Zašto se Evropa zagreva dvostruko brže od ostatka sveta

Evropa se suočava s novom klimatskom realnošću, jer ekstremne vrućine više nisu retkost.

Dva snažna toplotna talasa u maju i junu oborila su temperaturne rekorde u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Na nekim mestima temperatura je premašila 40 stepeni Celzijusa. Ovi ekstremni uslovi stigli su znatno pre vrhunca leta, a izazvalo ih je područje visokog vazdušnog pritiska, poznato kao toplotna kupola, koje se zadržalo iznad Evrope i zarobilo topao vazduh ispod sebe.

 

Toplotni talasi u Evropi, kontinentu koji se najbrže zagreva na svetu, postaju sve češći, intenzivniji i dugotrajniji. Prognoze ukazuju na to da bi neuobičajeno visoke temperature mogle potrajati još mesecima, a dodatno bi ih mogle pojačati promene u atmosferi povezane sa povratkom klimatskog fenomena El Ninjo.

Rani toplotni talas prži Evropu | Bloomberg

Zašto se Evropa zagreva tako brzo

Tokom poslednjih 30 godina temperatura u Evropi rasla je oko 0,56 stepeni Celzijusa po deceniji, što je više nego dvostruko brže od globalnog proseka, pokazuju podaci evropske službe za praćenje klimatskih promena Kopernikus. Brže od Evrope zagreva se samo Arktik, region koji se prostire na teritoriji tri kontinenta.

Dugoročni porast globalnih temperatura posledica je emisija gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju ljudskim delovanjem. Međutim, zagrevanje Evrope dodatno ubrzava i niz drugih faktora.

Jedan od razloga su promene u vremenskim obrascima. Izmenjena atmosferska cirkulacija donosi sve više toplog vazduha sa juga Evrope, što pogoduje češćim toplotnim talasima i ekstremno visokim temperaturama.

Evropa i Arktik zagrevaju se najbrže | Bloomberg

Bržem zagrevanju Evrope doprineo je i neočekivan efekat uspešne borbe protiv zagađenja vazduha. Zahvaljujući strožim propisima o kvalitetu vazduha uvedenim još 1980-ih, u atmosferi ima manje čestica koje odbijaju Sunčevo zračenje nazad u svemir.

Sunčevu energiju odbijaju i sneg i led, ali se njihov pokrivač u Evropi sve više smanjuje, pa tlo upija više toplote. Upravo zbog topljenja leda Arktik se zagreva tako brzo. Deo Arktika, uključujući norveški arhipelag Svalbard, pripada Evropi, što dodatno povećava prosečnu stopu zagrevanja kontinenta.

Kako ekstremne vrućine utiču na ljude

Visoke temperature povećavaju rizik od toplotnog stresa. On može izazvati vrtoglavicu, mučninu i grčeve, a u najtežim slučajevima dovesti do toplotnog udara, životno opasnog stanja koje može oštetiti mozak, srce i bubrege.

Visoka vlažnost vazduha dodatno pojačava osećaj vrućine. Kada u vazduhu ima više vodene pare, znoj sporije isparava, pa se telo teže hladi.

Ekstremne vrućine povećavaju rizik od toplotnog udara, bolesti srca i prerane smrti | Bloomberg

Toplotni talasi povećavaju broj tropskih noći u Evropi, odnosno noći u kojima temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa, pa je teško kvalitetno spavati. Osim što narušavaju san, takvi uslovi mogu oslabiti kognitivne sposobnosti i dugoročno povećati rizik od zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca. Ako se telo tokom noći ne ohladi dovoljno, teže podnosi dugotrajne vrućine.

Broj tropskih noći u Evropi raste | Bloomberg

Vrućine mogu imati i smrtonosne posledice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi je u poslednje četiri godine više od 200.000 ljudi umrlo zbog posledica visokih temperatura.

Kako toplotni talasi utiču na elektroenergetsku mrežu

Tokom toplotnih talasa potrošnja električne energije naglo raste jer ljudi koriste ventilatore i klima-uređaje. Istovremeno, snabdevanje električnom energijom može oslabiti, što dovodi do rasta cena. Tokom junskog toplotnog talasa ove godine, večernje cene struje u Francuskoj dostigle su najviši nivo od energetske krize 2022. godine.

Toplotne kupole obično sprečavaju stvaranje oblaka, pa preovladava sunčano vreme koje povećava proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana. Međutim, visoki pritisak istovremeno donosi i slabiji vetar. Zbog manje proizvodnje iz vetroelektrana snabdevanje strujom može postati napeto u večernjim satima, kada solarne elektrane više ne proizvode električnu energiju.

Nuklearne elektrane, koje čine okosnicu francuskog elektroenergetskog sistema, tokom toplotnih talasa često moraju da smanje proizvodnju. Razlog je to što se reke iz kojih uzimaju vodu za hlađenje reaktora previše zagreju. Istovremeno, propisi ograničavaju ispuštanje zagrejane vode nazad u reke kako bi se zaštitili vodeni ekosistemi.

Kada iz obnovljivih i drugih niskougljeničnih izvora stiže manje struje, u pogon često moraju da uđu skuplje termoelektrane na fosilna goriva, koje emituju više štetnih gasova.

Koje još posledice donose toplotni talasi

Visoke temperature opterećuju saobraćajnu infrastrukturu i zdravstveni sistem. Železničke šine mogu se deformisati, a asfalt na putevima omekšati ili početi da se topi.

Toplotni talasi dodatno pogoršavaju sušu, stvaraju pritisak na snabdevanje vodom, smanjuju nivo vode u akumulacijama za hidroelektrane i snižavaju vodostaje reka poput Rajne, jedne od najvažnijih evropskih trgovačkih ruta. Dugotrajne vrućine smanjuju prinose u poljoprivredi i povećavaju rizik od šumskih požara jer isušuju zemljište i vegetaciju. Isušeno i očvrslo tlo teže upija vodu, pa nakon obilnih kiša raste rizik od bujičnih poplava.

Ukupni efekti ekstremnih vrućina mogli bi ozbiljno usporiti ekonomski rast. Prema proceni osiguravajućeg giganta Allianz, ukupni gubici povezani sa toplotnim talasima mogli bi između 2026. i 2030. da smanje bruto domaći proizvod najvećih evropskih ekonomija za pet do sedam odsto.

Koliko je Evropa spremna za ekstremne vrućine?

Velik deo evropske infrastrukture nije projektovan za tako visoke temperature, posebno u severnim i zapadnim delovima kontinenta, gde je gradnja bila prilagođena zadržavanju toplote tokom hladnih zima. Poslednjih godina gradovi poput Pariza, Madrida i Barselone otvorili su klimatska skloništa u javnim prostorima, poput biblioteka i parkova, kako bi građanima omogućili predah od vrućine.

Prosečan godišnji broj stepen-dana hlađenja, pokazatelja potrebe za hlađenjem kada temperature pređu određeni prag, od 1995. do 1999. | Bloomberg

Klima-uređaji postaju sve češći, ali njihova upotreba i dalje je neravnomerna, iako sve više područja beleži temperature koje zahtevaju hlađenje. Dok klima-uređaj ima više od 40 odsto domaćinstava u Španiji, evropski prosek iznosi svega 20 odsto. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama klima-uređaj ima oko 90 odsto domaćinstava.

Evropske zgrade su uglavnom starije i građene pre nego što su klima-uređaji postali uobičajeni. U mnogim slučajevima teško je dobiti dozvolu za njihovu ugradnju zbog izgleda zgrade, veće potrošnje energije i uticaja na životnu sredinu. Osim toga, klima-uređaji izbacuju topao vazduh na gradske ulice, što može dodatno pojačati efekat takozvanog urbanog toplotnog ostrva. Zbog nedostatka zelenih površina i velike količine betona i asfalta koji upijaju toplotu, gusto naseljeni gradovi su ionako topliji od okolnih ruralnih područja.