text size
Centralne banke se i dalje bore sa visokom inflacijom, koja je prošle godine dostigla nivo neviđen od ranih 1980-ih. Glavni razlog povećanja troškova života su visoke cene energenata - struje, gasa, nafte.
Prošle godine su svi dostigli rekordne vrednosti. Nafta je bila najskuplja tokom marta, neposredno nakon početka rata u Ukrajini (krajem februara). Struja i gas dostigli su vrhunac u avgustu nakon što je Rusija zatvorila ventile na gasovodu Severni tok i Evropa se suočila sa nestašicom uoči zime.
Ali zima je na severnoj hemisferi bila topla, srećom, pa je cenovni šok prošao, ali otvorile su se nove rane. Posle višegodišnje pauze, Evropa, posebno Nemačka, bila je prinuđena da ponovo pokrene elektrane na ugalj za proizvodnju električne energije, što je povećalo emisiju ugljen-dioksida u vazduh. To će biti problem i ove zime. Klimatski ciljevi nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. postaju sve udaljeniji.
Opširnije
EU postigla sporazum o preuređenju tržišta električne energije
Zemlje Evropske unije postigle su sporazum o preuređenju tržišta električne energije nakon što su Nemačka i Francuska razbile pat-poziciju o tome kako tretirati nuklearnu energiju.
17.10.2023
Francuska i Nemačka vode energetsku bitku za premoć u evropskoj industriji
Spor se formalno vrti oko uloge nuklearne energije u budućem energetskom miksu Unije.
18.09.2023
Australiju bi prelazak na nuklearnu energiju koštao 249 mlrd. dolara
Modularne nuklearne reaktore podržavaju i Bill Gates i Warren Buffett.
18.09.2023
Scholz odbacuje pozive za oživljavanje nuklearne energije
Nemački kancelar Olaf Scholz odbacio je poslednju ponudu svojih koalicionih partnera iz Slobodnih demokrata da preokrene izlazak zemlje iz nuklearne energije.
02.09.2023
Zašto SAD i Evropa i dalje kupuju rusko nuklearno gorivo
Rosatom nastavlja da bude dominantan izvor goriva za svetske nuklearne elektrane.
02.09.2023
Nuklearna energija traži manje prostora od vetroparkova
Umišljanje da je jedan oblik energije bez emisija "zelen", a drugi nije, pogrešna je premisa zasnovana na fantazijama o rastu iz 1970-ih.
20.04.2023
Fuzija – rusko diplomatsko oružje za buduću saradnju sa Zapadom
Udaljavanje Evrope od nuklearne energije neće ići jednostavno, pokazala studija.
28.03.2023
Nemačko-francuski spor oko energetske budućnosti Evrope doliva ulje na vatru. Nemačka je odbacila najnoviji predlog za reviziju tržišta električne energije u Evropskoj uniji zbog straha da bi Francuska mogla da ga iskoristi za nepravednu korist svojoj nuklearnoj industriji. Francuska je u velikoj meri zavisna od stare nuklearne flote zbog svoje snage, dok je Nemačka potpuno ukinula nuklearnu energiju.
Černobilj i Fukušima su i dalje razlog za strah
Bez obzira na to da li je spor između dve najveće evropske ekonomije rešen, problemi ostaju. Prvi - kako zadovoljiti rastuće potrebe za električnom energijom, a drugi kako doći do te struje bez povećanja emisije štetnih gasova u vazduh.
Posle oko dve decenije stagnacije, potrebe za električnom energijom su sve veće. Razlog za to je povećana upotreba električnih automobila, data centara, klima-uređaja zbog klimatskih promena.
Da li se rastuća potražnja može zadovoljiti solarnim panelima i vetroturbinama, ili bi trebalo ulagati u nuklearna postrojenja?
Profesor Risto Ciconkov sa Mašinskog fakulteta u Skoplju kaže za Bloomberg Adriju da upravo neslaganje Francuske i Nemačke pokazuje koliko je teško odgovoriti na ovo pitanje.
Bloomberg Adria TV
"Po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. Neke zemlje i danas ulažu u nuklearne elektrane jer su klimatski prihvatljive. Ali neke zemlje, na primer Nemačka, ne samo da ne grade nove nuklearne elektrane već postepeno zatvaraju postojeće jer smatraju da postoje veliki rizici. S jedne strane, nuklearna energija je čista u smislu klimatskih promena, nema emisije gasova staklene bašte. Takođe, ekološki je čista, nema lokalnog zagađenja vazduha kao iz termoelektrana na ugalj. Ali ako dođe do curenja radioaktivnih materija, onda je to opasno zagađenje po ljudsko zdravlje. Drugi problem je nuklearni otpad, koji treba da se skladišti u posebnim uslovima, duboko pod zemljom i aktivan je nekoliko stotina godina", kaže Ciconkov, objašnjavajući zašto postoje toliko suprotstavljeni stavovi o nuklearnim elektranama.
Nova zora za nuklearnu energiju u svetu
Međutim, tamo gde nema rizika i gde se nuklearnim elektranama dobro upravlja i održava, one su dobar primer proizvodnje električne energije. Prvo, daju mnogo veće količine, neuporedivo više od vetra i sunca, koji su najpopularniji obnovljivi izvori energije.
Poslednjih decenija raste upotreba nuklearnih elektrana. Prema podacima Međunarodne organizacije za atomsku energiju, prošle godine su proizveli oko 10 odsto ukupne količine električne i toplotne energije u 32 zemlje.
Kako bi ispunile klimatske ciljeve u narednom periodu, nekoliko zemalja preduzima mere za produženje veka nuklearnih elektrana.
Belgija je nedavno odlučila da produži rad svoja dva postojeća reaktora od 2025. do 2035. godine, koji će zadovoljiti oko 15 odsto potražnje za električnom energijom.
Finska je ove godine završila Olkiluoto 3, koji je prvi novi nuklearni reaktor u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina.
Francuska je prošle godine pristala da izgradi šest novih velikih nuklearnih reaktora, koji će zadovoljiti oko 10 odsto potražnje za električnom energijom, a postoji opcija da se izgradi još osam. Prvi reaktor biće pušten u rad 2035. godine.
Poljska je prošlog novembra zvanično odobrila prvu nuklearnu elektranu u zemlji koja koristi vodene reaktore, a mali reaktori dobijaju na snazi, posebno u privatnom sektoru.
Velika Britanija je prošle godine usvojila strategiju energetske bezbednosti koja predviđa osam novih velikih reaktora, kao i malih reaktora, da do 2050. postignu kapacitet od 24 GW, što bi značilo oko 25 odsto potrebne električne energije.
SAD Zakonom o smanjenju inflacije od prošle godine dozvoljavaju poreske olakšice za proizvodnju nuklearne energije sa nultom emisijom, unapređenjem rada postojećih i izgradnjom novih reaktora.
Kanada je uvela podsticaje od 30 odsto za tehnologije čiste energije eksplicitno uključujući male modularne reaktore, a Kanadska infrastrukturna banka će obezbediti kredite do 2028. za izgradnju ovih malih reaktora na postojećim nuklearnim lokacijama.
Kina nastavlja da prednjači u povećanju nuklearnih kapaciteta, sa dva velika reaktora završena 2022. i još četiri u izgradnji u međuvremenu.
Koreja namerava da do 2030. godine proizvodi više od 30 odsto svoje električne energije iz nuklearne energije, a trenutno proizvodi 28 odsto.
Japan je ove godine usvojio zakon kao deo svoje inicijative "Zelena transformacija" koji omogućava energetskim kompanijama da duže upravljaju nuklearnim sredstvima, u nekim slučajevima i preko 60 godina. Nova politika treba da maksimalno iskoristi postojeće i da predvidi razvoj novih nuklearnih elektrana.
Povećana upotreba električne energije iz nuklearnih elektrana u proteklim decenijama doprinela je drastičnom smanjenju emisije ugljen-dioksida u vazduh.
U našem regionu postoje nuklearne elektrane u Bugarskoj (Kozloduj, gde od šest rade još dva reaktora, a četiri su zatvorena 2003. i 2007. godine na zahtev Evropske unije jer nisu ispunjavala evropske standarde) i u Sloveniji (Krško, gde je početkom ovog meseca iz predostrožnosti obustavljen rad zbog curenja zaštitne komore unutar postrojenja).
.webp){kind=icon}
