Rekordna prodaja novih automobila u Srbiji, evo koji su modeli najprodavaniji

Srpsko tržište automobila uhvatilo je zalet kakav nije imalo godinama – prodaja novih vozila dostigla je petogodišnji maksimum, SUV modeli preuzeli su primat, a premijum brendovi sve su vidljiviji na ulicama. Ipak, iza rekorda krije se druga strana priče: Srbija i dalje masovno uvozi polovne automobile, električni automobili ostaju statistička margina, a jaz u odnosu na Evropsku uniju ne zatvara se željenom brzinom.

Automobili i motocikli su važan segment ne samo za pojedince u Srbiji, već i za privredu i društvo u celini. Što se tiče prethodne godine, prodato je 31.697 novih putničkih automobila. To je najbolji rezultat u prethodnih pet godina, kaže Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

 

On je, predstavljajući rezultate analize auto-moto tržišta u Srbiji, rekao da se tačno vidi da je 2025. godina bila godina "definitivnog raskida sa problemima sa kojima se ovo tržište suočavalo tokom pandemije virusa korona". 

 

Kupci ovih vozila su, inače, većinski pravna lica. "Od ukupnog broja prodatih putničkih automobila tokom 2025, 60 odsto kupaca su firme, tačnije javni sektor, državne institucije i privatne kompanije. S druge strane, oko 40 odsto su fizička lica. Kad je reč o načinu plaćanja, gotovinom je plaćeno oko 55 odsto nasuprot raznim drugim finansijskim instrumentima."

 

 

Škoda i dalje na prvom mestu po potražnji

Kao i prethodnih godina, ubedljivo prvo mesto po prodaji putničkih vozila odnela je Škoda. "Ukupno 7.386 novih putničkih vozila ove marke prodato je u prošloj godini."

 

"Ostvaren je rast od 13,7 odsto, u odnosu na 2024. godinu, i posebno je interesantna dominacija SUV segmenta. Više od polovine srpskih kupaca (56 odsto), odlučuje se za SUV. To je opšta crta celog tržišta", rekao je Ćorović i dodao: "Među top 10 brendova su i premijum brendovi: BMW, Mercedez i Audi. To nam govori da i daj segment srpskog automobilskog tržišta iz godine u godinu raste."

Inače, i kineski proizvođači u značajnijoj meri prisutni su na ovdašnjem tržištu od pre par godina, a kupci u Srbiji na raspolaganju imaju više brendova, uključujući Lynk & Co, MG Motor, Chery, Great Wall i Geely. 

Srbija kaska sa komšijama kad je reč o EV

Što se tiče goriva, Ćorović ističe da hibridna vozila prate trend koji je poput onog u Evropskoj uniji. "Kad kažemo hibridi, mislimo i na takozvane plagin hibride, kao i klasične hibride. Nasuprot tome, dizel vozila su i dalje poprilično zastupljena, dok u Evropskoj uniji ona polako iščezavaju - sada je njihov broj već jednocifren, a već duže je udeo dizel vozila u Uniji manji od udela električnih vozila."

 

Generalni sekretar Asocijacije rekao je da Srbija zaostaje u električnim vozilima. "Još u Srbiji vlada simboličan udeo električnih vozila od 2,1 odsto, mada je ovaj procenat zapravo veći nego u odnosu na 2024. godinu. Tada je, naime, udeo električnih vozila bio oko 1,6 odsto."

Drugim rečima, iako je reč o najboljoj prodajnoj godini putničkih automobila, ako se uporedimo sa susednim državama koje su članice EU, vidimo da kaskamo za njima. 

"U prošloj godini u Sloveniji je, iako je tri puta manja teritorijalno i po broju stanovnika, prodato oko 57.600 novih vozila. Bugarska je, takođe, ispred nas", rekao je.

 

Kako je Bloomberg Adria već pisala, sedmi put zaredom građani Srbije će moći da konkurišu za dobijanje subvencije za kupovinu novih električnih vozila, s tim što je ove godine rok za prijavu kraći (1. mart - 30. septembar). Budžet je isti kao prethodne dve godine - iznosi 170 miliona dolara, a istovremeno iz Ministarstva zaštite životne sredine dolaze pozitivni signali u pogledu proširenja budžeta, ali samo ukoliko tražnja bude veća, kao što je bio slučaj u 2025.

Reklo bi se da se domaće EV tržište nalazi u začaranom krugu: resorno ministarstvo je s vremenom smanjilo inicijalni budžet za EV (u 2023. početni budžet je bio 440 miliona dinara), a potražnja, iako raste, nije dovoljno jaka, jer kupci ne vide značajne benefite od ove vrste vozila na domaćem tržištu.

 

 

Kraj ere jeftinih električnih automobila?

Ove nedelje iz Azije stižu promene. Kina je zabranila proizvođačima automobila da prodaju vozila ispod sopstvene cene, čime je pojačala borbu protiv dugotrajnog cenovnog rata koji je zahvatio najveće svetsko automobilsko tržište.

U konačnom skupu smernica objavljenom u četvrtak, Državna uprava za regulaciju tržišta zabranila je prodaju automobila ispod ukupnih troškova proizvodnje. Ti troškovi ne obuhvataju samo izdatke na proizvodnoj liniji, već i administrativne, finansijske i prodajne troškove.

Primenom široke definicije troškova proizvodnje, najviši kineski regulator tržišta zatvorio je pravnu prazninu koja je kompanijama omogućavala agresivno širenje prodaje, dok je istovremeno kod zvaničnika izazivala zabrinutost zbog opšteg pada cena u industriji. Zabranjeno je i usklađivanje cena između proizvođača i dobavljača, kao i praksa da brendovi, kroz oštre programe povraćaja novca, primoravaju prodavce da posluju s gubitkom.

Šta je sa polovnjacima u Srbiji

Kada je reč o tržištu polovnih putničkih vozila, zanimljivo je da Srbija i dalje uvozi automobile Euro 3 standarda. Tačnije, kako Ćorović kaže, reč je o vozilima godišta od 2001. godine pa naovamo. 

 

 

"U odnosu na 2024. godinu, više je polovnjaka prvi put registrovano. Mada, postoji osnovana pretpostavka da je uvezeno i više polovnih automobila nego što je registrovano - prosto zato što nisu sva ova vozila prodata. Iz tog razloga, pretpostavljamo da je uvoz polovnjaka u Srbiju tokom 2025. možda dostigao i brojku od blizu 180.000 vozila. To je cifra koja je značajno veća nego kad je u pitanju prodaja novih automobila, i to je statistika koja Asocijaciju pomalo i brine", rekao je Boris Ćorović.

Problematično je, objasnio je, ne to što se uvoze polovnjaci, već to što postoji sumnja u bezbednost starijih vozila. "Osim bezbednosti, treba se dotaći i ekologije kao i poštovanja standarda emisije izduvnih gasova. Naime, ukupno je čak 54.365 vozila Euro 3 i Euro 4 tipa prošle godine uvezeno i registrovano. Što se tiče Euro 5 vozila, iako su bolja od Eura 3 i 4, svakako su stara po 15 godina, zbog čega treba preispitati i njihovu bezbednost", rekao je on. 

Kako se navodi u analizi, ukupno je uvezeno 53. 966 vozila tipa Euro 5 tokom prošle godine. A kada je reč o automobilima Euro 6, tu je broj nešto manji - 39.085 automobila.

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, da je put kojim idu srpski kupci već dobro utaban, govori činjenica da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u Srbiji tokom 2025. godine porasla za gotovo devet odsto u odnosu na 2024. godinu. 

Uprkos očekivanjima da se tokom 2025. mogao smanjiti broj uvezenih polovnih vozila zbog pada prodaje novih vozila u Evropi i strožih ekoloških normi, podaci o prodatim polovnjacima u poslednjih godinu dana govore suprotno. Podsetimo, Vlada Srbije je krajem 2022. usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022–2030, kojim je bilo predviđeno da se tokom 2023. godine donese odluka o zabrani uvoza vozila sa motorima Euro 3 i Euro 4, počev od 1. januara 2024. godine.

Srbija je i dalje poslednja zemlja u Evropi koja i dalje dozvoljava uvoz automobila sa motorom koji odgovara eko-standardu Euro 3 emisija izduvnih gasova. To znači da je i dalje moguće registrovati vozila stara četvrt veka, pošto su se Euro 3 automobili proizvodili od 2000. do 2005. godine. 

U Evropskoj uniji se u novembru 2026. uvodi Euro 7 standard za sve postojeće modele, a od novembra 2027. i za sve nove modele.

Moto industrija beleži porast - više prodato novih jedinica nego polovnjaka

Kada je reč o prodaji skutera i motocikala, tokom prošle godine prodato je 8.876 jedinica, što je rast od 31 odsto u poređenju sa prodajom 2024. godine.

 

 

"Najviše je prodato skutera, zatim motocikala. Peda je brend koji najviše dominira, zatim Honda i Yamaha. U statistici prednjači i BMW kad je reč o motociklima koje srpski kupci biraju, kao i CF Moto", rekao je Boris Ćorović.

Interesantno je da je prodato 54,8 odsto više novih moto vozila u odnosu na polovna. To nam govori da je, kaže Ćorović, reč o brzorastućem tržištu, a da nema dovoljno razvijene ponude na srpskom tržištu.

Kakva je situacija u Evropi

Ako se osvrnemo na situaciju na evropskom tržištu, Maria Linkova Nijs, direktorka za planiranje i strategiju u Udruženju evropskih proizvođača automobila (enlg. European Automobile Manufacturers' Association - ACEA), rekla je na predstavljanju analize da više od polovine najavljenih investicija u proizvodnju baterija do 2030. godine rizikuje otkazivanje ili odlaganje. "Visoke cene energije ugrožavaju ekonomiju evropske proizvodnje baterija", rekla je.

"Poslujemo u veoma nestabilnom okruženju. Geopolitički i ekonomski izazovi – o tome ne moram posebno da govorim. Pandemija virusa korona poremetila je lance snabdevanja i potražnju potrošača. Zapravo, evropsko tržište se još nije oporavilo na onom nivou kakav je bio pre pandemije. I dalje nam nedostaje oko tri miliona registracija."

Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je opteretila lance snabdevanja i dovela do skoka cena energije i visoke inflacije, što je, dodala je, rezultiralo višim troškovima proizvodnje i većim troškovima za potrošače.

"Kao posledica toga, vozila postaju sve manje pristupačna, a tempo obnavljanja voznog parka se usporava. U poslednjih nekoliko godina prosečna starost automobila u EU porasla je sa 11 na 13 godina. Trgovinske tenzije takođe nastavljaju da stvaraju dodatnu neizvesnost."

SAD su naše drugo najveće izvozno tržište, ali carine koje je Vašington uveo već su primorale mnoge proizvođače originalne opreme da smanje projekcije profitabilnosti. Procene pokazuju da bi carine mogle nemačku automobilsku industriju da koštaju više milijardi evra godišnje.

Na kraju, strogi regulatorni ciljevi, koji više nisu realno dostižni, dodatno povećavaju pritisak i troškove usklađivanja. Nova regulativa zahteva od proizvođača da do 2025. smanje prosečne emisije CO2 kod novih automobila za 15 odsto.