text size
Evropska unija sprema najveći fond za kasne faze finansiranja startapa u svojoj istoriji. Zašto? Decenijama evropski jednorozi (startapovi koji pređu vrednost od milijardu dolara) odlaze iz Evrope i kapital za rast prikupljaju u Americi i Britaniji, kroz velike fondove i berze iz Njujorka, Londona ili Silicijumske doline. Scaleup Europe Fund je odgovor baš na to.
Scaleup Europe Fund, vredan pet milijardi evra, trebalo bi da počne sa prvim investicijama u drugom kvartalu 2026. godine. Ko dobije mandat da upravlja ovim novcem, dobiće i ulogu koja će oblikovati evropsku tehnološku scenu naredne decenije.
Evropa konačno želi da zadrži jednoroge
Scaleup Europe Fund nije klasičan investicioni fond, već politički instrument sa tržišnom logikom. Ideja je jednostavna: Evropa želi da zadrži svoje tehnološke kompanije dovoljno dugo da postanu globalni igrači.
Fond se finansira kombinacijom javnog i privatnog novca. Evropska komisija ulaže milijardu evra iz programa Horizont Evropa (engl. Horizon Europe), dok privatni investitori treba da obezbede još najmanje dve milijarde. Cilj je fond od pet milijardi evra, sa dugoročnom ambicijom da naraste na 25 milijardi.
Kapital je namenjen takozvanim dubokim tehnologijama (engl. deep tech), inovacijama zasnovanim na naprednoj nauci. U fokusu su veštačka inteligencija, kvantne tehnologije, poluprovodni čipovi, robotika i biotehnologija.
Deep tech kompanije obično razvijaju tehnologije koje potiču iz univerzitetskih laboratorija ili dugoročnih istraživačkih programa. Takve firme prolaze kroz duži tehnološki ciklus razvoja i često zahtevaju više kapitala pre nego što proizvod izađe na tržište.
Minimalne runde finansiranja prelaze 100 miliona evra.
To znači da kompanije koje apliciraju moraju već imati razvijen proizvod, prve značajne prihode i investicije iz ranijih rundi finansiranja poput serije B ili serije C. Fond je namenjen kompanijama koje su tehnološki validirale proizvod i sada traže kapital za globalno skaliranje, izgradnju proizvodnih kapaciteta ili širenje na nova tržišta.
Drugim rečima, tipičan kandidat za ovaj fond je startap koji već zapošljava stotine inženjera ili istraživača i razvija tehnologiju koja može postati strateški važna za evropsku industriju.
Bloomberg prenosi da je EU svela listu kandidata za upravljanje fondom na pet firmi: švedske EQT i Northzone, francuski Eurazeo, kao i britanske Atomico i Vitruvian Partners.
U evropskim finansijskim krugovima najviše se pominje jedno ime: EQT. EQT je jedan od najvećih investicionih fondova u Evropi, sa više od 230 milijardi evra imovine pod upravljanjem. Fond je tokom poslednje dve decenije investirao u stotine tehnoloških i industrijskih kompanija širom sveta.
Razlog za ovu promenu je jasan. Gotovo 30 odsto evropskih jednoroga preselilo se izvan Evrope između 2008. i 2021. godine. Scaleup Europe Fund je direktan pokušaj da se to zaustavi i da firme ostanu u EU.
Evropa je imala istraživače, inženjere i ideje, ali nije imala kapital koji ostaje na kontinentu. Kada bi kompanija dostigla fazu globalnog rasta, novac bi gotovo uvek stizao iz San Franciska ili Njujorka. Sa tim novcem često je dolazio i pritisak da se firma preseli.
Ovaj fond pokušava da prekine taj krug.
Ne kroz subvencije, već kroz tržišni kapital sa jasnom porukom: ostani u Evropi.
Iako Scaleup Europe Fund predstavlja najveći evropski instrument za finansiranje startapova u kasnoj fazi, njegovih pet milijardi evra i dalje je višestruko manje od kapitala kojim raspolažu najveći američki fondovi rizičnog kapitala.
Da li je ovo relevantno za regionalne osnivače
Postoji jedan ključni uslov za investiciju iz fonda: kompanija mora imati, ili preseliti, sedište u neku od zemalja EU ili država koje učestvuju u programu Horizont Evropa.
Tu počinje relevantnost za Adria region. Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska nalaze se u ovom okviru.
Međutim, region se godinama nalazi u nezgodnoj poziciji. Ima dovoljno talenata za globalne proizvode, ali nedovoljno preduzetnika i kvalitetnih firmi koje dobijaju finansiranje.
Srbija trenutno ima 11 aktivnih fondova rizičnog kapitala sa ukupno 77 finansiranih kompanija, ali najveće runde nisu prelazile tri miliona evra investicije.
Hrvatska i Slovenija malo bolje stoje na toj listi, i ovaj fond bi mogao biti značajan, ali opet jako malom broju kompanija. Hrvatska Daytona startap je u februaru ove godine podigla investiciju od 24 miliona dolara, i to je prikupljeno pretežno od američkih investitora.
Daytona
Za Adria region poruka je jasna, ali zahteva značajan pomak u razvoju startap ekosistema. Da bi kompanije iz regiona postale kandidati za ovakve fondove, potrebno je nekoliko stvari: više kapitala u ranijim fazama, veći broj startapova koji prelaze fazu od desetine miliona evra prihoda, kao i jača veza između univerzitetskih istraživanja i industrije.
U praksi to znači da region mora da izgradi više kompanija koje mogu da podignu runde od 20 do 50 miliona evra, poput Daytone iz Hrvatske, pre nego što postanu kandidati za fondove koji ulažu stotine miliona.
Direktan pristup fondu za većinu kompanija iz Srbije, Makedonije ili Bosne i Hercegovine nije realan u kratkom roku. Ali ekosistem koji se gradi oko njega otvara put koji do sada nije postojao.
Ko pobedi u aprilu neće samo upravljati novcem - upravljaće pravilima igre za sledeću generaciju evropskih osnivača.
.webp){kind=icon}
