Carine na uvoz električnih automobila zaustavile su prodor kineskih vozila na tržište Evropske unije, ali nisu sprečile kineske proizvođače delova da u Srbiji otvaraju fabrike, odakle plasiraju komponente koje se ugrađuju u evropske automobile. Do sada su investirali oko 1,6 milijardi evra, a od naše države su dobili subvencije za otvaranje radnih mesta u iznosu od nešto više od 100 miliona evra.
Da li će Kinezi u Srbiji otvoriti i fabriku električnih automobila, ostalo je otvoreno pitanje posle poste kineskog predsednika Xi Jinpinga Beogradu u maju. Da bi izvozili na tržište EU, najmanje 50 odsto auto-delova trebalo bi da bude proizvedeno u Srbiji kako bi se taj automobil tretirao kao domaći proizvod.
U Razvojnoj agenciji Srbije potvrđuju za Bloomberg Adriju da je najveći deo proizvodnje delova i sistema za automobilsku industriju u Srbiji namenjen proizvodnji motornih vozila na teritoriji Evrope, konkretnije EU. Drugim rečima, svi proizvođači auto-delova u Srbiji, bile to evropske ili kompanije iz Koreje, Japana ili Kine, ciljaju isto tržište.
Opširnije
Volkswagen zatvara tri fabrike u Nemačkoj i smanjuje plate
Osim zatvaranja, planirano je i smanjenje svih plata za 10 odsto
28.10.2024
Renault održava rast prihoda u trećem kvartalu kroz skuplje modele
Renault zadržava treću poziciju među proizvođačima automobila u Evropi s 9,8 odsto tržišnog udela.
28.10.2024
Proizvodnja 'grande pande' još nije počela, ne zna se kad će, ali se već prodaje
Konsolidovane isporuke Stellantisovih vozila su pale za 20 odsto ili za 279.000 vozila u trećem kvartalu 2024.
05.11.2024
Robotski taksiji: gde već voze, ko ih pravi, da li su isplativi?
Danas investitori očekuju Teslino predstavljanje robotskih taksija. "Istorija se piše", kaže Elon Musk.
10.10.2024
Na pitanje da li očekuju da će se zbog krize auto-industrije u Evropi dobavljači iz Srbije uključiti u kineske lance dobavljača u RAS-u kažu da postoji mogućnost, međutim "sagledavajući ekonomske, tehničke i logističke aspekte, kao i činjenicu da u Kini postoji veoma veliki broj dobavljača za auto-industriju, mala je verovatnoća da dobavljači iz Srbije mogu biti konkurentni na kineskom tržištu".
Kineske investicije dostigle 30 odsto SDI u Srbiji
Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom devet meseci 2024. godine priliv SDI u Srbiju je iznosio 3,6 milijardi evra, što predstavlja rast od 12,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a kada se uključe preliminarni podaci za oktobar, taj priliv je dostigao 3,9 milijardi evra.
Posmatrano po zemljama, najveće SDI u Srbiji zabeležene su iz Kine – uključujući Hongkong, Tajvan i Makao (697,9 miliona evra).
Konsultantska kompanija EY u svojoj nedavno objavljenoj publikaciji "Makroekonomski puls" konstatuje da investicije iz Kine rastu od 2018, a od 2022. godine se pojačava taj rast, da bi u prvom polugodištu ove godine dostigao oko 30 odsto ukupnih stranih direktnih investicija. Njihov udeo pre 2018. godine bio je oko jedan-dva odsto.
"Kineske investicije su se gotovo učetvorostručile između 2019. i 2023. godine, dok je njeno učešće u izvozu Srbije poraslo tri puta". Kinezi u poslednje vreme pojačavaju ulaganje u automobilsku industriju, proizvodnju auto-delova, odnosno gume, električnu opremu i kablove.
Kinezi iznajmljuju hale u univerzitetskim centrima
To potvrđuje i njihovo povećano interesovanje za industrijske nekretnine.
Božidar Gaćeša, rukovodilac odeljenja za industrijske i logističke nepokretnosti za Jugoistočnu Evropu u kompaniji CBRE, potvrđuje da sve veći broj kompanija iz te industrije interesuje za Srbiju.
"Uglavnom traže gradove koji imaju tradiciju u auto-industriji i proizvodnji, kao što je, recimo, Kragujevac, ali i ostali gradovi su interesantni, pogotovu gradovi koji su univerzitetski centri i gde mogu da nađu veći broj inženjera", kaže Gaćeša za Bloomberg Adriju.
"Ne možemo da govorimo o konkretnim kompanijama zbog poverljivosti, ali postojeće interesovanje je rezultat trenda niršoringa, koji je sve važniji i na osnovu kojeg kineske kompanije šire proizvodne pogone u Evropi."
Potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini svakako je pozitivan korak i može samo povećati interes kineskih kompanija.
Minth ulaže 870 miliona evra u Srbiji
Kineski Ningbo Zhenyu Technology, dobavljač preciznih kalupa i strukturnih delova za elektromotore, objavio je u martu ove godine da planira da investira 72 miliona evra u izgradnju fabrike delova za električna vozila u Srbiji. Ova kompanija koja će se nastaniti u Vojvodini značajan je dobavljač nemačkog Robert Boscha, koji takođe posluje kod nas, ali kineskog BYD-ja koji sledeće godine otvara fabriku u Mađarskoj. Samim tim Vojvodina nije slučajan izbor.
Kineska kompanija Shanghai Huizhong Automotive Manufacturing (SHAC), koja se bavi proizvodnjom kamiona, autobusa i kombija, nedavno je najavila otvaranje fabrike u Novom Sadu.
Ubedljivo najveća kineska investicija je proizvodnja auto-guma u Zrenjaninu, gde je Linglong uložio oko 800 miliona evra.
Mogao bi da ih pretekne Minth sa investicijom od 870 miliona evra u fabriku u Inđiji u kojoj će proizvoditi električna vozila i bicikle. Ova kompanija koja već posluje u zapadnoj Srbiji, proizvodiće u Inđiji delove za automobilsku i industrije povezane sa automobilskom, fotonaponske komponente i građevinski materijal, u cilju formiranja lanca dobavljača u određenim delatnostima. Iznos investicije se predviđa za narednih 10 godina, a otvoriće i 2.220 radnih mesta.
Planovi kompanije Minth u Srbiji obuhvataju proširenje postojećih pogona Minth Automotive Europe za proizvodnju kućišta za baterije za električne automobile, u okviru postojećeg kompleksa u Loznici, kao i za podršku izgradnji tri proizvodne linije u Šapcu.
Ova kompanija je nedavno od države dobila subvenciju za širenje proizvodnje u iznosu od 23,5 miliona evra.
Podsticaji koje Minth dobija namenjeni su za izgradnju fabrike za proizvodnju auto-delova u Loznici, gde već zapošljava 300 radnika. Ugovorom koji je kompanija potpisala sa Ministarstvom privrede obavezala se da će zaposliti najmanje 700 novih radnika na neodređeno vreme i uložiti 183,6 miliona evra u istom roku.
Prva tranša biće isplaćena u 2025. godini u iznosu od 22,23 miliona evra, odnosno 94 odsto od ukupnog iznosa sredstava. To će biti urađeno nakon što Minth dostavi dokaze da je uložio 173,6 miliona evra i zaposlio na neodređeno 430 novih radnika.
U Srbiji posluju od 2018. godine, investirali su oko 50 miliona evra, dobili subvencije od 7,8 miliona evra i zaposlili 300 radnika, uz obavezu da ih ne smeju otpustiti do kraja 2023. godine.
Kada je slovački InoBat, u kojem 25 odsto vlasničkog udela ima kineski proizvođač baterija Gotion High-Tech, najavio da planira da u Srbiji gradi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile, u koju bi trebalo da uloži 2,3 milijarde evra, u svom saopštenju je detaljno objasnio zbog čega dolazi. Kao jedan od razloga navodi blizinu kineskog Mintha, koji proizvodi spojne delove za automobile, kao i pozitivno iskustvo koje ova kineska kompanija ima u Srbiji.
Carine zaustavile prodor kineskih vozila
Pokušaj kineskih proizvođača automobila da se probiju na evropsko tržište električnih vozila i dalje nailazi na otpor, pri čemu je njihov udeo u isporukama regionu opao tokom oktobra, uoči uvođenja novih tarifa, prenosi Bloomberg.
Proizvođači, uključujući MG, brend kompanije SAIC Motor Corp., i BYD Co., činili su 8,2 odsto registracija električnih vozila u Evropi tokom ovog perioda, prema podacima istraživačke kuće Dataforce. To predstavlja pad u odnosu na 8,5 odsto u septembru i četvrti uzastopni mesec u kojem je tržišni udeo bio ispod nivoa iz prethodne godine.
Nakon nekoliko godina brzog napredovanja na inostranom tržištu, kineski prodor je zaustavljen od jula. Tada je Evropska unija uvela privremene tarife na električna vozila proizvedena u Kini, čime su uvozne dažbine dostigle i do 45 odsto. Konačne carinske tarife stupile su na snagu 30. oktobra, nakon višemesečnih pregovora s Pekingom i prilagođavanja predstojećih pravila.
"Ne izgleda da su kineski proizvođači originalne opreme značajno povećali obim isporuka u oktobru, kao što su to učinili u junu pred prvobitni datum početka tarifa", rekao je Julian Licinger, analitičar kompanije Dataforce. "Biće veoma zanimljivo videti šta će se desiti u novembru".
BYD preuzeo Stellantisove menadžere
U međuvremenu, BYD nastavlja da širi svoje prisustvo u Evropi. Prodaja BYD-a više se nego udvostručila u oktobru, dostigavši 4.630 vozila, što je značajan rast u odnosu na isti period prošle godine, navodi ova konsultantska firma.
Ambiciozni potezi BYD-ja uključivali su sponzorstvo u sportu tokom leta. Izvršna potpredsednica kompanije, Stela Li, sve više vremena provodi u Evropi, gde je kompanija angažovala menadžere od evropskih konkurenata poput Stellantisa.
S druge strane, kod MG-a, čiji je vlasnik državna kompanija SAIC, isporuke su pale za 56 odsto u oktobru, na 3.846 vozila. Ipak, tokom prvih 10 meseci ove godine, ovaj nekada britanski brend sportskih automobila ostaje ubedljivo ispred, sa ukupno 63.895 registrovanih vozila, što je skoro dvostruko više u odnosu na BYD.
Trgovinske tenzije postaju sve značajniji faktor u globalnoj automobilskoj industriji: kineski proizvođač automobila Chery Automobile Co., na primer, odložio je planove za početak proizvodnje električnih vozila u renoviranoj fabrici u Barseloni.
Izgleda da će se ovaj trend nastaviti nakon što novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, preuzme funkciju uz obećanja o uvođenju dodatnih tarifa.
U Evropi, kineski proizvođači preduzimaju korake kako bi umanjili zabrinutost zbog uticaja na domaću automobilsku industriju, kroz izgradnju lokalnih fabrika, partnerstava i mreža snabdevanja.
Ipak, kineska dominacija u sektoru električnih vozila naglašena je u novembru stečajnim zahtevom kompanije Northvolt AB. Švedski proizvođač baterija, čiji je najveći akcionar Volkswagen , nekada je smatran potencijalnom protivtežom kineskoj dominaciji na tržištu baterija.
Širom Evrope, ukupno tržište električnih vozila suočava se sa poteškoćama ove godine, jer su velike zemlje poput Nemačke smanjile subvencije koje su stimulisale potražnju. Sva električna vozila proizvedena u Kini podležu dodatnim tarifama EU, uključujući i ona koja isporučuju zapadni brendovi poput VW-a i BMW.
Dok su registracije električnih vozila na baterije porasle za 6,9 odsto u oktobru, one su i dalje u padu za 1,7 odsto na godišnjem nivou, saopštila je Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA).
S obzirom na to da vlade preusmeravaju sredstva sa električnih vozila na druge prioritete, perspektive za lokalnu automobilsku industriju ostaju sumorne. Volkswagen razmatra nekada nezamislivo zatvaranje fabrika u Nemačkoj, dok Stellantis smanjuje proizvodnju modela Fiat 500 EV u Italiji, navodeći kao razlog opadajuću prodaju u Evropi, ali pokreće u Srbiji.
Veliki problem je što evropske kompanije ne kontrolišu aktivnosti na početku lanca snabdevanja (proizvodnja baterija i inputa za baterije) tako da su troškovi za ove kompanije veoma veliki, a često kupci neće da ih valorizuju. Dodatno, kineske kompanije koje su ovladale početkom lanca snabdevanja (baterije), gde dominiraju, unapređuju svoje kompetencije na kraju lanca snabdevanja (brendiranje, distribucija i servis), tako da vrše konstantan proboj na evropsko tržište, ugrožavajući tradicionalne konkurente.
Kineske kompanije se od početka takmiče nižom cenom, ali nepovratno unapređuju i kvalitet, tako da evropske kompanije moraju brzo da reaguju. Ukoliko ne dođe do radikalne državne intervencije (visoke carine, bescarinske barijere, i pritisak na kineske kompanije da dele tehnologije) ili ne dođe do proboja u nekim drugim tehnologijama (npr. vozila na vodonik), evropske auto-kompanije na srednji rok gube tržišnu utakmicu.