Prenos struje 'pojeo' budžetu više od 50 miliona evra

Gubici na prenosnoj mreži prošle godine smanjili su budžet građana Srbije za oko 6,2 milijarde dinara (6.285.189.867,75 dinara), odnosno za oko 52 miliona evra. To je vrednost izgubljene struje koja nije uspela da stigne od elektrana do trafostanica, a pretpostavlja se da je taj iznos i veći ako se uračunaju i gubici na distributivnoj mreži (od trafostanica do potrošača).

Prema izjavi bivše ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović iz januara prošle godine, godišnji gubici na mreži dostižu čak i 200 miliona evra.

Vrednost izgubljene struje na prenosnoj mreži u iznosu od oko 52 miliona evra potvrđena je za Bloomberg Adriju iz Elektromreže Srbije (EMS), ali naš medij nije dobio odgovor od Elektrodistribucije Srbije (EDS) koliki su u novčanom iznosu gubici struje na distributivnoj mreži.

Iz EDS-a su za naveli da su prošle godine ostvarili gubitke struje od 11,22 odsto, kao i da taj rezultat predstavlja značajno smanjenje gubitaka u odnosu na prethodne godine. Dodali su da su gubici ostvareni prošle godine za 0,51 odsto manji od gubitaka ostvarenih u 2021. godini, kada su bili 11,73 odsto. Međutim, iz Ministarstva rudarstva i energetike rekli su za Bloomberg Adriju da su gubici na nivou od 11,2 odsto i dalje visoki.

Godišnji izveštaj AERS-a za 2022. godinu

Iako iznose čak 52 miliona evra, iz EMS-a za naš medij kažu da su gubici u prenosnom sistemu minimalni i da procenutalno iznose oko dva odsto.

"Želimo da napomenemo da, zbog karakteristika svakog sistema, gubici u prenosnoj mreži jesu neminovni i da oni za naš prenosni sistem, procentulano izraženo, iznose oko dva odsto, što predstavlja odličan pokazatelj, odnosno minimalne gubitke u prenosnom sistemu. Ovo EMS AD stavlja u ravan sa savremenim evropskim operatorima prenosnih sistema."

200 miliona evra veliki gubitak

Ako su tačne tvrdnje bivše ministarke da gubici na mreži dostižu i do 200 miliona evra godišnje, onda bi to trebalo da bude ozbiljan alarm za državu da poveća ulaganja u prenosnu i distributivnu mrežu.

Bloomberg

Podsetimo, Srbija se nedavno zadužila kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za dodatnih 200 miliona evra, a i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je EPS-u kredit od 300 miliona evra. Ovo znači da se Srbija zadužuje gotovo za onoliko koliko godišnje troši na gubitke na mreži.

Napomenimo i da vrednost izgradnje novog naftovoda do Mađarske kojim bi Srbija bila povezana na rusku "Družbu" iznosi manje nego godišnji gubici na mreži, 157 miliona evra.

Nedavno je objavljeno i da će energetska sanacija VMA koštati 200 miliona evra, a koja će, kako je najavljeno, doneti velike uštede energije, smanjiti emisije štetnih gasova i poboljšati kvalitet usluga za pacijente. Energija koju godišnje potroši VMA jednaka je potrošnji grada od 20.000 stanovnika.

Vrednost izgradnje nove reverzibilne hidroelektrane Bistrica procenjuje se na između 600 i 700 miliona evra, što je trećina novca koja se troši na gubitke na mreži.

Smanjenje gubitaka na mreži značilo bi Srbiji i da se manje zadužuje na finansijskom tržištu, ali i da ima više novca za druge važne investicije u energetskom i drugim sektorima.

Zašto se dešavaju gubici na mreži?

Gubici na mreži se dele na tehničke i netehničke gubitke, objasnili su iz Ministarstva rudarstva i energetike za naš medij.

Tehnički gubici zbog prirode prenosa električne energije uvek postoje i ne mogu se nikad svesti na nulu, ali se primenom moderne opreme mogu smanjiti na prihvatljiv minimum.

Netehnički gubici su u realnosti posledica zloupotreba i krađe električne energije. Savremenim tehnologijama se i ovi gubici mogu smanjiti, boljim monitoringom sistema i instaliranjem novih softvera.

To znači da gubici na mreži većinom nastaju zbog zastarele infrastrukture, a iz Ministarstva najavljuju nekoliko velikih projekata.

Kako do sigurnije mreže?

Za sigurniji rad prenosne mreže iz EMS-a kažu da redovno održavaju elemente prenosne mreže, poboljšavaju stanje prenosne mreže primenom novih tehnologija, u skladu sa investicionim planovima grade novu infrastrukturu na osnovu prethodno sprovedenih multikriterijumskih analiza i sprovode razvojne sistemske studije za buduće projekte od značaja.

Međutim, EMS nam nije detaljno obrazložio o kakvim projektima je reč i kolika oni ulaganja zahtevaju.

Bloomberg

Kada je reč o distributivnoj mreži, Ministarstvo navodi da će za razvoj te mreže biti uloženo 180 miliona evra, a projekti obuhvataju:

• Zamenu postojećih brojila sa brojilima za daljinsko očitavanje, poznatim kao pametna brojila. Za ovu zamenu izdvojeno je 110 miliona evra;

• Rekonstrukciju niskonaponske mreže, odnosno zamenu drvenih stubova betonskim sa zamenom provodnika. Za to je izdvojeno 50 miliona evra;

• Zamenu transformatora radi smanjenja gubitaka na mreži i sigurnijeg rada mreže, a to će koštati 20 miliona evra.

U toku je javna nabavka za brojila i očekuje se da će taj projekat biti uskoro ugovoren, a da bi planirana brojila mogla biti potpuno zamenjena do početka naredne godine. Tender za rekonstrukciju niskonaponske mreže sproveden je prošlog meseca, dok će zamena transformatora biti završena do početka naredne godine.

Kako bi se povećao kapacitet distributivne mreže, iz Ministarstva navode da su u planu i druga ulaganja. Među njima je izgradnja novih transformatorskih stanica i rekonstrukcija velikog broja starih trafostanica. "Praktično će se vršiti rekonstrukcija svih naponskih nivoa, tj. od 10 kV pa do 110 kV, vrednosti veće od 150 miliona evra."

Elektrodistribucija Srbije takođe priprema i realizaciju projekta automatizacije srednjenaponske distributivne mreže, vrednog 140 miliona evra, koji počinje ove godine i trebalo bi da se završi do 2027. godine. Za ovaj projekat EDS je nedavno potpisala ugovor sa kompanijom Schneider Electric Srbija, koja je dobila ovaj posao.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar