Gubici struje i zahtevi za OIE iznudili ulaganja od 180 miliona evra

Trenutni kapaciteti prenosne i distributivne mreže nedovoljni su da izdrže broj zahteva iz obnovljivih izvora energije. Broj zahteva za priključenje na prenosnu i distributivnu mrežu u Srbiji iznosi čak 20 gigavata, dok ukupni proizvodni kapacitet našeg energetskog sistema iznosi 8,5 gigavata. Na sajtu Elektromreže Srbije (EMS) nalazi se podugačak spisak investitora koji su zainteresovani da grade solarne elektrane, vetroparkove, kao i male hidroelektrane.

Da li će i kada dobiti dozvolu za izgradnju, između ostalog zavisi i od kapaciteta mreže. Upravo je nedovoljan kapacitet mreže jedan od razloga zbog kojih investitori najčešće odustaju od ulaganja. To je nedavno na konferenciji u Beogradu rekao i predstavnik norveškog Statkrafta, najveće kompanije za proizvodnju obnovljive energije u Evropi i prvih deset u svetu Arnaud Bellanger.

Više o tome čitajte u posebnom tekstu.

Da je to problem u Srbiji, ranije je za Bloomberg Adriju potvrđeno i iz Ministarstva rudarstva i energetike:

 

Ne treba zaboraviti i da naša mreža godišnje beleži velike gubtike zbog stare infrastrukture, zastarele tehnologije, ali i krađa. Sve to utiče i na smanjenje njenog kapaciteta, koji bi mogao biti adekvatno iskorišćen i preraspodeljen za obnovljive izvore.

Povećanje kapaciteta prenosne mreže (koja dovodi električnu energiju od elektrana do trafostanica) zahteva velika ulaganja. Povećanje kapaciteta ove mreže ostvaruje se, između ostalog, izgradnjom novih velikih energetskih objekata, kao što je, na primer, najavljena izgradnja hidroelektrane Bistrica.

Bloomberg

"Da bismo mogli da instaliramo 3.500 MW vetroelektrana (sada imamo oko 500 MW) na mrežu, potrebno je ovo što sada imamo i još da izgradimo reverzibilnu hidroelektranu Bistrica", rekao je energetski konsultant Dejan Stojadinović, pozivajući se na rezultate studije o velikoj integraciji varijabilnih obnovljivih izvora energije koju je uradio USAID.

Kada je reč o distributivnoj mreži (koja dovodi električnu energiju od trafostanica do krajnjih potrošača), a koja je, na primer, pogodnija za prozjumere (podsetimo da je nedavno izmenama Zakona o OIE ograničena snaga solarnih panela za prozjumere na 10,8 kilovata za domaćinstva i 150 kilovata za privredu, a jedan od razloga je upravo taj da bi se očuvala efikasnost rada mreže), potrebna su nešto manja ulaganja.

Međutim, i ta ulaganja će u narednom periodu u Srbiji dostići iznos od 180 miliona evra, rečeno je za Bloomberg Adriju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U koje projekte će biti uloženo 180 miliona evra

Iz Ministarstva su naveli da ulaganja u distributivnu mrežu u vrednosti od 180 miliona evra obuhvataju:

Zamenu postojećih brojila sa brojilima za daljinsko očitavanje, poznatim kao pametna brojila. Za ovu zamenu izdvojeno je 110 miliona evra;

Rekonstrukciju niskonaponske mreže, odnosno zamenu drvenih stubova betonskim sa zamenom provodnika. Za ovo je izdvojeno 50 miliona evra;

Zamenu transformatora radi smanjenja gubitaka na mreži i sigurnijeg rada mreže, a to će koštati 20 miliona evra.

 

U toku je javna nabavka za brojila i očekuje se da će taj projekat biti uskoro ugovoren, a da bi planirana brojila mogla biti potpuno zamenjena do početka naredne godine. Tender za rekonstrukciju niskonaponske mreže sproveden je prošlog meseca, dok će zamena transformatora biti završena do početka naredne godine.

Depositphotos

Na pitanje za koliko će biti povećan kapacitet naše mreže nakon ulaganja od 180 miliona evra, iz Ministarstva nismo dobili precizan odgovor, ali je rečeno da će nakon što stara infrastruktura bude osvežena novom, Srbija dobiti stabilniju distributivnu mrežu.

"Ulaganja od 180 miliona evra u distributivnu mrežu doprineće povećanju distributivnih kapaciteta jer se menjaju i provodnici. Ovim, između ostalog, umesto stare i nepouzdane mreže sa puno ispada dobijamo mrežu koja je snažnija i stabilnija", naveli su iz Ministarstva.

Međutim, Stojadinović za Bloomberg Adriju kaže da ova ulaganja neće doneti značajna povećanja na mrežu za OIE priključenja. Glavni značaj ovih ulaganja je da se smanje gubici na mreži i da se ona učini stabilnijom.

U planu su i druga ulaganja za veći kapacitet distributivne mreže

Kako bi se povećao kapacitet distributivne mreže, iz Ministarstva navode da su u planu i druga ulaganja. Među njima je izgradnja novih transformatorskih stanica i rekonstrukcija velikog broja starih trafostanica. "Praktično će se vršiti rekonstrukcija svih naponskih nivoa, tj. od 10 kV pa do 110 kV, vrednosti veće od 150 miliona evra."

Elektrodistribucija Srbije takođe priprema i realizaciju projekta automatizacije srednjenaponske distributivne mreže, vrednog 140 miliona evra, koji počinje ove godine i trebalo bi da se završi do 2027. godine.

Gubici na mreži

Gubici na distributivnoj mreži u 2022. bili su na nivou 11,2 odsto od količine isporučene energije. I iz Ministarstva ukazuju da je to i dalje visok nivo gubitaka, zbog čega je planiran niz projekata i mera kako bi se gubici narednih godina sveli na manje od osam odsto.

Tražili smo od Ministarstva da nam navedu koliki su godišnji gubici izraženo novčano i u megavatima, ali ove podatke nismo dobili, uz objašnjenje da se godišnji gubici na distributivnoj mreži izražavaju procentualno, dok novčani i energijski zavise od cene električne energije i od količine isporučene električne energije.

Depositphotos

Gubici u mreži se dele na tehničke i netehničke gubitke, objasnili su iz Ministarstva.

Tehnički gubici zbog prirode prenosa električne energije uvek postoje i ne mogu se nikad svesti na nulu, ali se primenom moderne opreme mogu smanjiti na prihvatljiv minimum. Netehnički gubici su u realnosti posledica zloupotreba i krađe električne energije. Savremenim tehnologijama se i ovi gubici mogu smanjiti, boljim monitoringom sistema i instaliranjem novih softvera.

"Visok nivo sredstava je predviđen da se uloži do 2027. godine kako bi se implementirali projekti sa ciljem smanjenja neovlašćenog preuzimanja električne energije. Svakako pored svega treba raditi na društvenoj odgovornosti i sankcionisati prekršaje kako bi se sprečile pomenute zloupotrebe", zaključili su iz Ministarstva.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar