Za 'Skok u budućnost' 6,3 milijarde evra godišnje

"Skok u budućnost - Srbija 2027" lansira Srbiju u orbitu najvećih ulagača u infrastrukturu u centralnoj i istočnoj Evropi, ali i povećava njen deficit budžeta za oko 2,4 milijarde evra u naredne tri godine.

MMF je povodom treće revizije stendbaj aranžmana saopštio da je vlast u Srbiji posvećena fiskalnim planovima za 2024, koji su usklađeni sa fiskalnim ciljevima stendbaj aranžmana, ali i da veće javne investicije znače da će deficiti tokom perioda 2025 - 2027. biti veći nego što je ranije bilo predviđeno.

 

 

Ministarstvo finansija planira da ove godine zadrži fiskalni deficit na nivou od 2,2 odsto BDP-a, ali prema upravo objavljenoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine, mogao bi da bude povećan na 2,5 odsto BDP-a ( dok je prema ranijim planovima trebalo da bude 1,5 odsto). Nova pravila propisuju deficit  u 2026. i 2027. godini po 2,25 odsto BDP-a.

"To znači da se u sledeće tri godine predviđa kumulativno veći deficit opšte države za 2,5 procentnih poena BDP-a, odnosno za skoro 2,4 milijarde evra u odnosu na još uvek važeći srednjoročni okvir", izračunao je Fiskalni savet.

Depositphotos

 

Po novim projekcijama, javni dug Srbije na kraju 2027. godine iznosiće 50,5 odsto BDP-a, približno 47,7 milijardi evra, što je za 2,5 milijardi više u odnosu na ranije planove.

Kao glavni razlog za vođenje ekspanzivnije fiskalne politike u narednom periodu Vlada Srbije navodi potrebu da se stvori prostor u budžetu za finansiranje infrastrukturnih projekata u okviru razvojnog plana "Skok u budućnost – Srbija 2027", kao i organizaciju EXPO izložbe.

Nije ugrožena makroekonomska stabilnost

Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena, ocenjuje Fiskalni savet.

"Planirani fiskalni deficit nije i dalje veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja centralne i istočne Evrope, a javni dug se ni po novim planovima neće povećati u odnosu na BDP", ocenjuje Fiskalni savet.

Program "Skok u budućnost – Srbija 2027", koji treba bude glavni nosilac investicione aktivnosti države sadrži 320 projekata ukupne vrednosti 17,8 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Tako da će investicije u 2024. godini biti povećane na 7,3 odsto BDP-a u odnosu na inicijalnih 6,8 odsto BDP-a, a u godinama koje slede predviđeno da dodatno porastu. Najpre na 7,4 odsto BDP-a u 2026. godini (prethodni plan za ovu godinu je iznosio 6,7 odsto BDP-a ), a onda u 2027. na čak 7,5 odsto BDP-a.

Fiskalni savet podseća da su u prethodnoj fiskalnoj strategiji javne investicije bile planirane na prosečnih 6,7 odsto BDP-a godišnje ili 5,6 milijardi evra, dok bi prema novoj strategiji u periodu 2024 - 2027. ovi budžetski rashodi trebalo da iznose u proseku 7,4 odsto BDP ili  6,3 milijarde evra godišnje.

 

 

Tako visok nivo javnih investicija nema nijedna zemlja centralne i istočne Evrope (prosek regiona je oko 4,5 odsto BDP-a), što je veliki i zaokret u odnosu na stanje do pre samo nekoliko godina, kada je Srbija osetno i sistematski zaostajala za nivoom javnih investicija u CIE, za otprilike jednu trećinu.

Podsećanja radi, Fiskalni savet je praktično od svog osnivanja 2011. godine ukazivao na potrebu da se ovi rashodi snažno i trajno povećaju, jer je reč o najproduktivnijem vidu javnih ulaganja koji generiše visoke multiplikativne efekte na privredni rast, zaposlenost, privatne investicije i dr.

"Odluka Vlade da objavi bilo kakve detaljnije informacije o investicijama koje planira da sprovodi u naredne tri godine može se okarakterisati kao pohvalna", ocenjuje Fiskalni savet, ali zamera što je sektorska podela investicija isuviše opšta i neobavezujuća.

Prema njihovom mišljenju, nedostaje detaljna lista projekata po konkretnim oblastima (koji državni putevi, koje pruge, da li se grade novi lokalni putevi ili je reč o održavanju), nema informacija o njihovoj pojedinačnoj vrednosti, rokovima, izvorima finansiranja, budući da će u novom investicionom ciklusu oko 70 odsto biti deo projekta Skok u budućnost.

"Javne investicije predstavljaju ekonomski najkvalitetniji i najproduktivniji vid javne potrošnje, koji povoljno utiče na privredni rast. Ipak, teško je objektivno oceniti koliki će uticaj na kvalitet opšte infrastrukture i privredni razvoj imati planirana ekspanzija javnih ulaganja u narednim godinama", zaključuje Fiskalni savet.

 

 

Građevinarstvo u Srbiji je inače ove godine nosilac privrednog rasta. i Ministarstvo finansija je upravo povećalo prognoze rasta BDP-a za ovu godinu. Analitičari BBA u poslednjoj analizi građevinskog sektora u regionu, navode da građevinarstvo u Srbiji beleži rast već pet uzastopnih kvartala, a nosioci tog rasta su infrastruktura i pripreme za održavanje specijalizovane izložbe EXPO. Podsećanja radi, u prvom kvartalu 2024. godine vrednost izvedenih građevinskih radova bila je realno veća za 18,3 odsto međugodišnje, podržana rastom vrednosti izvedenih radova u niskogradnji od 23,3 odsto. i visokogradnji od 8,3 odsto.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar