Le Pen se kandiduje za predsednicu Francuske uprkos osudi

Apelacioni sud u Parizu potvrdio je krivicu Marine Le Pen u slučaju pronevere fondova Evropskog parlamenta, ali joj je smanjio prethodno izrečenu petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, otvorivši put ikoni francuske krajnje desnice da se po četvrti put kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine.

U TV intervjuu za TF1 rekla je da namerava da se ispred Nacionalnog okupljanja (RN) po četvrti put kandiduje za predsednika Francuske, uprkos tome što je osuđena na četiri godine zatvora, od čega su dve godine uslovne, a dve godine uključuju kućni pritvor i nošenje elektroničke narukvice za nadzor, što će joj uveliko otežati normalno vođenje predizborne kampanje kroz obilaženje birača i predizborne mitinge.

Osim toga, dužna je da plati novčanu kaznu od 100.000 evra. Na tu odluku Apelacionog suda ima pravo da uloži žalbu Kasacionom sudu, kao najvišem francuskom sudu. Kako je rekla, upravo to namerava i da uradi jer će taj manevar odložiti izvršenje kazne i omogućiti joj da putuje bez elektronske narukvice.

Prema izveštajima francuskih medija, Le Pen je izricanje presuda slušala bez vidnog reagovanja i potom nije davala izjave. Otišla je u centralu RN-a, gde je čeka mladi šef stranke Jordan Bardella. Očekuje se da zajedno donesu odluku o daljim potezima.

"Večeras sam kandidat", rekla je Le Pen u utorak u televizijskim vestima TF1 a nakon dogovora sa Bardellom. "Neću promeniti mišljenje."

Ako pobedi na predsedničkim izborima, Le Pen je rekla na TF1 da će imenovati Bardellu za premijera, koji je važio za kandidata RN-a za stanara Jelisejske palate ukoliko Le Pen ne bude mogla.

U oba slučaja, kandidat RN-a će biti favorit u predsedničkog trci za naslednika Emmanuela Macrona, koji više ne može da se kandiduje na predsedničkim izborima. Prvi krug glasanja se održava 18. aprila sledeće godine. Ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 procenata glasova, dva vodeća predsednička kandidata suočiće se u drugom krugu glasanju 2. maja.

Neizvesna kandidatura

Le Pen je ranije izjavljivala da se ne bi kandidovala ako bi bila primorana da nosi elektronsku narukvicu, rekavši da ne bi mogla efikasno da vodi kampanju ako bi morala da pita sudiju svaki put kada želi da ode na pijacu ili održi skup. Međutim, pre nekoliko dana je rekla da će nastaviti da učestvuje u politici bez obzira na ishod.

Bloomberg Ogromno interesovanje medija za izricanje drugostepene presude Marine le Pen

 

"Više nije na meni", rekla je ona. "Ali nastaviću da se borim i nastaviću da budem aktivistkinja. A ako sam samo aktivistkinja, biću samo aktivistkinja."

Njen predsednički san je u neizvesnosti još od prošle godine, kada je proglašena krivom za proneveru novca Evropskog parlamenta tako što je zaposlila asistente koji su radili za njenu stranku, umesto na poslovima vezanim za Evropski parlament.

Prema anketama, i ona i Bardella (30) i imaju relativno podjednako dobre šanse da ostvare dobre rezultate, a poznavaoci prilika u RN ističu da u stranci neće biti sukoba, već da će odluka o kandidatu biti zajednička.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da je Bardella nešto popularniji od Le Pen. Anketa francuske istraživačke firme Ifop prošlog meseca sugerisala je da bi on u prvom krugu izbora bio prvoplasirani sa čak 37 odsto glasova, za 15 procentnih poena ispred najbližeg konkurenta. Iako je anketa takođe ukazivala da bi i Le Pen bila prvoplasirana u prvom krugu, za nju su izmerili da bi dobila 32 procenta.

Koliko god da Bardella ima prednost u pogledu popularnosti, nedostaje mu iskustvo, pa se sumnja koliko je sposoban da održi zamah u narednih nekoliko meseci. Zasad nije jasno da li su francuski birači spremni da povere tridesetogodišnjaku da vodi nuklearnu silu i drugu najveću ekonomiju u Evropi. Nasuprot tome, pitanje je da li je Marine Le Pen uspela u više od decenije dugom nastojanju da iz sopstvenog i imidža stranke izbriše antisemitsko i krajnje desničarsko nasleđe svog oca i RN pretvori u vodeću snagu u francuskoj politici.

Sada kada je Nacionalni okupljanje bliže vlasti nego ikad, Le Pen možda neće biti ta koja će ubrati plodove.

Komentator francuskog regionalnog lista "Ouest-France" Stephane Vernay ističe da ipak postoje razlike između dva lidera RN-a.

Bloomberg  Mladi šef stranke Jordan Bardella će biti kandidat RN ukoliko Marine le Pen odustane od kandidature

"Ona je populista i suverenista, i zalaže se za intervencionističku socijalnu državu. On je ekonomski liberal i identitarijanac - probiznis orijentisan i blizak Trumpu - i podržava saradnju između desničarskog tabora i ličnosti poput Marion Marechal i Erica Ciottia. Značajna neslaganja između njih dvoje pojavila su se poslednjih dana, na primer u vezi sa penzijama ili oporezivanjem neočekivanih profita", ističe Vernay i dodaje da u poređenju sa iskusnom Le Pen, Bardella deluje "više kao influenser nego kao političar starog kova".

Više od 30 kandidata

Iako će Francuzi izaći na birališta tek za nešto više od devet meseci, već je više od 30 kandidata ušlo u borbu za naslednika Macrona. Tako dug niz kandidata doveo je do toga da je već predložen veliki broj političkih programa i da su data brojna obećanja glasačima, poput referenduma o pitanjima kao što su imigracija i smanjenje deficita.

Komentator francuskog dnevnog lista "L'Opinion" Gauthier Vaillant smatra da ti kandidati gaze po tankom ledu, jer ukoliko izgube na upravo pitanjima koja su u srži njihovih programa, rizikuju da im predsednička funkcija bude mrtvorođena.

Bloomberg

"Sasvim odvojeno od njihove lične sudbine, sami predsednički izbori su potkopani ovom referendumskom ludilom. Koja je svrha glasanja za kandidata i njegov program ako će sve to prokockati kada pobede? Obećavajući da će preuzeti ovaj nepromišljeni rizik, oni koji su uključeni veruju da pokazuju svoju veru u demokratiju. Ali naprotiv, čini se da od samog početka priznaju da mandat koji im se dodeljuje direktnim izborima nije dovoljan da obezbedi njihov legitimitet", smatra Vaillant.

Podeljene ambicije i sukob ega guraju racionalnu i razumnu Francusku u zid, smatra komentator švajcarskog dnevnika "Le Temps". Prema rečima Paula Ackermanna, takav nered je iracionalan, prkosi razumu, apsurdan je i, pre svega, nedosledan.

"To će biti uzrok predstojećeg haosa, gotovo koliko i arhitekte tog haosa, (ekstremno desničarski) RN i (radikalna levica) LFI", podsećajući da je 2002. godine tadašnji lider desničarskog Nacionalnog fronta Jean-Marie Le Pen ušao u drugi predsedničkih krug baš zbog raskola unutar levice, ali da su posledice bile daleko manje ozbiljne nego što bi bile sada. "Tada je Jacques Chirac bio pri ruci da spase situaciju."

Uprkos tome, komentator francuskog dnevnika "Le Monde" Francoise Fressoz smatra da će u svetu u previranju, sposobnost zaštite francuskog naroda igrati odlučujuću ulogu 2027. godine te da biračima verovatno neće ulivati poverenje ništa u spoljnoj politici što zastupa RN, od fascinacije autoritarnim režimima, preko divljenja prema Donaldu Trumpu, do bliskosti sa Vladimirom Putinom.

Bloomberg

"Moguće je da će, protiv svih očekivanja, ozbiljan pristup prevladati, s obzirom na egzistencijalne izazove sa kojima se zemlja suočava: veliki teret duga, potrebu za obnavljanjem svog suvereniteta i krhkost njenog društvenog modela, koji izgleda pun rupa", smatra Fressoz.

Međutim, proteklih meseci Le Pen i Bardella nastoje da se otresu optužbi za nesposobnost u spoljnoj politici, tiho razvijajući svoju mrežu diplomatskih kontakata uz oslanjanje na šačicu visokih zvaničnika iz Quai d'Orsaya, sedišta francuskog ministarstva spoljnih poslova. Nekad izopštenici u očima većine diplomatskih misija, ova dvojac je sada dobrodošao u ambasadama u Parizu.

Bardella je platio visoku cenu za izjave da će izbor Donalda Trumpa 2024. godine doneti "vetar slobode" svetu. Trumpov oštar tretman Francuske i njenih evropskih saveznika, njegove vojne avanture i sklonost da ogromnim carinama preti francuskim vinima i žestokim pićima nedavno su primorali RN da se udalji od trampističkih mreža uticaja koje pokušavaju da ujedine evropske suvereniste. Bardella je ušao u direktan sukob sa Alternativom za Nemačku, ističući da bi u evropskoj politici mogao da nađe zajednički jezik sa nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom i italijanskom premijerkom Giorgiom Meloni.

 

(Ažurirano informacijom o odluci Marine le Pen da se kandiduje i njenim izjavama datim za francuski TV kanal TF1.)