Javni dug 43,4 odsto BDP-a, deficit budžeta 79,6 milijardi dinara

Javni dug Srbije na kraju novembra 2025. godine iznosio je 38,16 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je zvanične podatke Ministarstvo finansija Srbije.

Iako je na kraju oktobra imao isti apsolutni iznos od 38,16 milijardi evra, njegov udeo u BDP-u je tada bio nešto niži, 43,1 odsto BDP-a. Ipak, u odnosu na kraj 2024. godine javni dug je smanjen jer je tada iznosio oko 38,9 milijardi evra, što je 46,7 odsto BDP-a.

 

 

Prema rečima glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta Danka Brčerevića, javni dug u ovom trenutku ne predstavlja veliki rizik za privredu i nalazi se ispod 45 odsto BDP-a.

"Primetno je niži, ne samo u poređenju sa razvijenim zemljama Evropske unije već i u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope. Međutim, pri oceni javnog duga uvek bi trebalo imati u vidu i cenu zaduživanja", rekao je Brčerević za Betu.

On je istakao da se Srbija zadužuje po znatno višim kamatnim stopama nego zemlje EU, što znači da i relativno nizak javni dug znatno opterećuje budžet kroz rast rashoda za kamate.

Deficit više nego prepolovljen

Ministarstvo finansija objavilo je i najnovije podatke o deficitu republičkog budžeta. Tako je od januara do novembra 2025. ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 79,6 milijardi dinara. Kako se navodi, to je bolje od budžetskog plana za 114,4 milijardi dinara, s obzirom na to da je planiran deficit u iznosu od 194 milijardi dinara.

 

 

Prihodi su ostvareni u iznosu od 2.056,7 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 2.136,3 milijardi dinara. U novembru je ostvaren deficit u iznosu od dve milijarde dinara.

Tokom novembra naplaćeni su prihodi u iznosu od 227,1 milijardu dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 150,5 milijardi dinara.

"Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 78,8 milijardi dinara, akciza u iznosu od 35,5 milijardi dinara i poreza na dobit u iznosu od 17,7 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 76,1 milijardu dinara, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,5 milijardi dinara."

 

 

Prema podacima ministarstva, rashodi su izvršeni u iznosu od 229,1 milijardu dinara. Tako su rashodi za zaposlene u novembru iznosili 52,8 milijardi dinara, kapitalni izdaci 60,8 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 35,5 milijardi dinara, rashodi za robe i usluge 19,7 milijardi dinara, socijalna zaštita 19,6 milijardi dinara, a subvencije 17,1 milijardu dinara.

 

 

Hronične slabosti budžeta 

Brčerević ističe da u budžetu za 2026. nisu uočeni veći rizici da bi planirani fiskalni deficit mogao da bude probijen iznad tri odsto BDP-a. Ipak, kaže da su njegove hronične slabosti to što nije dovoljno transparentan, a najveći deo rashoda planira se po inerciji, "bez spremnosti da se rešavaju strukturni problemi ili da se sprovedu strateška unapređenja u važnim oblastima javnih politika".

"Dobar primer za to je poljoprivredni budžet u kom se sad smanjuju direktni podsticaji, a povećavaju izdvajanja za mere ruralnog razvoja. To je urađeno bez pratećih dokumenata koji bi objasnili promene u politikama i strateškim prioritetima, što ukazuje na lutanje države u vođenju važnih sektorskih politika i odsustvo jasne vizije", rekao je Brčerević.