Energetski rasplet sa Rusijom odložen do marta: gasa će biti, ali šta sa naftom?

Produženje roka za pregovore o Naftnoj kompaniji Srbije (NIS) do 24. marta i gasnog aranžmana sa Rusijom do 31. marta, kao i potvrda se vode pregovori sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u toj kompaniji, sugerišu da je dato još vremena da se pitanje ruskog vlasništva reši i to najkasnije do proleća. Srbija time dobija neki manevarski prostor bar kada je reč o gasu, ali ostaje otvoreno pitanje kako će se snabdevati naftom i derivatima posle januara do kada, prema tvrdnjama zvaničnika, ima dovoljno zaliha. Gasa će pak biti do kraja grejne sezone i cene za domaćinstva se neće povećavati, najavio je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Ruski gas i NIS su ključne, međusobno povezane teme, gde pitanje ruskog vlasništva u NIS-u, igra centralnu ulogu. To pitanje Srbija pokušava da što pre reši kako bi ponovo pokrenula svoju naftnu industriju i izbegla nestašnice, ali i osigurala snabdevanje ruskim gasom zbog povoljne cene. U tim okolnostima, ruska strana je za sada odlučila da trogodišnji aranžman sa Srbijom koji ističe 31. decembra, produži na još tri meseca, odnosno do 31. marta.

Takođe, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je rok za pregovore o prodaji ruskog udela udela u NIS-u do 24. marta, ali nije omogućio NIS-u da posluje tokom ovog perioda. Prethodno je OFAC dao rok za promenu vlasničke strukture do 13. februara 2026. godine.

Predstavnici Gazproma, kako je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pregovaraju o prodaji NIS-a mađarskoj kompaniji MOL. Kako je za Bloomberg Adria TV nedavno rekao Igor Juškov, analitičar ruskog državnog Fonda za energetsku bezbednost iz Moskve i profesor Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije, MOL je favorit Moskve za prodaju udela u NIS-u.  Kao jedan od favorita u zapadnim medijima se pominjao ADNOC, državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). U svakom slučaju, bilo koji dogovor će morati da dobije saglasnost i Amerikanaca.

Predsednik Aleksandar Vučić je upozorio problem snabdevanja naftom mora brzo rešiti i rekao u sredu da u tom kontekstu produžetak licence za pregovore do 24. marta, Srbiji ne znači mnogo. On je upozorio da Srbija ne može da uvozi šest tona dizela dnevno i da svoje potrebe pokriva iz tekućih rezervi. Srbija je, kako su ranije saopštili Vlada Srbije i Ministarstvo energetike, osigurala dovoljno zaliha naftnih derivata do kraja januara dok je uvoz iz Mađarske povećan.

Vučić je ponovio da će, ako se rešenje ne nađe do 15. januara, država biti spremna da plati Rusima za njihov udeo, što je rešenje kome daje prednost u odnosu na mogućnost nacionalizacije.

 

 

SAD stavile su NIS na listu američkih sankcija, zahtevajući da ruska državna kompanija Gazpromneft izađe iz vlasništva u toj kompaniji. 

Da bi američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) uklonila NIS sa liste firmi pod sankcijama, ključni je zahtev da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima.

Trenutno u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87 odsto, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

 

 

Sankcije protiv NIS-a primenjuju se od 9. oktobra, a prva posledica od 2. decembra bila je zatvaranje Rafinerije Pančevo u vlasništvu NIS-a, jedinoj u državi koja prerađuje sirovu naftu u gorivo. Takođe, snabdevanje tog postrojenja više nije moguće pošto je Hrvatska zatvorila  Janaf od Omišlja do Novog Sada, kojim se dopremala nafta.

Vlada Srbije i Ministarstvo energetike saopštili da je uvedena privremena zabrana NIS-u i ruskom Lukoilu da koriste gorivo iz državnih rezervi, kao i da je pojačana koordinacija sa drugim dobavljačima za srpsko tržište.

Dekan FEFA fakulteta: Produženje rokova samo predah

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković ocenio je da Srbija, iako joj produženje roka za pregovor o NIS-u i gasnog aranžmana sa Rusijom dalo izvestan predah, mora što pre da pronađe rešenje i za jedno i za drugo pitanje jer su povezana.

"Ako hoćemo da se ponašamo odgovorno po pitanju politika, onda ovo produženje moramo da iskorisitmo da maksimalno brzo rešimo ovu situaciju", rekao je Nedlejković u intervjuu za Bloomberg Adria TV i ocenio da produženje roka za pregovore o NIS-u nije nužno dobra vest, da daje prostora da se pronađe rešenje ali da ne treba čekati istek roka i tražiti novo produženje.

On je rekao da se puni efekti sankcija uvedenih NIS-u nisu još uvek osetili zato što u prethodnom periodu nije bilo poromećaja na tržištu nafte, i ocenio da negtivan domino efekat ovih sankcija u privredi ne bi trebalo da se oseti ako se rešenje brzo nađe.

"Ako dođe do pune manifestacije sankcija vezanih za NIS, onda će to biti jako negativan šok za domaću ekonomiju", rekao je Nedlejković i dodao da se, kako vreme prolazi, smanjuje manevarski prostor Srbije da spreči negativne efekte sankcija.

Podsetio je da su po uvođenju sankcija rezerve omogućile da se radi normalno, ali je dodao da se, ako se ubrzo ne nađe rešenje, s protokom vremena zalihe smanjivati, što može da se negativno odrazi i na cene i na dostupne količine ili i jedno i drugo. Sva tri scenarija bi, prema njegov rečima, bila negativna vest za domaću privredu.

Nema prepreka za snabdevanje Srbije ruskim gasom do 2028.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je u četvrtak za RTS povodom odluke OFAC-a da je dobro što se bave Srbijom, ali da to ne rešava pitanje NIS-a i da se postavlja pitanje roka do 15. januara koji je Srbija dala Rusiji za rešavanje pitanja vlasništva. On je rekao da u ovom trenutku faktički pregovaraju Rusi i Amerikanci, da je Srbija rekla da će prihvatiti dogovor, ali da to mora brzo da se realizuje zbog pitanja snabdevanja naftom.

Bajatović je za RTS rekao u vezi sa dugoročnim ugovorima i sankcijama, da Srbija do 1. januara 2028. godine nema pravnih prepreka za kupovinu i transport ruskog gasa. On je dodao da Srbija razgovara i sa drugim potencijalnim dobavljačima, ali da su alternative skuplje.

"Ako bismo išli na varijantu tečnog prirodnog gasa (LNG), najmanje povećanje bi moralo da bude 40 odsto. To se sada sigurno neće desiti", naveo je on.

 

 

Srbija daje prednost snabdevanju ruskim gasom s obzirom na povoljnu cenu ali je u novim geostrateškim okolnostima i sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, primorana da traži i druga rešenja. Između, ostalog, članice EU su se u oktobru obavezale da će do 2027. godine okončati uvoz ruskog prirodnog gasa, što bi uticalo i na isporuke Srbiji.

Postavlja se i pitanje da li bi u tim okolnostima novi aranžman sa Rusijom podrazumevao dosadašnje povoljnosti. Za sada je Srbija dobila samo produženje trogodišnjeg ugovora.

Bajatović je rekao da je za energetsku bezbednost Srbije posebno bitno skladište gasa Banatski dvor gde je sada skladišteno 750 miliona metara kubnih gasa. Kako je rekao, Srbija može da iz tih rezeri da proizvodi do 12 miliona kubnih metara dnenvo.

Bajatović: Dovoljno gasa do proleća

Srbija dnevno raspolaže sa ukupno 22,6 miliona kubnih metara gasa kojima se snabdeva iz više izvora, od čega 10 miliona nabalja od Gazproma preko Turskog, odnosno Balkanskog toka, rekao je Bajatović. Uz to, Srbija je takođe obezbedila šest miliona kubnih metara dnevno od mađarskog MVM-a, 1,1 miliona kubnih metara iz Azerbejdžana i može da računana 2,5 miliona iz Banatskog dvora i dodatna tri miliona iz skladišta gasa u Mađarskoj, dodao je on.

 

 

"Naša maksimalna istorijska potrošnja je 17 miliona metara kubnih. Prema tome, biće tu i viška gasa", istakao je Bajatović za RTS.

On je rekao da je to dobra vest za industriju, kao i da neće biti poskupljenja gasa za domaćinstva, i dodao da naftna formula trenutno košta 24 evra za 1.000 kubnih metara.

Prema njegovim rečima, cene na evropskim berzama padaju i  to ublažava dodatne troškove, odnosno time će moći da se kompenzuju eventualni troškovi za skladištenje i viši troškovi za transport.