Sa rastom popularnosti superjahti, raste i njihov ogroman uticaj na klimu

Superjahte su ultimativni statusni simbol za kraljevske porodice, oligarhe i milijardere: od Jeffa Bezosa do Bernarda Arnaulta. Plutajuće palate su izvor fascinacije i tajnovitosti - i efekta staklene bašte.  

Zagađenje uzrokovano ovim luksuznim plovilima koja koristi vrlo mali broj ljudi, dovelo je sociologa Gregorija Salla do toga da ih nazove oblikom "ekocida" i "upadljive izolacije" u svojoj novoj knjizi "Superjahte: Luksuz, Mir i Ekocid".

Postoji gotovo 6.000 superjahti, plovila dužine preko 30 metara, prema izveštaju medijske i tržišne obaveštajne kompanije SuperYacht Times koji je objavljen ranije ove godine. Ukupan broj se učetvorostručio u poslednje tri decenije.  

"Teško je zamisliti simbol bogatstva koji je uverljiviji od toga ako posedujete superjahtu", rekao je Salle, profesor na Univerzitetu u Lilu u Francuskoj.   

Koncentracija bogatstva nije samo dovela do eksplozije superjahti, već i do podele u emisiji ugljen-dioksida po glavi stanovnika, pri čemu najbogatiji žive "najintenzivnije" u kontekstu karbonizacije.

Deset odsto najbogatijih na svetu već čini polovinu svetskih emisija ugljen-dioksida, prema istraživanju Oxfama. Neprofitna organizacija je otkrila da bi bilo potrebno 1.500 godina da neko iz ostalih 99 odsto svetske populacije emituje onoliko ugljen-dioksida koliko emituje jedan od svetskih vrhunskih milijardera.

Emisije ultrabogatih dolaze iz različitih izvora, kao što su velike kuće i česta putovanja avionom. Međutim, superjahte su njihov najveći pojedinačni izvor zaslužan za efekat staklene bašte, prema studiji iz 2021. godine. Godišnje emisije CO2 od 300 najvećih superjahti iznose skoro 285.000 tona, prema Sallovoj knjizi, što je više od celog Tonga.

Bloomberg Mercury

Superjahte nisu samo klimatski zagađivači. Otpadne vode, buka i svetlosno zagađenje, čestice u izduvnim gasovima, pa čak i mesta gde plovila pristaju mogu negativno uticati na lokalno okruženje. Ti prekomerni uticaji doprinose razlogu zašto je Salle nazvao ova plovila oblikom ekocida.  

Termin, koji je skovan 1970-ih, odnosi se na namerno uništavanje prirode. Često se koristi i za opisivanje postupaka bogatih zbog njihovog prekomernog ugljeničnog otiska. Godine 2021. predloženo je uvođenje ekocida u međunarodno krivično pravo, stavljajući ga u isti rang sa genocidom.

Zakonodavci Evropske unije glasali su za krivičnu odgovornost nanošenja štete po životnu sredinu "uporedive sa ekocidom" ranije ove godine. Da li će novi zakon biti korišćen za gonjenje upotrebe superjahti, ostaje da se vidi.  

Neki vlasnici su svesni opasnosti koje njihova plovila predstavljaju za okolinu. Superjahta Koru, u vlasništvu Jeffa Bezosa, vredna je 500 miliona dolara, a isplovila je u aprilu 2023. godine sa jedrima koja pomažu u napajanju putovanja. Međutim, i dalje ima motore na dizel. Oxfam procenjuje da je plovilo od 127 metara (416 stopa) emitovalo 7.000 tona ugljen-dioksida tokom protekle godine, što je jednako godišnjim emisijama 445 prosečnih Amerikanaca.  

Ta procena je, takođe, maltene sigurno mala, jer izračunavanja uzimaju u obzir da je jahta u stanju pripravnosti, a ne u tranzitu. Broj takođe ne uključuje prateću jahtu Abeona dužine 75 metara, koja funkcioniše kao garaža sa heliodromom i skuterima za vodu.  

Jedra na Bezosovom brodu su izuzetak: velika većina superjahti ima samo motore. Samo osam novih jedrilica je završeno 2023. godine, u poređenju sa 195 novih motornih jahti.

Razumevanje stvarnih emisija ugljen-dioksida superjahte je izuzetno teško zbog nedostatka prikupljenih podataka i inherentno tajnovite prirode jahtinga, prema Malcolmu Jacotineu, osnivaču konsultantske firme za superjahte Three Sixty Marine. Koristeći podatke Međunarodne pomorske organizacije, Jacotine procenjuje da će emisije jahtinga dostići 10 miliona tona do 2030. godine ako industrija pristupi sa "uobičajenim poslovanjem".  

Da bi pomogao vlasnicima da razumeju uticaj svojih brodova, razvio je dva kalkulatora emisija ugljen-dioksida. Oni imaju ograničenja, međutim, zato što se oslanjaju na dobrovoljno prijavljene podatke i procenjene tone dizel goriva.  

Jahte plove 10 do 20 odsto vremena u toku godine, oslanjajući se na motore. Brodovi dostižu najveću brzinu samo 0,1 odsto vremena u toku godine, prema Robertu van Tolu, izvršnom direktoru Fondacije Water Revolution. Ostatak godine, plovilo je plutajući hotel koji se oslanja na generatore potrebne na duži period i emituju više CO2, prema Jacotineu.

Ipak, podaci o emisijama rade se po principu brod po brod, i jedna jahta može putovati više od druge u toku godine, čineći emisije tokom putovanja većim, prema istraživačima Oxfama. Jahte su izuzete od pravila emisija Međunarodne pomorske organizacije, tako da je stvarne emisije bilo kojeg broda teško razaznati. To objašnjava i zašto su superjahte donekle nepoznate.  

"Superjahte su napravljene da budu primećene", rekao je Salle. "Ali takođe su vozila koja su zaista tajnovita u smislu da ne možete ući u njih ako niste pozvani."  

Nove gradnje se manje usredsređuju na motore koji dostižu najveće brzine, a više na uštedu energije u hotelskom režimu. Ipak, održivost možda nije prioritet pri donošenju odluka o kupovini.  

"Nije potpuno racionalna odluka kupiti jahtu", rekao je Ralph Dazert, šef obaveštajne službe u kompaniji SuperYacht Times koja pruža medijske i tržišne uvide. "To je prilično stvar emocije u momentu, jer vas košta čitavo bogatstvo."

Bloomberg

U 2023. godini, ukupna vrednost prodatih jahti iznosila je 4,6 milijardi evra, prema Dazertu. Rekao je da će pokret ka održivosti uglavnom voditi brodogradilišta i inženjeri, dodajući nove karakteristike gradnji koje uključuju korišćenje recikliranih materijala. Novi tipovi goriva takođe bi mogli smanjiti emisije.  

Ove godine, italijanski brodograditelj Sanlorenzo će testirati prvu čeličnu jahtu od 50 metara, koju pokreću vodonične gorivne ćelije, a još jedna jahta od 114 metara iz nemačkog brodograditelja Lürssen sa istom tehnologijom - u proizvodnji je za 2025. godinu, za bivšeg razvojnog programera Apple Inc. Marca Newsona.  

Međutim, što je veća gradnja, duže je vreme čekanja. To znači da će nekima od ovih karakteristika biti potrebne godine da se pojave na otvorenom moru, prema Jacotineu.  

U nastojanju da "osvetlaju" imidž koji prati superjahte, neki vlasnici omogućavaju njihovo korišćenje za istraživanje. To uključuje novu jahtu od 195 metara koju poseduje norveški milijarder Kjell Inge Rokke, koja će biti lansirana 2026. godine sa preko 50 naučnika koji će proučavati okean.

Iako je javna kontrola sve veća, industrija superjahti je vođena klijentima. Za većinu kupaca, luksuz i dalje ima prednost nad brigom za klimu. Salle je primetio da, kao i mnogi luksuzni predmeti, superjahte nisu samo proizvodi. One su predstavnici "životnog stila" koji je trenutno intimno povezan sa aktivnostima koje intenzivno emituju ugljenik.

"Ekocid je nešto što nanosi duboku štetu, štetu koja traje dugo", rekao je Salle. "Možete to primeniti na ono što superjahte rade, ne samo na individualnom nivou, već i globalno", dodao je.