Iz budžeta 3,5 milijardi evra na poverenje - kome i zašto država garantuje u 2026.

Državne garancije predviđene budžetom za 2026. godinu dostižu iznos koji sam po sebi govori o obimu uloge države u finansiranju javnih preduzeća i velikih infrastrukturnih projekata. Prema Zakonu o budžetu, Republika Srbija u narednoj godini može da izda garancije do ukupno 412,8 milijardi dinara, odnosno oko 3,52 milijarde evra.

Ovoliki iznos za garancije države uveliko premašuje planirani budžetski deficit za 2026. godinu, koji se procenjuje na oko 2,86 milijardi evra, a to svakako otvara pitanje mogućeg fiskalnog rizika.

Za projekte EPS-a najviše

Najveći deo državnih garancija ponovo je usmeren ka energetskom sektoru, pre svega ka Elektroprivredi Srbije. Samo za izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana EPS bi trebalo da dobije državnu podršku kroz garancije od oko 1,9 milijardi evra, što je pojedinačno najveća stavka u planu za 2026. godinu.

Pored toga, za EPS su predviđene i dodatne garancije za kreditnu liniju namenjenu podršci projektima obnovljivih izvora energije, vrednu oko 300 miliona evra, kao i za izgradnju vetroelektrana, za šta je planirano još oko 200 miliona evra. Kada se sve sabere, državne garancije namenjene EPS-u približavaju se sumi od dve i po milijarde evra, što jasno pokazuje da se energetska tranzicija u Srbiji u velikoj meri oslanja na implicitnu podršku države.

 

Značajan deo garancija predviđen je i za gasni sektor. Srbijagas bi, uz državnu garanciju, trebalo da se zaduži za projekte koji se odnose na širenje i jačanje gasne infrastrukture. Jedan deo odnosi se na interkonekciju između Srbije i Severne Makedonije i izgradnju novog gasovoda, za šta je planirano oko 170 miliona evra, dok je dodatnih 150 miliona evra namenjeno jačanju transportnih kapaciteta gasovodne mreže unutar zemlje. Ovi projekti se uklapaju u širu strategiju diverzifikacije pravaca snabdevanja i povećanja sigurnosti energetskog sistema, ali istovremeno povećavaju izloženost države potencijalnim obavezama.

Srbijavozu garancije za nove vozove

U oblasti naftne infrastrukture, garancije su predviđene i za Transnaftu, i to za izgradnju naftovoda Srbija–Mađarska. Tako je za taj projekat predviđena državna garancija od oko 150 miliona evra. Država na taj način nastavlja praksu da stoji iza kapitalno intenzivnih projekata u energetici i transportu energenata, koji se ocenjuju kao strateški važni.

Državne garancije u 2026. godini nisu ograničene samo na energetiku. Značajan deo namenjen je i železničkom saobraćaju. Srbijavoz bi, uz podršku države, trebalo da obezbedi sredstva za nabavku novih vozova za gradski i prigradski saobraćaj u iznosu od oko 315 miliona evra, dok je dodatnih 42 miliona evra planirano za kupovinu novih spavaćih kola. Paralelno s tim, Elektrodistribucija Srbije bi uz državnu garanciju mogla da se zaduži oko 80 miliona evra za modernizaciju distributivne mreže, što je još jedan primer ulaganja u infrastrukturu koja je od ključnog značaja za funkcionisanje energetskog sistema.

 

Prema važećem Zakonu o javnom dugu, garancija predstavlja uslovnu obavezu Republike Srbije da izmiri dospelu, a neplaćenu obavezu dužnika u slučaju da lokalna samouprava ili pravno lice za koje je garancija data ne izvrši plaćanje o dospeću. Država može da izdaje garancije samo u okviru iznosa predviđenih zakonom o budžetu za tekuću godinu i, po pravilu, isključivo za finansiranje kapitalnih ulaganja. Zakon izričito zabranjuje davanje garancija za kredite kojima bi se pokrivalo tekuće poslovanje ili problemi likvidnosti, što je jedna od ključnih lekcija iz prethodnih perioda zaduživanja javnih preduzeća.

Garancije služile i za plate

Ovakva zakonska ograničenja nisu uvedena slučajno. Tokom prethodne decenije, naročito nakon 2011. godine, garancije su postale jedan od glavnih izvora rasta javnog duga Srbije. Do tada je država uglavnom garantovala za infrastrukturne projekte javnih preduzeća, ali se s vremenom praksa promenila i sve češće su se garantovani krediti koristili za isplatu plata i dobavljača.

Razlog za takav zaokret ležao je u uvođenju fiskalnih pravila 2010. godine, koja su postavila limite na javni dug od 45 odsto BDP-a i zacrtala cilj smanjenja budžetskog deficita na oko jedan odsto BDP-a u srednjem roku. Garancije su tada postale način da se javna preduzeća finansiraju bez trenutnog povećanja deficita, jer se njihovo aktiviranje ne vidi odmah u budžetskim brojkama.

 

Posledice takve politike brzo su se akumulirale. Već krajem 2012. godine ukupno stanje garantovanog duga premašilo je dve milijarde evra. Država je garantovala za kredite nizu velikih preduzeća, od Puteva Srbije i Železnica, preko Srbijagasa i EPS-a, pa sve do Fijata. U praksi su se brojna javna preduzeća zaduživala uz državnu garanciju bez realne namere ili sposobnosti da te obaveze samostalno vraćaju, pa su se banke po dospeću kredita obraćale državi koja je preuzimala otplatu, što je opet dovodilo do rasta javnog duga.

Javni dug na 43 odsto BDP-a

Iako Zakon o javnom dugu formalno predviđa pravo države da regresno naplati glavnicu i kamatu od javnog preduzeća za koje je platila dug, praksa je pokazala da se to pravo retko koristi.

Najilustrativniji primer dogodio se 2019. godine, kada je Vlada Srbije donela zaključak kojim je otpisan kompletan dug Srbijagasa po osnovu državnih garancija, u iznosu od oko 1,2 milijarde evra. Taj potez je jasno pokazao da se uslovne obaveze države, kada se jednom aktiviraju, vrlo lako pretvaraju u trajni teret za javne finansije.

U tom kontekstu, obim garancija planiranih za 2026. godinu ukazuje da se država ponovo oslanja na ovaj instrument kao ključni mehanizam za finansiranje velikih investicija. Koliko će se tih garancija zaista pretvoriti u stvarni javni dug, zavisiće pre svega od finansijske discipline i poslovnih rezultata javnih preduzeća.

Zasad, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 12. decembar 2025. godine iznosi nešto više od 4.501 milijardu dinara ili oko 38,1 milijardu evra. Prema podacima Uprave za javni dug, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju oktobra 2025. godine iznosilo je 43,1 odsto, a samo tog meseca povećan je za 7,9 milijardi dinara (oko 66,9 miliona evra).