Evropske akcije ponovo u centru pažnje - zašto velike banke vide prostor za rast Stoxx 600?

Wall Street vidi američko tržište do kraja godine u nastavku rastućeg trenda, ali šta banke misle o Evropi u narednom periodu? Odgovor je iznenađujuće optimističan, i to iz razloga koji se delom razlikuju od američke priče. Samo američko tržište je pod pritiskom i sve više se govori o tome da rast mora da opravdaju profiti, a AI istovremeno postaje i najveći motor koji sa sobom nosi takođe srazmerno visok rizik. S druge strane, Evropa se nalazi na meti investitora kao "protivteža" toj neizvesnosti - region koji manje zavisi od AI capexa, a više od otpornosti privrede i realnih profita. 

Optimizam se vratio na nivo pre rata na Bliskom istoku 

Prema anketi Bank of America, raspoloženje upravljača fondovima prema evropskim akcijama vratilo se na najviši nivo od pre izbijanja rata između SAD i Irana u februaru, kada je taj "proevropski" narativ, kako kaže strateg BofA Andreas Bruckner, bio naglo prekinut. Velika većina anketiranih ne očekuje recesiju u Evropi tokom narednih 12 meseci, dok se investitori uglavnom slažu da će dalji rast akcija prevashodno dolaziti od revizija zarada naviše, a ne od toga da su spremni da plate više za isti profit. 

Ta promena raspoloženja je propraćena i konkretnim rezultatima. Evropske akcije su ovog meseca dostigle rekordne nivoe nakon najbolje sezone korporativnih rezultata u skoro četiri godine, a Goldman Sachs je sredinom avgusta podigao svoj 12-mesečni cilj za Stoxx 600 indeks na 695 poena sa 660, uz podizanje projekcije rasta zarada za 2026. na 15 odsto sa ranijih 10 odsto. Goldman je tako ponovo podigao cilj za evropski indeks nakon što ga je već povećao početkom juna, a slično su postupili i Barclays i Societe Generale. 

 

 

Zašto Evropa trenutno ubedljivije napreduje od SAD 

Ono što ovaj put razlikuje evropsku priču od američke jeste smer ekonomskog momentuma. Prema indeksu Citigroupa, evropski ekonomski podaci premašuju očekivanja najizraženije od februara 2023, dok istovremeno američki pokazatelji poput maloprodaje i zapošljavanja u poslednje vreme razočaravaju. Iako je rast cena akcija podigao i evropske valuacije, deo investitora smatra da je taj rast valuacije opravdan realnim poboljšanjem zarada, a ne samo time što je Evropa jeftinija od SAD. Justin Onuekwusi, glavni investicioni direktor kompanije St. James's Place, smatra da se investiciona priča o Evropi sve manje zasniva samo na nižim valuacijama, a sve više na poboljšanju zarada i prihoda, što predstavlja pozitivan pomak. 

 

 

AI kao prednost Evrope, a ne njen teret 

Zanimljivo je da ono što u SAD predstavlja i najveću priliku i najveći rizik - ogromna ulaganja tehnoloških giganata u AI infrastrukturu - u Evropi deluje u suprotnom smeru. Za razliku od američkih indeksa, koji su prepuni kompanija koje ogromne sume troše na AI bez izvesnosti da će se taj novac isplatiti, evropski indeksi su znatno više okrenuti ka sektorima koji tu infrastrukturu omogućavaju, poput infrastrukture i zelene energije, kao i ka kompanijama koje profitiraju od usvajanja AI-ja, a ne od njegove izgradnje. Upravo tradicionalni ciklični biznisi koji generišu novac i relativno su otporni na AI disrupciju mogu investitorima ponuditi način da diverzifikuju dobit ostvarenu na AI kompanijama. 

Takvo pozicioniranje čini Evropu privlačnom, pošto investitori na Wall Streetu sve više strahuju da li ogroman AI capex ima realno pokriće u tražnji. 

Selektivnost je ključna reč za drugu polovinu godine 

Ipak, gotovo niko na Wall Streetu ne savetuje da se kupuje Evropa "u paketu". Za Medison Faler, globalnu investicionu strateškinju JPMorgan Private Bank, selektivnost postaje ključna nakon ovogodišnjeg rasta cena. Ona favorizuje evropske finansijske i industrijske kompanije, koje bi trebalo da imaju koristi od povoljnijeg ekonomskog okruženja, kao i kompanije sa fizičkom imovinom koju je teško zameniti i koje su manje izložene poremećajima izazvanim veštačkom inteligencijom.

Goldman Sachs slično ističe evropske kompanije sa fizičkom imovinom i niskim rizikom od tehnološkog zastarevanja kao posebno zanimljiv deo tržišta u trenutku kada investitori preispituju povrat na velika AI ulaganja. 

Šta može da pokvari računicu - rast prinosa na obveznice 

Uprkos optimizmu, poslednjih nedelja se pojavio teret za ovaj scenario. Nagli rast prinosa na dugoročne obveznice doveo je francuske dugoročne troškove zaduživanja na najviši nivo od 2008. godine, dok su nemački prinosi dostigli nivoe iz 2011, a iza toga stoji kombinacija uporno visokih cena nafte i straha od inflacije, s obzirom na to da trajno primirje između SAD i Irana i dalje izmiče.

Stoxx 600 tokom avgusta nije uspeo da napravi dalji pomak, zaostajući za američkim tržištem nakon dva uzastopna meseca u kojima je Evropa nadmašivala Ameriku. Anketa BofA pokazuje da većina učesnika očekuje više kamatne stope Evropske centralne banke tokom naredne godine, iako istorija pokazuje da to samo po sebi ne mora da znači i pad akcija, sve dok privredni rast opravdava te više kamate. 

Investitori i dalje imaju prostora da dokupljuju Evropu

Podaci o pozicioniranju sugerišu da investitori zasad nisu ni blizu prekomerne izloženosti evropskim akcijama. Upravljači fondovima su tek blago overweight akcijama evrozone i njihova izloženost ostaje ispod dugoročnog proseka. S druge strane, pozicioniranje u američkim akcijama nalazi se na najvišem nivou od kraja 2024. godine, što znači da bi i relativno skroman zaokret kapitala iz SAD ka Evropi mogao znatno uticati na cene akcija na ovoj strani Atlantika. 

Šta iz svega ovoga treba zapamtiti 

Za razliku od američke priče, gde tržište traži sve više dokaza da AI investicije mogu da opravdaju već visoke cene, evropska priča za drugu polovinu 2026. počiva na jednostavnijim, ali ne manje krhkim temeljima - otpornom privrednom rastu, realnom poboljšanju korporativnih zarada i relativnoj zaštićenosti od rizika koncentrisanih oko AI capexa.

Banke se slažu da ima prostora za dalji rast, ali gotovo jednoglasno savetuju selektivnost umesto slepog kupovanja celog tržišta, dok rizik od daljeg rasta prinosa na obveznice, viših kamata ECB-a i produžene neizvesnosti oko energenata i Bliskog istoka ostaje najveća pretnja da se ovaj, tek povraćeni optimizam, ponovo naglo prekine - baš kao što se to već jednom dogodilo u februaru.