Tržište traži veštine, ne diplome - u ove tri uložite novac da bi vam se vratio

U svetu koji se menja brže nego ikada, diploma više nije garancija uspeha. Budućnost pripada onima koji su spremni da uče, prilagođavaju se i povezuju znanja iz različitih oblasti; onima čije su veštine, a ne titule, njihova prava valuta na tržištu rada. Upravo to je zaključak panela "Budućnost zasnovana na veštinama", u okviru druge po redu Spark konferencije koja je ugostila više od 300 lidera.

Milan Bosnić, generalni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), istakao je na konferenciji da se uloga te institucije poslednjih godina značajno menja. "Kroz narednih pet godina treba da počnemo da se bavimo ljudima kao kapitalom, a ne kao radnom snagom. Kapital se uvećava, i zato treba da se bavimo veštinama - one su valuta budućnosti."

Dodao je da NSZ danas intenzivnije sarađuje sa poslodavcima, jer su potrebe privrede prioritet. "Naša privreda ima mesta za rad, ali nemamo dovoljno ljudi sa potrebnim veštinama. Zato nam je sada veći fokus na poslodavcima. Lane smo sarađivali sa 30.000, a sada već sa 140.000 njih."

Milan Gospić, Gabrijela Grujić i Milan Bosnić (sleva nadesno) / Bloomberg Adria

Neke od ključnih tačaka u eri tih promena su usvajanje i primena napredne tehnologije, poput veštačke inteligencije (AI), i promenjena očekivanja poslodavaca, s fokusom na traženje konkretnih znanja. U skladu s tim, raste broj svetskih kompanija koje napuštaju tradicionalni model zapošljavanja, tragajući upravo za konkretnim dokazima znanja, a njih čine: portfolio, praktičan test, sertifikat, iskustvo. Najveći globalni giganti, među kojima su Microsoft, Google i IBM, već su ukinuli obavezne akademske kvalifikacije za brojne pozicije.

Na tržištu su danas najtraženije takozvane hibridne veštine, koje predstavljaju kombinaciju tehničkog znanja i mekih sposobnosti (engl. soft skills). Sve više ljudi gradi modularne kompetencije kroz mikrokvalifikacije - kratke programe obuka i personalizovane razvojne planove unutar kompanija. Na tom principu nastao je i "skills passport", sistem koji beleži koje veštine zaposleni ima i kako da ih najbolje primeni u praksi.

'Skills passport' podstiče produktivnost

Kako je Bloomberg objasnio, "skills passport" je digitalni profil koji zamenjuje tradicionalne diplome i biografije, prikazujući stvarne veštine, iskustva i postignuća pojedinca. Omogućava da se ljudi vrednuju po tome šta znaju i mogu da urade, a ne po titulama ili formalnim zvanjima. U praksi, to znači veću pokretljivost radnika, brže usklađivanje sa potrebama tržišta i pravedniji pristup prilikama za napredak.

Poslodavci procenjuju da će 44 odsto veština radnika biti uzurpirano u narednih pet godina, a primera radi, u Standard Chartered banci više od 39.000 zaposlenih već koristi internu platformu (Talent Marketplace) povezanu sa "skills passportom". Još konkretnije, ukupna vrednost produktivnosti koja je podstaknuta primenom ovog sistema u banci procenjena je na otprilike 8,5 miliona dolara. Banka je uspela da realizuje više od 2.700 "gigova" (projekata) unutar platforme koristeći "skills passport".

Ipak, ako se pogleda šira slika, manje od 15 odsto lidera smatra da je "celoživotno učenje" deo njihove osnovne poslovne strategije. Dakle, tu ima mnogo prostora za napredak i u najvećim svetskim ekonomijama, poput SAD i EU, a posebno u slabije razvijenim.

                      

U istraživanju o zapošljavanju generacije Z, koje je u 2024. sproveo Startuj Infostud, navodi se da mladi na tržište rada dolazi sa visokim očekivanjima. Žele početnu platu iznad prosečne prve zarade diplomca koja iznosi oko 72.000 dinara, dok depopulacija, starenje radne snage i manjak potrebnih veština stvaraju deficit kandidata. Isto tako, raste broj oglasa za početne pozicije i prakse, ali ukupan broj konkursa stagnira već dve godine. Bloomberg je prošlog meseca pisao o tome da će AI pre transformisati početna radna mesta nego što će ih "pojesti". Iako se mnogo piše o tome kako je AI ponajviše pretnja mladima bez iskustva, zapravo ne postoji ekonomsko pravilo koje to dokazuje. Često se dešava suprotno. Možda ćemo za nekoliko godina na sadašnje poteškoće mladih pri zapošljavanju gledati samo kao na prolaznu fazu. "Ne mislim da je to zakon fizike", rekao je suosnivač LinkedIna Reid Hoffman u nedavnoj epizodi svog podkasta Possible, komentarišući tezu da će AI preuzeti početne poslove. I Hoffman nije usamljen u tom stavu. Prema rečima Petera McCroryja, jednog od direktora u kompaniji Anthropic, još uvek je prerano za donošenje zaključaka. "Svaki efekat AI-ja koji sada vidimo verovatno je mali na ukupnom nivou", ocenjuje on.

  

Znanje i veštine nisu isto

Da promene ne dolaze samo iz obrazovanja, već i iz same poslovne kulture, istakao je Milan Gospić, direktor Microsoft Garage Srbija. "Osnovne vrednosti jednog, recimo, startapa, jesu agilnost i kreiranje vrednosti. To ih drži u toku i vodi ka cilju. Ključni su konstantna promena i mogućnost učenja u hodu, uz sposobnost prilagođavanja. U Microsoftu primenjujemo te metode i dokazujemo da i veliki sistem može da se menja i bude brz", rekao je Gospić.

Na činjenicu da znanje nije isto što i veština, ukazala je Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. "Zadatak nam je brzina transfera znanja uz osiguranje kvaliteta. Obrazovanje često posmatramo samo kao sticanje znanja, što je pogrešno - mladima treba dati slobodu da realizuju svoje ideje i omogućiti im platformu za to."

Istog je stava i Bosnić, koji objašnjava da je cilj stvoriti sistem koji će povezati veštine, zarade i potrebe tržišta.

"Na osnovu podataka iz APR-a pokušali smo da ustanovimo koja je veština danas najprofitabilnija, šta nam govori demografija i koje su to veštine budućnosti. Nažalost, nemamo institut koji se time bavi, pa je opcija da sarađujemo sa strancima. Ideja je da osoba aplicira za posao na osnovu svojih veština i da preko platforme sazna koju platu može da očekuje. Isto tako, možda joj fali samo jedna veština da bi stigla do željenog nivoa zarade ili pozicije. Treba nam kompletna analitika za to, kako bismo i kao država mogli da planiramo pravce razvoja", naveo je.

 

 

Grujić je istakla da sistem dualnog obrazovanja već daje rezultate, ali da je potrebno dalje ulagati u trening centre za one učenike koji tokom školovanja ne mogu da uđu u kompanije. "Znanje je jedno, a veštine su drugo; one se ne stiču u klasičnom formalnom obrazovanju, a poslodavac ih odmah očekuje kada mladi radnik dođe na posao. Rešenje je u učenju na dva mesta - moramo poboljšati zakonsku regulativu kako bi se paralelno sa formalnim obrazovanjem sticalo i neformalno. To znači diplomu i još nekoliko sertifikata stečenih kroz različite obuke", objašnjava Grujić.

Gospić veruje da je komercijalni sektor taj koji postavlja standarde i pokreće i ohrabruje lidere da eksperimentišu.

"Sa javnim sektorom je to drugačije, ali komercijalni sektor je pokretač - on gradi kulturu učenja i više je otvoren za promene", dodao je Gospić, posebno naglašavajući važnost tri veštine budućnosti. To su: digitalna pismenost, inovaciono (kritičko) razmišljanje i sposobnost saradnje s tehnologijom.

"AI je samo nadogradnja priče o kulturi podataka. Prvo treba razumeti etiku, bezbednost i odgovornu upotrebu tehnologije; ona ne može da zameni ljudski faktor, konkretno inovativnost ili preduzetnički način razmišljanja. A najvažnije je da naučimo da radimo zajedno sa tehnologijom. Bitno je poznavati AI, ali i znati kako upravljati timom koji njime rukovodi. To je kombinacija ljudskih i tehnoloških faktora", objašnjava Gospić, dodajući da jaz među kompanijama u stepenu digitalne zrelosti i dalje postoji, ali da će se s vremenom smanjivati.

Veštačka inteligencija, digitalna transformacija i nova radna kultura zajedno oblikuju svet u kojem diploma više nije presudna, dok veštine postaju merilo vrednosti i osnova budućeg liderstva. Ovo je važna informacija kako za poslodavce, tako i za studente i zaposlene. Jedan karijerni pravac tokom celog radnog veka postaće relikt prošlosti.