OpenAI i Nvidia podgrevaju AI tržište vredno bilion dolara mrežom uzajamnih poslova

Pre dve nedelje, kompanija Nvidia Corp. pristala je da uloži do 100 milijardi dolara u OpenAI, kako bi pomogla vodećem AI startapu da finansira izgradnju data centara toliko velikih da bi mogli da napajaju jedan veći grad. Zauzvrat, OpenAI se obavezao da će te centre popuniti milionima Nvidijinih čipova. Dogovor je odmah naišao na kritike zbog svoje "cirkularne" prirode.

Ove nedelje, OpenAI je, ne obazirući se na to, sklopio sličan dogovor. Kompanija koja stoji iza ChatGPT-ja potpisala je u ponedeljak partnerstvo sa Advanced Micro Devices Inc. (AMD), konkurentom Nvidije, u okviru kojeg će biti raspoređeni čipovi te kompanije vredni desetine milijardi dolara. Kao deo saradnje, OpenAI će postati jedan od najvećih akcionara AMD-ja.

 

Nikada ranije nije bilo uloženo toliko novca u tako kratkom roku u tehnologiju koja, uprkos svem potencijalu, još uvek nije dokazana kao pouzdan izvor profita. Put investicija često vodi do dve vodeće kompanije: Nvidije i OpenAI-ja. Najnoviji talas ugovora i partnerstava između njih izaziva zabrinutost da sve složenija mreža međusobno povezanih poslovnih aranžmana veštački podržava AI bum vredan bilion dolara. Ulog je praktično ceo ekonomski sistem: hajp i izgradnja AI infrastrukture šire se kroz različita tržišta, od duga i akcija, do nekretnina i energetike.

Bloomberg

Ove dve kompanije, koje su pre tri godine zapalile AI investicioni talas, odigrale su ključnu ulogu u njegovom održavanju potpisujući velike, ponekad i preklapajuće ugovore sa provajderima klaud usluga, AI developerima i drugim startapovima u industriji. Time su doprinele rastu rizika od mogućeg AI balona, naduvavajući tržište i vezujući sudbine brojnih kompanija. Sam OpenAI je do sada sklopio ugovore o AI infrastrukturi sa Nvidijom, AMD-jem i Oracle Corp., koji zajedno mogu premašiti bilion dolara. Istovremeno, kompanija troši ogromne količine gotovine i ne očekuje da bude pozitivna po pitanju novčanog toka pre kraja decenije.

"Ako se za godinu dana ispostavi da je postojao AI balon koji je pukao, ovaj ugovor bi mogao biti jedan od prvih tragova do toga", rekao je Brian Colello, analitičar iz Morningstara, komentarišući Nvidijino ulaganje u OpenAI. "Ako stvari krenu loše, cirkularni odnosi mogli bi biti uzrok."

Tokom većeg dela AI buma, šuškalo se o Nvidijinim burnim akvizicijama i ulaganjima. Proizvođač čipova je podsticao tržište ulažući u desetine AI startapova, od kojih mnogi zavise od Nvidijinih GPU jedinica za razvoj i rad svojih modela. OpenAI je, u manjoj meri, takođe ulagao u startapove, neki od njih su gradili usluge zasnovane na njegovim AI modelima. Ali kako su tehnološke firme ušle u skuplju fazu razvoja veštačke inteligencije, obim ovih ugovora znatno je porastao, pa ih je sve teže ignorisati.

Bloomberg

Dan nakon što su Nvidia i OpenAI objavili svoj dogovor od 100 milijardi dolara, OpenAI je potvrdio i poseban ugovor od 300 milijardi dolara sa Oracleom o izgradnji data centara u SAD. Oracle zauzvrat troši milijarde na Nvidijine čipove za te objekte, čime novac ponovo završava kod Nvidije, kompanije koja se sve više profiliše kao jedan od glavnih OpenAI-jevih pokrovitelja.

Zabrinutost da Oracle neće uspeti da izvuče značajan profit iz ovako raskošnih ulaganja pojačana je u utorak, kada je izveštaj pokazao da je marža u njenom klaud poslovanju manja nego što su analitičari očekivali. Iako je Oracle u poslednjem kvartalu ostvario oko 900 miliona dolara prihoda iznajmljujući servere pokretane Nvidijinim čipovima, bruto profit iznosio je svega 14 centi na svaki dolar prodaje, naveo je portal The Information, pozivajući se na interna dokumenta. Vest je oborila Oracleove akcije i pritisla šire tržište.

Kasnije istog dana, ljudi upoznati sa situacijom rekli su da Nvidia planira da uloži do dve milijarde dolara kapitala u xAI Elona Muska, u rundi finansiranja povezanoj sa Nvidijinim čipovima. Ta runda finansiranja, sada procenjena na 20 milijardi dolara, biće podeljena na oko 7,5 milijardi dolara kapitala i do 12,5 milijardi dolara duga, i strukturisana kroz posebno pravno lice (SPV). To lice bi koristilo sredstva za kupovinu Nvidijinih procesora, a Muskova AI kompanija bi zatim iznajmljivala te čipove u periodu od pet godina.

Sličan obrazac cirkularnih odnosa vidi se i kod kompanije CoreWeave Inc., jedne od ovogodišnjih zvezda Wall Streeta. Nvidia je podržala izlazak CoreWeavea na berzu kupovinom sedam odsto udela. Potom je pristala da od kompanije kupi klaud usluge od 6,3 milijarde dolara, u okviru kojih se iznajmljuje pristup Nvidijinim čipovima. Istovremeno, OpenAI je dobio 350 miliona dolara kapitala od CoreWeavea pre inicijalne javne ponude, a nedavno je proširio svoje ugovore za klaud sa tom firmom na čak 22,4 milijarde dolara. Još jednom, niz poslova dodatno je učvrstio vezu između OpenAI-ja i Nvidije.

Unutar tehnološke industrije, rukovodioci tvrde da su ovakvi neuobičajeni poslovni odnosi neophodni da bi se zadovoljila dosad nezabeležena potražnja za AI uslugama. Generalna direktorka AMD-ja Lisa Su izjavila je za Bloomberg TV da je partnerstvo sa OpenAI-jem "pozitivan ciklus". Slično tome, Greg Brockman, predsednik i suosnivač OpenAI-ja, rekao je da će biti potreban "zajednički napor cele industrije" i upotreba celog AI lanca snabdevanja kako bi se zadovoljila ogromna potražnja za računsko snagom potrebnom za ChatGPT i druge proizvode.

U Vašingtonu, neki su zauzeli "laissez-faire" stav prema svim aktivnostima u sektoru koji se smatra ključnim u konkurenciji sa geopolitičkim rivalom, Kinom. "To je na njima", rekao je u ponedeljak za Bloomberg David Sacks, koordinator Bele kuće za AI i kriptovalute. "Želimo da američke kompanije budu uspešne." Trumpova administracija, sa svoje strane, takođe je povezana sa razgranatom mrežom AI investicija preko svog udela u Intel Corp., a takođe planira da uzme deo prihoda od prodaje čipova Nvidije i AMD-ja Kini.

Ipak, neki analitičari i akademici koji već dugo prate tehnološku industriju vide neprijatne sličnosti sa dot-kom balonom. "Krajem devedesetih, cirkularni poslovi su se često zasnivali na oglašavanju i međusobnoj prodaji između startapova, gde su kompanije kupovale usluge jedna od druge kako bi naduvale privid rasta", rekao je Paulo Carvao, viši saradnik na Harvard Kennedy School, koji proučava AI politiku i koji je radio u tehnološkom sektoru krajem devedesetih. "Današnje AI kompanije imaju opipljive proizvode i klijente, ali njihova potrošnja i dalje prevazilazi monetizaciju."

U saopštenju, portparol Nvidije naveo je da kompanija "ne zahteva od kompanija u koje ulaže da koriste Nvidijinu tehnologiju". OpenAI nije odgovorio na zahtev za komentar.

Bloomberg

Vodeće AI kompanije takođe troše daleko više nego startapovi iz dot-kom perioda. Sam Altman iz OpenAI-ja rekao je da očekuje da će njegova firma uložiti bilione dolara u izgradnju fizičke infrastrukture potrebne za podršku najnaprednijim AI modelima. Iako bi to bio ogroman poduhvat za bilo koju kompaniju, još je izazovnije za startap koji nikada nije ostvario profit. Da bi dostigao taj ambiciozni cilj, OpenAI planira da se osloni na kombinaciju rizičnog kapitala, zaduživanja i sve većeg broja kreativnih partnerstava sa drugim firmama, od kojih mnoge žele da budu povezane sa ovim popularnim startapom.

Ranije su se OpenAI i slične kompanije oslanjale na investicione ugovore sa velikim tehnološkim korporacijama poput Microsoft Corp., Amazon.com Inc. i Alphabet Inc. (vlasnika Googlea), koje su istovremeno zarađivale prodajom svojih klaud usluga AI startapovima. Sada developeri veštačke inteligencije poput OpenAI-ja i xAI-ja Elona Muska prate primer velikih tehnoloških firmi i izlaze na tržište duga, uzimajući milijarde dolara kredita za finansiranje svojih AI infrastrukturnih planova, a niko nema grandioznije ambicije od Altmana i OpenAI-ja.

Altman "ima moć da sruši globalnu ekonomiju na deceniju ili da nas sve odvede u obećanu zemlju", napisao je Stacy Rasgon, analitičar iz Bernstein Researcha, u investicionoj belešci ove nedelje. "Trenutno ne znamo koji će se scenario  ostvariti." Na događaju za developere ranije ove nedelje, Altman se kratko osvrnuo na finansije svoje kompanije: "Naravno, jednog dana moramo biti vrlo profitabilni i uvereni smo, kao i strpljivi, da ćemo to postići", rekao je. "Ali trenutno smo u fazi ulaganja i rasta."

Nvidia, za razliku od OpenAI-ja, ima dovoljno finansijske snage da "dobra vremena" potraju još neko vreme. Kao dominantan igrač u oblasti naprednih AI čipova, Nvidia je iskoristila AI talas da postane najvrednija kompanija na svetu, sa tržišnom kapitalizacijom od 4,5 biliona dolara. Kompanija sada raspoređuje novac brže nego ikada. Prema podacima PitchBooka, Nvidia je 2024. učestvovala u 52 različita investiciona ugovora sa AI kompanijama, a do kraja septembra ove godine već je zaključila 50 novih poslova. Finansijska direktorka Nvidije, Colette Kress, rekla je na konferenciji Goldman u septembru da kompanija planira da usmeri svoj novac ka "najboljim strateškim delovima ekosistema."

Osim ulaganja u startapove, Nvidia je preduzela korake da podrži svoje partnere, uključujući CoreWeave, pristavši da otkupi svu višak klaud infrastrukturu koju njihovi klijenti ne koriste.

Generalni direktor CoreWeavea Michael Intrator priznao je zabrinutost javnosti u vezi sa cirkularnim finansiranjem u nedavnom intervjuu za Bloomberg News, ali je rekao da će se te brige s vremenom smanjiti kako više kompanija počne da koristi veštačku inteligenciju.

"Kada nam Microsoft dođe da kupi infrastrukturu za svoje klijente koji koriste 365 ili Copilot, ne zanima me kakva je priča o cirkularnom finansiranju", rekao je Intrator. "Oni imaju krajnje korisnike koji to zaista koriste."

(Ažurirano informacijama o Nvidia-xAI investiciji.)