Zašto svi odjednom kupuju proteine i kako firme zarađuju na tome

Dobrodošli u eru vrhunca popularnosti proteina.

Nikada nije bilo toliko načina da se dođe do njih jer se rafovi prodavnica pune kokicama, žitaricama, pa čak i vodom sa dodatkom proteina.

Ovu pomamu pokreće popularnost na društvenim mrežama gde se govori o zdravstvenim prednostima ovog makronutrijenta, ali i nove smernice o ishrani, kao i uspon lekova za suzbijanje apetita iz klase GLP-1. Kompanije koje žure da zadovolje naglo poraslu potražnju brzo su postavile proteine kao glavni adut za prodaju mnogih prehrambenih proizvoda.

Zbog ovog skoka, protein surutke - koji je nekada bio nišni proizvod namenjen uglavnom bodi-bilderima - sada je postao tražena sirovina. To je dovelo do naglog skoka cena i primoralo proizvođače da se bore za ograničene zalihe.

Stručnjaci kažu da većina ljudi već unosi dovoljno proteina. Međutim, kao i kod drugih tendencija u ishrani koje diktira internet, čini se da to nikome nije važno. Evo šta treba znati o tome.

Šta su uopšte proteini

Proteini su jedan od tri glavna makronutrijenta, uz ugljene hidrate i masti, koji su ljudskom telu potrebni za preživljavanje. Sastoje se od aminokiselina, molekula koji igraju važnu ulogu u mnogim telesnim procesima, kao što su izgradnja i obnova tkiva, proizvodnja enzima i hormona, i podrška imunitetu.

Proteini su prisutni u mnogim namirnicama, kao što su meso, jaja, živina, riba, tofu i sočivo.

Šta pokreće potražnju

"Proteinmaxxing" - internet termin za maksimalno povećanje unosa proteina - izašao je iz teretana i postao deo glavnog toka. Društvene mreže su sada preplavljene video-snimcima u kojima se tvrdi da će dodavanje proteina u što više obroka i užina pomoći u izgradnji mišića i topljenju masti.

Ova kulturološka tendencija poklapa se i sa atmosferom u Vašingtonu. Sekretar Ministarstva zdravlja i socijalnih službi Robert F. Kennedy Jr. obećao je da će "učiniti Ameriku ponovo zdravom" kroz promociju neprerađene hrane. Nove federalne smernice o ishrani u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koje je Kennedy podržao, preporučuju 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno, što je rast u odnosu na raniju preporučenu osnovu od 0,8 grama po kilogramu.

Lekovi iz klase GLP-1, kao što su "wegovy" i "ozempic", takođe ubrzavaju potražnju za proteinima. Ovi lekovi dovode do gubitka apetita, što rezultuje manjim unosom hrane i gubitkom kilograma. Profesor nutricionizma sa Univerziteta Tufts Roger Fielding rekao je da otprilike dve trećine gubitka težine uz ove lekove dolazi od masti, dok preostala trećina dolazi od mišića i druge nemasne mase. Zbog toga je unos proteina postao prioritet za mnoge korisnike lekova tipa GLP-1 kako bi osigurali očuvanje mišićne mase.

Kako kompanije odgovaraju na trend

Prehrambena industrija kreira nove proizvode kako bi zaradila na ovoj pomami, budući da potrošači pokazuju spremnost da plate više za hranu bogatu proteinima. Kompanije koje proizvode pakovanu hranu, kao što su PepsiCo Inc. i General Mills Inc., prave proteinske verzije svojih najprodavanijih proizvoda, uključujući Doritos i Cheerios.

Brend mleka Fairlife, koji je u vlasništvu kompanije Coca-Cola Co., još jedan je istaknuti primer. Iz kompanije navode da njihovo filtrirano mleko ima veći sadržaj proteina i kalcijuma, dok je nivo šećera smanjen, a laktoza potpuno uklonjena. Uprkos cenama koje mogu biti i preko tri puta više u poređenju s običnim mlekom, Fairlife je postao jedan od najbrže rastućih brendova kompanije Coca-Cola.

Restorani takođe koriste ovu priliku pa kafeterije, uključujući Starbucks Corp. i Dunkin', sada nude proteinsku hladnu penu, dok su lanci kao što su Chipotle Mexican Grill Inc. i Sweetgreen Inc. proširili svoje menije i dodali nove opcije bogate proteinima.

Zašto vlada nestašica proteina surutke

Surutka je tečnost koja ostaje nakon zgrušavanja mleka u procesu proizvodnje sira. Nekada se smatrala sporednim proizvodom koji se uglavnom koristio u sportskoj ishrani, formulama za bebe i hrani za stoku.

Međutim, surutka ima veću gustinu proteina po težini od gotovo bilo kog drugog izvora, pa je potražnja naglo skočila, što je dovelo do pražnjenja zaliha. Cena koncentrata proteina surutke skočila je na oko 12,5 do 13 dolara za funtu prema podacima od 9. jula, što je porast u odnosu na oko devet dolara u martu. Kompanije su sve više primorane da pronalaze druge izvore proteina koje bi uključile u svoje proizvode.

Napore da se poveća dostupnost komplikuje činjenica da se surutka proizvodi isključivo kao nusproizvod sira i ne može se praviti samostalno. Ipak, dok je potražnja za surutkom dramatično porasla, proizvodnja sira nije postigla istu uzlaznu tendenciju.

Jedna od alternativa je izolat mlečnog proteina, koji je u većoj meri prerađen i jeftiniji. Međutim, i toj alternativi je naglo porasla cena jer potražnja prevazilazi proizvodnju.

Američki prerađivači mleka investiraju više od 11 milijardi dolara u proizvodne kapacitete u 19 država kako bi zadovoljili potražnju potrošača za proteinskim proizvodima između 2025. i 2028. godine, navodi Međunarodno udruženje proizvođača mlečne hrane.

Šta kažu stručnjaci za ishranu

Za većinu ljudi veći unos proteina nije sam po sebi opasan. Međutim, stručnjaci kažu da unošenje više proteina nego što je telu potrebno neće podstaći kontinuirani rast mišića - suprotno onome što tvrde pojedini influenseri na internetu.

Telo ne skladišti proteine na način na koji skladišti višak masti. Kada se zadovolje potrebe za proteinima, aminokiseline se razgrađuju i pretvaraju u ugljene hidrate, koji zatim prelaze u masti, naročito ako ukupan unos kalorija premašuje potrebe organizma.

Prema podacima klinike Mayo, proteini bi trebalo da čine od 10 do 35 odsto dnevnog unosa kalorija kod ljudi. Aktivnijim i starijim osobama potrebna je veća količina proteina.

Dok se prehrambene kompanije utrkuju da dodaju proteine u sve što mogu, nutricionisti ističu da su vlakna ono što zapravo većini Amerikanaca više treba. Ona podržavaju zdravlje sistema za varenje i pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi.

Kako se razvija pomama za proteinima

Izvršni direktor firme za istraživanje tržišta Malachite Strategy and Research Kevin Ryan je rekao da potrošači sve više žele da tačno znaju poreklo proteina, pa traže na primer proteine iz piletine, belanca ili kolagena. Razlog leži u tome što prepoznatljivi izvori ostavljaju utisak da je proizvod manje prerađen i zdraviji.

Brendovi kao što su IQBAR, koji prodaje pločice i kafu sa ekstraktima pečuraka, i Wilde, koji pravi proteinski čips od piletine i sira, izlaze u susret sve većoj želji potrošača za pakovanom hranom napravljenom od poznatih sastojaka.

Međutim, nutricionista sa Univerziteta Stanford Christopher Gardner rekao je da fokusiranje na vrstu proteina u prerađenoj hrani može biti zavaravajuće sa stanovišta nutritivne vrednosti. Kada se protein jednom svari, on se razlaže na aminokiseline. Telo ne pravi razliku između toga da li je on potekao iz piletine, surutke, tofua ili leblebija. On je dodao da je izvor proteina sekundarna stvar u odnosu na ono što ide uz njega, naglašavajući važnost kombinovanja sa neprerađenom hranom koja sadrži vlakna.