Polovina nezaposlenih žena u Beogradu starija je od 50 godina - alarmantna stopa nezaposlenosti

Žene u Srbiji starije od 50 godina spadaju među najugroženije grupe na tržištu rada. Štaviše, gotovo polovina ukupnog broja nezaposlenih žena u Beogradu pripada toj starosnoj grupi, dok se više od četiri petine suočava sa dugotrajnom nezaposlenošću.

 

Ovi zabrinjavajući podaci rezultati su istraživanja "Identifikovanje uzroka dugotrajne nezaposlenosti žena 50+" koji je nedavno sproveo Institut ekonomskih nauka. Većina žena iz ove starosne grupe ima značajno radno iskustvo, ali mnoge i dalje ostaju nezaposlene godinama.

"Značajan deo njih ima srednje ili više obrazovanje, međutim, obaveze u vezi sa negom članova porodice, često i starijih i mlađih, ograničavaju njihovo učešće na tržištu rada. Dugotrajna nezaposlenost je raširena i dodatno pojačava ranjivost, smanjujući kako sigurnost prihoda, tako i motivaciju za ponovno uključivanje u traženje posla", stoji u istraživanju.

Da preciziramo, na svakih 10 nezaposlenih muškaraca u Beogradu čak je 16 nezaposlenih žena, podaci su Infostuda. S druge strane, kada se posmatra cela Srbija, taj odnos je 10 na prema 13, a tek svaka deseta žena starija od 50 godina uključena je u bilo koju od mera zapošljavanja. Zašto je to tako?

 

 

Nedostaci u javnim politikama i prilike za unapređenje

Žene starije od 50 godina nisu jasno prepoznate kao prioritetna grupa u ključnim strategijama zapošljavanja, navodi se u istraživanju, a postojeće aktivne mere tržišta rada retko pružaju odgovore na njihove specifične potrebe. "Sistemima karijernog vođenja i obuka nedostaju prilagođeni sadržaji, mehanizmi za priznavanje prethodnog učenja i programi mentorstva. Koordinacija između institucija, naročito službi zapošljavanja, sistema socijalne zaštite, jedinica lokalne samouprave i poslodavaca, ostaje limitirana, dok su aktivnosti usmerene ka neaktivnim ženama nedovoljne."

"Kada opisuju šta bi najviše poboljšalo njihove šanse za zapošljavanje, žene najčešće ističu stabilne i dostojanstvene poslove, pravedne uslove rada i zaposlenje koje doprinosi sticanju budućih prava na penziju. Takođe naglašavaju značaj obuka za razvoj digitalnih veština i obuka namenjenih specifičnom poslu, fleksibilnih radnih aranžmana, mogućnosti za rad od kuće i dostupnog karijernog savetovanja. Motivacija je snažno povezana sa finansijskom nezavisnošću i željom da ostanu produktivne i socijalno uključene", navodi se.

 

 

Navodi se da programi za samozapošljavanje zahtevaju garancije koje mnoge žene ne mogu da obezbede, a učešće u aktivacionim merama ostaje nisko. "Iako dobijaju savetodavne i posredničke usluge, one su češće opšte nego što su prilagođene specifičnim potrebama starijih žena, što za rezultat ima ograničenu efikasnost."

 

 

Faktori zapošljivosti žena koji nas navode na razmišljanje

Govoreći o faktorima koji utiču na stopu zaposlenosti žena od 50 i više godina, vidimo da ukupne ekonomske šanse koje se pružaju ženama u Srbiji i dalje nisu iste kao one koje se pružaju muškarcima. Na primer, kako se navodi u "Merama aktivne politike zapošljavanja iz ugla žena 45+" iz 2023. godine, u proseku, za isti posao, koji zahteva sličan nivo stručnosti i iskustva, žene zarađuju 86 odsto od plate koju zarađuju njihove kolege muškarci. "Žene i muškarci koji
imaju sličan radni profil imaju i približno iste šanse za zaposlenje; međutim, žene se u prvom redu susreću sa brojnim preprekama da uđu na tržište rada. Najčešće se od njih očekuje da preuzmu brigu o članovima porodice, a one starije su suočene sa diskriminacijom zbog godina života."

"Rodna neravnopravnost je posebno izražena u seoskim oblastima, gde veliki broj žena radi neplaćene pomažuće poslove u porodici i lišen je prava na socijalnu sigurnost", navodi se. Osim toga, žene u braku imaju manju verovatnoću da su aktivne na tržištu rada nego žene koje nisu u bračnoj zajednici.

"Ukoliko partner ima samo osnovni nivo obrazovanja, verovatnoća da će žena biti aktivna je manja za 8,8 procentnih poena u odnosu na ženu van braka. U pogledu partnerovog zaposlenja, žene čiji je partner zaposlen imaju veću verovatnoću da budu aktivne na tržištu rada u odnosu na žene čiji je partner nezaposlen, i to za 13,5 procentnih poena."

Naposletku, kako se navodi i u ovom istraživanju, žene starije od 45 godina razlikuju se od drugih žena na srpskom tržištu rada - njihova stopa zaposlenosti više zaostaje za ženama iste starosti u EU nego kada pogledamo mlađe žene.

Podsetimo, platni jaz u Srbiji porastao je u proteklih pet godina – iznosi 12,1 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dok se 2020. kretao između osam i 11 odsto. On je nekada bio niži od proseka Evropske unije. Podaci RZS pokazuju i da su najugroženije žene u tridesetim, što je period kada bi mogle da ostvare napredak u karijeri – tada zarađuju 20 odsto manje od muškaraca istih godina, pokazalo je poslednje Istraživanje o strukturi zarada, koje RZS sprovodi na svake četiri godine.

Platni jaz je globalni fenomen, a procena Svetskog ekonomskog foruma je da će za njegovo zatvaranje biti potrebno više od jednog veka ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom.