Šta je izazvalo smrtonosnu bujičnu poplavu u Nepalu? Evo šta se zasad zna

Smrtonosna poplava pogodila je 26. avgusta planinsko pogranično područje Nepala uz granicu sa Kinom, potopila sela i odnela puteve i mostove. Potvrđeno je da je stradalo više od 160 ljudi, dok se strahuje da bi broj žrtava mogao da raste jer se stotine ljudi i dalje vode kao nestale.

Iako bujične poplave širom sveta često izazivaju ekstremne padavine, čini se da to ovoga puta nije bio uzrok. Prvi rezultati istrage ukazuju na to da su poplavu najverovatnije pokrenuli nepalski glečeri.

 

Nepal je posebno izložen bujičnim poplavama zbog planinskog reljefa i glečera koji se ubrzano menjaju. Očekuje se da će klimatske promene i zagrevanje Himalaja dodatno povećati taj rizik. Procene pokazuju da bi se rizik od poplava povezanih sa glečerskim jezerima na širem području Hindukuša i Himalaja do kraja veka mogao skoro utrostručiti.

Šta izaziva bujične poplave

Bujične poplave često izazivaju obilne padavine, kada u kratkom periodu padne toliko kiše da zemljište, reke ili sistemi za odvodnjavanje ne mogu dovoljno brzo da upiju ili odvedu svu vodu.

Periodi suše mogu da pogoršaju problem jer suvo i tvrdo zemljište teže upija nagle i obilne padavine. U gusto izgrađenim područjima beton i druge nepropusne površine takođe mogu dovesti do brzog nakupljanja vode, posebno ako sistemi za odvodnjavanje nisu prilagođeni sve intenzivnijim i dugotrajnijim padavinama.

Bloomberg

U planinskim područjima, poput Nepala i Švajcarske, nagli vodeni talas može nastati i na sasvim drugačiji način. Glečeri, velike mase leda na planinama, mogu postati nestabilni, često zbog neuobičajeno visokih temperatura. Veliki komadi leda i stena tada mogu iznenada da se odlome i padnu u reke ili jezera ispod njih, gde istisnu vodu ili privremeno zaustave njen tok. Ako takva prirodna brana popusti, nakupljena voda može velikom snagom da se sjuri nizvodno.

Još jedna opasnost proizlazi iz sve većeg broja jezera koja nastaju topljenjem glečera. Kako glečeri zbog klimatskih promena gube masu, voda može postepeno da se nakuplja između planinskih vrhova ili ispod samog leda i tako formira glečersko jezero. Takva jezera mogu postati nestabilna i naglo se izliti ako u njih padnu stene ili drugi materijal, što može da ima razorne posledice po područja nizvodno.

Šta je izazvalo poplave u Nepalu

Čini se da obilne padavine nisu izazvale poslednju katastrofu u Nepalu. Zvaničnici u Nepalu i susednoj Kini rekli su da pre poplava 26. avgusta ni sa jedne strane granice nisu zabeležene značajnije padavine.

Prvi izveštaji ukazivali su na mogućnost da je katastrofu izazvao snažan zemljotres. Međutim, satelitski podaci koje je objavio Američki geološki zavod (USGS) pokazali su da se u Rasuwi, planinskom okrugu na nepalskoj granici sa Kinom, urušio ogroman komad glečerskog leda. Urušavanje je bilo toliko snažno da je izazvalo seizmičke talase koji odgovaraju zemljotresu magnitude 5,2.

Preliminarne analize video-snimaka pokazuju da je odlomljeni led možda blokirao Lhende Kholu, planinsku reku koja se uliva u veću reku Bhote Koshi, zbog čega je voda počela brzo da se nakuplja. Kada je ledena barijera naposletku popustila, nakupljena voda i nanosi naglo su se sjurili nizvodno i izazvali bujičnu poplavu u području ispod glečera.

Gde je došlo do odrona | Bloomberg

Prema podacima Međunarodnog centra za integrisani razvoj planinskih područja (ICIMOD), poplavni talas bio je toliko snažan da je na pojedinim mestima za samo 30 minuta dostigao visinu od čak devet metara.

Zašto je Nepal toliko izložen odronima i bujičnim poplavama

Nepal se nalazi u srcu Himalaja, najmlađeg i geološki jednog od najnestabilnijih velikih planinskih lanaca na svetu. Strme padine i česti zemljotresi čine ga posebno izloženim odronima, a taj rizik dodatno povećavaju ljudske aktivnosti poput urbanizacije i izgradnje infrastrukture.

Strme i uske doline takođe mogu pretvoriti odrone u velike poplavne katastrofe. Čak i manja količina leda, stena ili drugog materijala može lako da blokira planinske reke. Kada takva prepreka popusti, nakupljena voda, usmerena kroz uzak prolaz, može da se sjuri nizvodno mnogo brže i snažnije nego što bi inače.

Takav teren, zajedno sa uskim i često loše održavanim putevima, otežava i rad hitnih službi.

Sezonske monsunske kiše dodatno povećavaju opasnost. Čak 80 odsto ukupnih godišnjih padavina u Nepalu padne tokom samo četiri meseca, od juna do septembra. Tako koncentrisane padavine mogu brzo da natope zemljište, pokrenu bujične nanose i povećaju rizik od urušavanja strmih padina.

Samo tokom 2024. Nepal su pogodile dve katastrofalne poplave. U septembru su ekstremne monsunske kiše izazvale teške poplave i odrone širom zemlje, uključujući glavni grad Katmandu i njegovu okolinu, a poginulo je 246 ljudi. Druga katastrofa dogodila se na području Everesta, gde su se izlila dva glečerska jezera i gotovo potpuno uništila poznato planinarsko selo Thame. Poplave su raselile više od 130 ljudi i uništile desetine kuća. Prema naučnicima ICIMOD-a, iz jezera se izlila količina vode koja odgovara zapremini 185 olimpijskih bazena.

Još jednu bujičnu poplavu u julu 2025. u Rasuwagadiju, u blizini nepalsko-kineske granice, izazvalo je naglo pražnjenje jezera na površini glečera.

Kako klimatske promene pogoršavaju problem

Hidrološki sistem Himalaja u velikoj meri zavisi od monsuna, koji tom području tokom sušne sezone donosi veliki deo padavina. Međutim, klimatske promene remete taj nekada predvidljiv obrazac i povećavaju rizik od ekstremnih vremenskih pojava u regionu. Ove godine dodatnu pretnju predstavlja El Ninjo, koji povećava verovatnoću suša, šumskih požara, poplava i odrona, navodi se u nedavnom izveštaju ICIMOD-a.

Prema Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC), naučnom telu Ujedinjenih nacija, klimatske promene pojačavaju i ekstremne padavine. Više temperature povećavaju količinu vlage u vazduhu, pa oblaci mogu za kratko vreme da ispuste velike količine kiše. U nekim slučajevima količina kiše koja bi inače pala tokom jednog ili dva dana može da padne za samo dva ili tri sata.