Srbija beleži rast prodaje automobila zahvaljujući fiat grande pandi i SUV modelima

Srpsko tržište novih vozila beleži rast od oko 12 odsto u 2025, dok većina evropskih zemalja stagnira. Ni u SAD ne cvetaju ruže, a dominantni Kinezi teže probijaju granice Starog kontinenta. Imamo i svojevrsni paradoks: Stellantis se širom sveta suočava sa krizom brenda, dok u Srbiji širi ponudi i njegov model "fiat grande panda" čini jedan od dva motora tržišta. Drugi motor je SUV segment. Fabrika u Kragujevcu bi mogla da pravi i električnu i hibridnu varijantu C3, a moguća je i proizvodnja benzinske "grande pande".

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže za Bloomberg Adriju da je rast prodaje novih putničkih vozila u Srbiji pre svega rezultat šire i konkurentnije ponude nego što je bio slučaj ranijih godina.

"Na tržištu su, osim tradicionalnih evropskih i južnokorejskih proizvođača, sve prisutniji kineski brendovi, posebno u segmentu električnih i hibridnih automobila, što je značajno proširilo izbor potrošačima. Početak prodaje domaćeg automobila 'grande panda' dodatno je dinamizovao tržište."

Ipak, napominje da se godišnje proda relativno mali broj vozila - oko 30.000 putničkih i oko 5.000 lakih komercijalnih. "U takvom okruženju, nekoliko većih nabavki može snažno da utiče na ukupne rezultate."

Evropa zastajkuje, Srbija daje gas

Evropska unija (EU), prema podacima European Automobile Manufacturers' Associationa (ACEA), pokazuje blagu stagnaciju i pad registracija novih vozila od oko tri odsto u prvim mesecima 2025. Ipak, segment električnih vozila (EV) beleži snažan rast: BEV (engl. Battery Electric Vehicle) vozila dostigla su 15-16 odsto tržišta, a hibridi postaju sve češći izbor kupaca, što odražava potrebu za uštedom, ali pokazuje i rastuću svest o ekološkoj održivosti.

Električna vozila u Srbiji i dalje čine tek nešto iznad jedan odsto ukupne prodaje, uprkos procentualnom rastu od oko 50 odsto u tekućoj godini. Jača strana domaćeg tržišta su SUV-ovi, koji čine skoro polovinu prodaje novih putničkih vozila i imaju potencijal da doprinesu zelenijoj tranziciji.

"Kupci se opredeljuju za SUV iz nekoliko razloga: viša pozicija sedenja, veći nivo komfora, osećaj bezbednosti i praktičnost za porodice", kaže Ćorović. Dodaje da moderni SUV modeli troše manje goriva nego ranije i postaju prihvatljiviji za gradsko okruženje. Iako veći udeo takvih vozila nosi izazove u saobraćaju i parkiranju, smatra da Srbija može pratiti evropske trendove unapređenjem infrastrukture i digitalizacijom parking sistema.

"Za 2026. ne očekujem pad popularnosti SUV segmenta, posebno kod hibridnih modela koji predstavljaju praktično rešenje za prelazak ka električnim vozilima", dodaje.

Aleksandar Isaković, direktor prodaje u firmi ST Rent, čiji je fokus operativni lizing i koja prevashodno sarađuje sa pravnim licima, kaže da industrija lizinga, između ostalog, dobro napreduje zbog poreskih olakšica, što doprinosi rastu prodaje novih vozila, a popularnost SUV-ova u Srbiji objašnjava većom dostupnošću tih modela - konkretno u odnosu na limuzine. 

Posebno se izdvaja Crossover SUV koji je, za razliku od klasičnog, lakše konstrukcije, izgrađen na šasiji putničkog automobila i više prilagođen udobnoj gradskoj vožnji. Pravna lica više biraju SUV-ove nego limuzine jer nude više prostora, mogućnost vožnje po različitim terenima, bolji imidž.

SUV model kineske kompanije LYNK & Co / Depositphotos

 

Koliko smo blizu EV i zašto polako odbacujemo dizel

"Prelazak na EV napreduje sporije nego što bi se očekivalo. Pored nerazvijene infrastrukture, kupovna moć i ograničene državne subvencije značajno usporavaju tranziciju", objašnjava Ćorović.

Podsetimo, trenutno subvencija iznosi oko 170 miliona dinara, a Ćorović smatra da to nije dovoljno da omogući masovniju prodaju električnih vozila. Takođe, regulativa za punjenje i izostanak nefinansijskih podsticaja, poput povoljnijeg parkinga i pristupa žutoj traci, dodatno mogu ograničiti potražnju.

Trend prelaska sa dizela na benzinske i hibridne modele takođe prati globalne promene u percepciji potrošača. Viša cena dizela u poslednjih nekoliko godina smanjuje njegovu ekonomsku prednost, dok benzinski i hibridni modeli nude bolju kombinaciju troška po kilometru, udobnosti i ekološke prihvatljivosti. Proizvođači su dodatno investirali u modernizaciju motora i bezbednosne tehnologije, čime se povećava atraktivnost ovih vozila.

"Pad prodaje LKV-a uglavnom prati sporiji rast privrednih aktivnosti i cikluse obnove flota u kompanijama, koje čine gotovo 100 odsto kupaca", objašnjava Ćorović. On ipak vidi prilike za oporavak u 2026. kroz obnovu flota, dostupnost hibridnih i električnih LKV modela i regulatornu podršku, odnosno finansijske podsticaje.

 

Šta donosi 2026.

Kada je reč o perspektivama za narednu godinu, Ćorović ukazuje da SUV hibridni modeli imaju najveći potencijal rasta.

"Hibridi su praktično prelazno rešenje ka potpuno električnim vozilima. U urbanim sredinama, plagin hibride možete koristiti samo na bateriju, što donosi uštede i doprinosi zdravijem životnom okruženju."

U poređenju s regionom, Srbija ima veće tržište i širu ponudu od Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije, međutim, zaostaje za Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom u pogledu prodaje po broju stanovnika.

Dakle, potencijala za 2026. ima, ali pod uslovom da se tržište razvija kroz stabilne fiskalne i infrastrukturne politike, stimulaciju zelene mobilnosti i kvalitetnu ponudu vozila. "Neočekivani faktori koji mogu uticati na tržišnu dinamiku odnose se na prekide u snabdevanju naftom, nepromenjene EV subvencije ili geopolitičke/logističke prepreke u globalnoj proizvodnji. S druge strane, mera poput ograničavanja javnih nabavki isključivo na EV - mogla bi značajno ubrzati zelenu tranziciju", ističe Ćorović.

 

Sve u svemu, 2025. je bila godina rastućih očekivanja za putnička vozila i SUV-ove, ali i godina izazova u elektrifikaciji i LKV segmentu. Projekcije za 2026. donose prilike za oporavak i dalji rast, ali ne treba zanemariti ni rizike koji zavise od globalnih trendova, regulatornog okvira i podrške države u zelenoj tranziciji. Kao što vidimo, više vetrova duva sa različitih strana, te je gotovo nemoguće izneti jasne prognoze, ali jedno je sigurno - srpsko tržište automobila ide uzlazno, barem u segmentu novih putničkih vozila.