi u ovom slučaju antitela delovala protiv fentanila i smanjila sposobnost droge da prodre u mozak i zaustavi disanje. 

Bloomberg Businessweek

Problem je u tome što fentanil nije nimalo nalik virusu i imuni sistem ga obično ignoriše. Međutim, istraživači su 2016. godine otkrili način kako da prevare telo da prepozna drogu. Vezivanjem molekula nalik fentanilu za druge proteine naučnici mogu da podstaknu imuni sistem da prepozna opioid kao strano telo i proizvede antitela za borbu protiv njega. Eksperimenti na laboratorijskim životinjama pokazuju da vakcine sprečavaju respiratornu depresiju, odnosno probleme sa disanjem, izazvane fentanilom, a prema nekim istraživanjima, pružaju i zaštitu od smrtonosnog predoziranja.  

Rahn je naišao na naučne studije dok je tragao za informacijama o fentanilu u periodu tugovanja za prijateljima. Koliko je mogao da zaključi, niko nije pokušao da na osnovu ovih eksperimenata razvije lek koji bi ljudi mogli da kupe. To ga je inspirisalo da osnuje Ovax, što je skraćenica od vakcine protiv opioida na engleskom. "Nauka se time bavila već pet do sedam godina", kaže on. "Jednostavno niko nije pokušao da to pretvori u komercijalni poduhvat." 

Uvođenje novog leka na tržište može koštati stotine miliona dolara, a regulatorni proces bi mogao biti komplikovan s obzirom na to da u svetu ne postoji takva vakcina. Takođe, nije poznato ko će ovo dalje finansirati jednom kada se Rahnov novac potroši. 

Privatna ulaganja u ovaj sektor su mala. Firme rizičnog kapitala uložile su neznatnih 130 miliona dolara u nove lekove protiv zavisnosti u proteklih desetak godina, podaci su Organizacije za biotehnološke inovacije, udruženja koje okuplja aktere u oblasti biotehnoloških tehnologija.  

Ni velike farmaceutske kompanije tradicionalno ne ulažu mnogo u lekove protiv zavisnosti od opioida, već ulažu desetine milijardi dolara u lukrativnije oblasti kao što je lek protiv raka. Ove kompanije su se već opekle pokušavajući da razviju vakcine protiv nikotina, kokaina i drugih supstanci koje izazivaju zavisnost, koje se nisu pokazale kao uspešne tokom kliničkih testiranja pre oko decenije. "Kompanije nisu mnogo zainteresovane", kaže Nora Volkow, direktorka Nacionalnog instituta za pitanja zloupotrebe droga. 

Drugu prepreku predstavlja to što će mnogi ljudi, čak i da neka kompanija napravi delotvornu vakcinu, odabrati da je ne prime. Fentanil ubija nasumično te bi moglo biti teško ubediti ljude koji koriste drogu u rekreativne svrhe da se vakcinišu, posebno ako bi morali da prime više buster vakcina, kako to predviđaju pojedini naučnici. Antivakserski pokret, koji je ojačao tokom epidemije kovida, nije bio od pomoći. Rahn smatra da vredi uložiti u ovaj poduhvat i da će ljudi na kraju shvatiti da su izloženi riziku, čak i oni koji povremeno koriste drogu. "Niste vi ti koji tražite fentanil. On pronalazi vas", kaže on. 

Bloomberg Businessweek

Ovax je prikupio više od 10 miliona dolara početnog kapitala, od čega su gotovo polovinu uložili Rahn i njegova matična kompanija Mach5 Capital. On upravlja tom firmom zajedno sa Olivierom Roussyjem Newtonom, koji se obogatio na kriptovalutama. Ovaj novac bi trebalo da budu dovoljan za pokretanje prvih testiranja na ljudima sledeće godine. Rahn uglavnom vrbuje investitore čiji su prijatelji ili članovi porodice umrli od predoziranja opioidima, a broj takvih ulagača raste iz dana u dan.  

Jon Dishotsky, investitor rizičnog kapitala koji je uložio milion dolara, kaže da je njegov najbolji prijatelj iz detinjstva umro od trovanja fentanilom. "Postoji snažna struja ljudi koji su duboko povređeni zbog predoziranja člana porodice ili gubitka prijatelja",  kaže Dishotsky. "JR je u stanju da izgradi pokret oko toga." 

Jedne kišne večeri dok je bio u srednjoj školi, Rahn je prelazio ulicu kada ga je udario pijani vozač koji je prošao kroz crveno svetlo, polomivši mu desnu nogu. Rahnov doktor, nesvestan kao i većina u to vreme koliku zavisnost stvaraju opioidi, prepisao mu je velike doze lekova protiv bolova.  

Tokom boravka u bolnici Rhanu je data pumpa za davanje morfijuma s kojom se, kako kaže, igrao kao sa gejmbojem. Vratio se u internat u Masačusetsu sa obilnim zalihama leka "oxycodone" i ubrzo postao zavisan. "Sećam se da sam ga drobio i ušmrkavao u svojoj sobi u domu", kaže on. Otac mu je, kada ga je posetio nekoliko meseci kasnije, oduzeo preostale tablete. Rahna je oblivao hladan znoj na časovima, ali je na kraju uspeo da se odvikne. Na Koledžu Hamilton povremeno je uzimao "adderall", kokain i "xanax" kako bi mogao bolje da se usredsredi i izađe na kraj sa stresom, koji se pojačao kada mu se otac razboleo od raka.  

Nekoliko godina pošto je diplomirao 2009. godine, preselio se u Singapur zbog posla u kompaniji Uber Technologies Inc. Vrativši se u SAD, 2016. godine je osnovao startap koji je nudio nadgradnju telefona i laptopova na osnovu pretplate. Nastavio je da povremeno koristi drogu. Baš kada je 2017. godine startap počeo da pokazuje znake uspeha i kada je neko trebalo da ga otkupi, taj posao je propao zbog spora oko vlasništva sa drugim suosnivačem, kaže Rahn. On je ubrzo napustio kompaniju, a njegova zavisnost od droge se otela kontroli. "Bio sam potpuno iscrpljen", priseća se on. 

Prijatelj mu je predložio psihodelike, koji su u malim dozama postali popularni u Silicijumskoj dolini jer navodno izazivaju bolje raspoloženje i smanjuju anksioznost. "Na kraju sam prvi put probao LSD u onom stanu tamo", kaže Rahn u svom stan u gradu Sani Ajls Bič, na  Floridi, dok pokazuje preko kanala na zgradu u kojoj je živeo njegov pokojni deda. On tvrdi da mu je LSD izlečio zavisnost. Inspirisan rezultatima, Rahn je pomogao pokretanje firme Mind Medicine Inc, 2019. godine, u nameri da psihodelične droge postanu legalni lekovi za mentalne poremećaje.  

Jedan od voditelja rijaliti programa u domenu biznisa "Shark Tank" Kevin O’Leary bio je među prvim investitorima. Mind Medicine je udružio snage 2020. godine sa švajcarskim istraživačima koji proučavaju upotrebu LSD-ja u lečenju anksioznosti i izašao na berzu putem obrnutog preuzimanja. Kompanija je prikupila više od 200 miliona dolara dok je Rahn bio na čelu. Mnoge kompanije testiraju psihodelične droge na ljudima za potrebe lečenja mentalnih poremećaja, mada nijedan lek nije još dobio dozvolu američkih regulatora. Ta oblast i dalje izaziva skepsu kod pojedinih istraživača koji su manje skloni avangardnim rešenjima. Ova industrija je pretrpela udarac u avgustu kada je Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odbila da odobri upotrebu sintetičke droge ekstazi za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja. 

Rahn, koji više voli da razvija kompanije nego da rukovodi njima, otišao je sa mesta izvršnog direktora Mind Medicinea u junu 2021. godine. Zaradio je više od 25 miliona dolara od ovog poduhvata i nije planirao da ponovo radi neko vreme. Onda je tokom puta na Ibicu, špansko ostrvo poznato po izuzetnim plažama i sjajnoj sceni elektronske dens muzike, večerao sa nekim prijateljima. Sledećeg dana jedan od njih je umro tokom provoda, a imao je simptome koji odgovaraju predoziranju fentanilom. Kružile su glasine da su i mnogi drugi na ovom malom ostrvu umrli od tusija ili ružičastog kokaina, lošeg kvaliteta. 

JR Rahn / Bloomberg Businessweek

Po povratku u SAD, Rahnu su nastavile da stižu vesti o iznenadnim smrtima poznanika. To se dešavalo pri samom kraju pandemije virusa korona i svuda se pričalo o vakcinama. Rahn je počeo da pretražuje na Googleu, gde je naišao na vesti o testiranju vakcine protiv fentanila na životinjama u Hjustonu. Zainteresovao se, i odleteo je tamo kako bi posetio laboratoriju. 

Fentanil je izumeo Paul Janessen 1960. godine, godinu pre nego što je prodao svoju belgijsku firmu Janssen Pharmaceutica kompaniji Johnson & Johnson (J&J). J&J je prodavao fentanil kao lek protiv bolova u SAD do 2020. godine, kada je obustavio prodaju. Godinu kasnije pristao je da plati pet milijardi dolara na ime odštete po tužbama za umanjivanja opasnosti od opioida. Međutim, generičke verzije leka se i dalje svuda primenjuju. U bolnicama se pacijentima fentanil ubrizgava protiv bolova tokom i nakon hirurških zahvata , a transdermalni flasteri i pastile se prodaju protiv jakih bolova, pre svega za potrebe obolelih od raka. 

Fentanil, poput morfijuma i drugih opioida, vezuje se za opioidne receptore na završecima neurona, stimuliše lučenje dopamina, hemijske supstance odgovorne za osećaj zadovoljstva i motivaciju i izaziva stanje euforije. Od neželjenih dejstava, javljaju se pospanost i plitko disanje koje može biti fatalno i kod vrlo malih doza. 

Ideja lečenja zavisnosti vakcinom prvi put je privukla pažnju 1974. godine kada je tim na Univerzitetu u Čikagu objavio da vakcina može kod majmuna da deluje tako da prestanu da sami sebi daju heroin. Istraživači na Istraživačkom institutu Scripps (engl. Scripps Research Institute) razvili su 1995. godine prototip vakcine protiv kokaina dok su tragali za rešenjem za epidemiju kreka, i objavili da je ona uspela da suzbije efekte narkotika kod laboratorijskih pacova. 

Kako bi delovala vakcina protiv fentanila

Ovo otkriće podstaklo je interesovanje za razvoj vakcina protiv zavisnosti, pre svega od nikotina. "Svi pokušaji su bili neuspešni", kaže Kim Janda, hemičar Scrippsa, koji je napravio prvu vakcinu protiv kokaina i od tada radi na vakcinama protiv fentanila i mnogih drugih supstanci. Kompanija Nabi Biopharmaceuticals je sprovela tri napredna klinička ispitivanja vakcine protiv pušenja 2011. i 2012. godine, a rezultati su pokazali da injekcija nije imala vidljiv uticaj na prestanak pušenja. 

Gledano iz današnje perspektive, vakcina protiv nečega što izaziva tako jaku zavisnost kao nikotin - teški pušači ga unose desetine puta na dan, verovatno je bila loša ideja, što sada spremno priznaju i istraživači. Međutim, ni vakcina protiv kokaina nije bila sasvim delotvorna. U završnoj fazi testiranja 2014. godine eksperimentalna vakcina je stimulisala antitela koja deluju protiv kokaina kod nekih ljudi, ali su nivoi mnogo varirali i nisu bili dovoljni da spreče upotrebu kokaina.  

Fentanil se izdvaja po tome što izuzetno snažno deluje u vrlo malim dozama. To je, u stvari, dobra vest, bar kada je reč o vakcini. To znači da su u organizmu prisutne male količine koje treba neutralisati. Dok su se vakcine protiv kokaina i nikotina razvijale kako bi zaustavile zavisnost, vakcina protiv fentanila treba da pomogne ljudima da ostanu živi. Tako da, čak i ako vakcina ne eliminiše potpuno euforiju izazvanu fentanilom kod vakcinisanih osoba, možda će moći da spreči smrt usled predoziranja. 

Colin Haile / Bloomberg Businessweek

 

Colin Haile je godinama radio na vakcini protiv meta kada ga je nagli skok broja smrti izazvanih fentanilom naterao da promeni pravac. Sa svojim timom na Univerzitetu u Hjustonu počeo je da razvija novu vakcinu protiv fentanila negde 2016. godine. "Lekovi kojima raspolažemo ne deluju", kaže Haile. "Potrebna nam je drugačija strategija, a vakcina je upravo to."  

Haile i njegove kolege su krajem 2022. objavili obećavajuće rezultate testiranja na životinjama koji su pokazali da je vakcina apsorbovala fentanil u krvotoku kako ne bi dospeo u mozak, kao i da vakcina deluje bar još pet meseci. Više investitora se javilo, uključujući i Rahna koji se potrudio da se pojavi u Teksasu. Čak je odveo Haileija na utakmicu košarkaškog kluba Houston Rockets. "On i njegov tim jedini su imali koherentan plan", kaže Haile. "Nisam se dvoumio".

Rahn, ohrabren potencijalom vakcine, počeo je da okuplja tim sa suosnivačem Ovaxa i sadašnjim izvršnim direktorom Collinom Gageom.  Među prvima koje su angažovali bila je Stacy McIntosh, stručnjak za regulatorna pitanja koja je prethodno pomogla u dobijanju dozvole za upotrebu monoklonskih antitela protiv ebole. Za proces pripreme vakcine za izuzetno važno testiranje na ljudima zadužen je novi medicinski direktor u Ovaxu Shon Remich, pedijatar koji je nekada radio na razvoju vakcina u farmaceutskim kompanijama Pfizer Inc. i Takeda Pharmaceutical Co. 

Drugi istraživački projekat na kome Ovax radi predvode istraživači Ofer Levy i David Dowling iz Bostonske dečje bolnice, koja sarađuje sa Harvardom. Pored podrške Ovaxa, bostonski naučnici i njihove kolege dobili su 20 miliona dolara od američke vlade za razvoj i pripremu vakcine za prva testiranja na ljudima. Budući da niko ne zna koja će vakcina biti najefikasnija i pošto su testiranja lekova na ljudima često bila neuspešna, važno je da se više vakcina testira istovremeno, kaže Levy, medicinski savetnik koji je, pored Dowlinga i Haileija, suosnivač Ovaxa. Levy poredi to sa načinom na koji je farmaceutska industrija uvela brojne vakcine protiv kovida u fazu testiranja tokom pandemije kako bi utvrdila koje su efikasne.

Ovax navodi da pregovara o dobijanju prava na tehnologiju kompanije Inimmune Corp, koja bi mogla da se upotrebi za vakcine protiv fentanila. Inimmune Corp. je biotehnološka kompanija iz Montane koju je osnovao tim iskusnih istraživača na polju vakcina iz GSK Plc. 

Svi ovi projekti se oslanjaju na istu, osnovnu strategiju. Pošto imuni sistem ne prepoznaje fentanil, princip je da se delovi molekula fentanila vezuju za druge proteine koje telo prepoznaje kako bi se pokrenuo imunološki odgovor koji će zaustaviti delovanje fentanila. Vakcina tima iz Hjustona vezuje molekul sličan fentanilu za inaktivisani toksin difterije koji se već koristi u odobrenim vakcinama za meningitis i pneumokoknu upalu pluća. 

Da bi izazvali jači odgovor tela, naučnici dodaju pomoćnu komponentu, odnosno adjuvans. Ona se koristi u mnogim vakcinama, kao što su injekcije GSK-a protiv herpes zostera i respiratornog sincicijalnog virusa, kako bi se izazvala jača imunološka reakcija. Hjustonska vakcina koristi inaktivisanu verziju toksičnog proteina iz bakterije E. coli koja izaziva dijareju. U međuvremenu, bostonski tim proučava krvne uzorke adolescenata sa poremećajima izazvanim upotrebom opioida i otkrili su druge supstance koje bi mogle biti delotvornije. 

Veliki test za vodeću Ovaxovovu vakcinu koju pravi tim u Hjustonu biće testiranje na ljudima koje je planirano za 2025. godinu. Kompanija planira da počne prvu fazu testiranja bezbednosti vakcine na oko 50 ljudi polovinom sledeće godine, kaže Remich, medicinski direktor u Ovaxu. Ako prođe uspešno, Ovax će malom broju zdravih volontera dati dve doze vakcine, a zatim ih izložiti dozi fentanila koja nije smrtonosna kako bi se videlo da li vakcina deluje. Remich kaže da se nadaju da će režim sa dve doze pružiti zaštitu tokom godinu dana, uz mogućnost da se svake godine dobije buster vakcina. Međutim, kako priznaje, još se ne zna koliko će dugo vakcina delovati.  

Drugi pristup koji obećava uopšte ne podrazumeva vakcinu. Zasniva se na saznanjima o monoklonalnim antitelima. Ona se mogu proizvoditi u velikim dozama i direktno ubrizgavati ljudima izloženim riziku. Vakcine podstiču imuni sistem da proizvodi širok spektar antitela od kojih su neka efikasnija od drugih, dok se monoklonalna antitela sastoje od jednog vrlo potentnog antitela. Za razliku od vakcina koje aktiviraju imuni sistem nedeljama nakon vakcinacije, injekcija monoklonalnih antitela može da odmah pruži zaštitu. 

Kompanija Cessation Therapeutics Inc. iz Severne Karoline nedavno je pokrenula testiranje monoklonalnog antitela protiv fentanila na ljudima. Tracy Woody, koja je bila na čelu kompanije dve godine, odrasla je u malom gradu u Severnoj Karolini koji je bio pogođen epidemijom zloupotrebe opioida. Ona je izgubila sestru koja se predozirala fentanilom 2022. godine. "To je zaista bio poziv u tri ujutro za koji se nadate da nikada nećete dobiti", kaže ona. 

Antitelo, koje je razvila ova kompanija na osnovu otkrića Scripps Researcha, vezuje se za fentanil i sprečava ga da dođe do mozga i zaustavi disanje. Ako se pokaže kao delotvorno, jedna doza bi mogla da štiti ljude od predoziranja fentanilom tokom mesec dana. Mana je to što bi ljudi morali da se vakcinišu svakog meseca. 

Prema istraživanju objavljenom u stručnom časopisu "Nature Communications" u decembru prošle godine, majmuni kojima je dato antitelo CSX-1004 kompanije Cessation, preživeli su smrtonosnu dozu fentanila. Kompanija je nedavno završila inicijalno testiranje bezbednosti antitela na ljudima bez zabrinjavajućih neželjenih dejstava i očekuje da će drugu fazu, odnosno ispitivanje efikasnosti leka, početi kasnije ove godine. Ako to bude uspešno, Cessation bi mogao da traži od FDA odobrenje po ubrzanom postupku u narednih par godina, kaže Andy Barrett, predsednik kompanije i šef naučnih istraživanja. 

Prototipi vakcina protiv opioida su, u poređenju sa neuspešnim vakcinama protiv pušenja, mnogo delotvorniji, kaže Marco Pavetoni, farmakolog na Univerzitetu u Vašingtonu koji je pomogao u razvoju vakcine protiv  "oxycodonea" koja je u ranoj fazi ispitivanja. On takođe radi na vakcini protiv fentanila i na antitelima. "Ljudima je potrebno da ove vakcine što pre uđu u komercijalnu upotrebu. To je nešto najvažnije što bi moglo da se desi."  

U slučaju da se vakcina protiv fentanila ili antitela pokažu kao delotvorni, postavlja se pitanje kako podstaći ljude da ih uzmu. O tom pitanju industrija tek počinje da razmišlja. Ovi tretmani neće eliminisati želju za drogom, tako da će lekovi za lečenje poremećaja izazvanih opioidima i dalje biti potrebni. Međutim, vakcina bi moga da se koristi zajedno sa tim lekovima. Jedno od rešenja je primena kod osoba koje su prošle rehabilitaciju, kako bi im se pomoglo da u mesecima nakon detoksikacije prebrode period tokom koga postoji veliki rizik od recidiva. 

Ovax prvo želi da vakciniše pripadnike hitnih službi, granične službe i vojske, odnosno svakoga ko dolazi u kontakt sa nelegalnim fentanilom u okviru svog posla. Kompanija se nada da će dobiti dozvolu za hitnu upotrebu za ove grupe u narednih nekoliko godina, kaže Remich. Da bi FDA odobrila ovakvu upotrebu, kao što je to bila praksa tokom pandemije kovida, nisu potrebni konačni podaci kao za izdavanje pune dozvole. 

Razumljivo, svako ko koristi droge izložen je riziku. Prema podacima CDC-a, broj smrtnih slučajeva zbog predoziranja sintetičkim opioidima pomešanim sa kokainom, metom i drugi stimulansima, naglo je skočio proteklih nekoliko godina. Broj smrtnih slučajeva usled predoziranja kokainom i sintetičkim opioidima porastao je na više od 22.000 u 2023. godini sa manje od 1.000 deceniju ranije, proističe iz analize preliminarnih podataka CDC. 

Rahn i njegov tim u Ovaxu imaju viziju da će jednog dana moći da primene vakcinu protiv opioida na mnogo širu populaciju, uključujući ljude zavisne od drugih droga i one koji je koriste u rekreativne svrhe. "Želimo da stvorimo vakcinu protiv predoziranja. To je nešto sasvim drugačije od pravljenja leka protiv zavisnosti", kaže Rahn. "Ovo je prvi put u istoriji da predoziranje pogađa ne samo zavisnike i hronične korisnike već i obične ljude." 

Za široku primenu vakcine biće potrebno da ljudi prepoznaju da su izloženi opasnosti i da se potrude da dobiju vakcinu. Pojedini istraživači su skeptični u pogledu delotvornosti režima sa dve doze koji predlaže Ovax. Pošto imuni sistem ne prepoznaje fentanil, možda će biti potrebne tri vakcine da bi se stvorila dovoljna zaštita, a onda će biti potrebno da ljudi prime buster vakcinu na svakih šest meseci, ocenjuje Kim Janda, hemičar u Scripps Researchu. Zbog ovakvog načina doziranja vakcina će verovatno biti pre svega usmerena na najrizičnije grupe. Vakcinacija velikog broja zdravih ljudi nije praktična, kaže Janda. Kombinacija vakcina i antitela mogla biti biti korisna u lečenju zavisnosti od opioida, dodaje on. "Ne mislim da će to biti univerzalni lek", kaže on. "To će biti dodatno oružje u medicinskom arsenalu." 

Osim što se ne zna koliko će ovi tretmani biti delotvorni i da li će ljudi hteti da im se podvrgnu, nije poznato ni kakva će ograničenja uvesti osiguravajuće kuće na njihovu upotrebu. (Velika osiguravajuća kuća CVS Health Corp. saopštila je da neće nagađati u vezi sa pokrivanjem troškova  proizvoda koji nisu odobreni za korišćenje u opštoj populaciji.) Postoji i mogućnost da narko-bosovi jednostavno pređu na drugu smrtonosnu sintetičku drogu pošto tretmani protiv fentanila počnu da se primenjuju.   

Rahn je svestan tih izazova, ali smatra da vredi pokušati. On radi na tome da se ubrza proces izlaska Ovaxa na berzu po mogućstvu već sledeće godine. "Neophodno je što pre delovati da bi se obezbedila značajna ulaganja u ovaj poduhvat", kaže on. "To je ambiciozan cilj, ali ambiciozan cilj je ono što zemlji trenutno treba." 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar