Tri kočnice za dolazak najvećeg evropskog proizvođača OIE u Srbiju

Norveška energetska kompanija Statkraft je najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi i u prvih deset u svetu. Njena specijalnost su hidroelektrane koje je izgradila širom zemljine kugle. Pored hidrosektora, bavi se i izgradnjom vetroelektrana, solarnih elektrana, postrojenja na gas, povezivanjem na daljinsko grejanje. Upravo je ova kompanija zainteresovana da investira u Srbiju.

To je potvrdio direktor Statkrafta za Francusku i Hrvatsku Arnaud Bellanger, koji je ove nedelje prisustvovao poslovnom forumu u sektoru energetike Norveške i Srbije u Beogradu.

Poslovni forum u sektoru energetike Norveške i Srbije (Bloomberg Adria)

Kako je rekao, Statkraft je prisutan u regionu već 20 godina i dosad je razvio nekoliko projekata u Hrvatskoj, Albaniji i Italiji. Ističe da Zapadni Balkan ima mnogo potencijala za ulaganje u obnovljive izvore energije i da Statkraft jeste zainteresovan da u ovom delu Evrope nastavi sa ulaganjima. Bellanger je naveo da su, između ostalih, zanteresovani i za Srbiju.

Međutim, istakao je i nekoliko važnih tačaka koji koče dolazak investitora i ulaganje u energetski sektor, a te barijere su zajedničke svim državama Zapadnog Balkana i odnose se i na Srbiju.

Prema Bellangerovim rečima, najviše što koči investitore jeste spora i složena procedura za dobijanje dozvole za izgradnju energetske infrastrukture. Naglašava da zakonska regulativa mora biti promenjena kako bi se dobijanje dozvole ubrzalo.

Druga barijera, dodaje on, jesu ograničeni kapaciteti na mreži. Ističe da većina zemalja u ovom regionu nema dovoljno kapaciteta za ulazak OIE na mrežu. Da je to problem u Srbiji, ranije je za Bloomberg Adriju potvrđeno iz Ministarstva rudarstva i energetike:

 

Važno je naglasiti da naš sistem ima 8.500 megavata.

Treća barijera koju je Bellanger naveo jeste nedovoljno dobro regulisano tržište trgovanja energijom. "Dakle, potrebni su pravi uslovi kako bismo ovde ulagali."

I posle više od jednog veka hidroenergija najbolji izvor za proizvodnju struje

"U Statkraftu imamo 125 godina iskustva u hidroenergetici i najveći smo proizvođač električne energije iz hidroenergije u Evropi. Većina naše proizvodnje električne energije je hidroenergija", navodi se na sajtu ove kompanije.

Ističu da su prednosti hidroenergije brojne - obnovljiv je, čist, pouzdan, fleksibilan i može da opslužuje mnoge generacije jeftinom električnom energijom iz lokalnih izvora. "Hidroenergija ne proizvodi zagađivače vazduha i pokazuje najnižu emisiju gasova staklene bašte od svih tehnologija za proizvodnju električne energije."

U Norveškoj, 90 odsto ukupne proizvodnje električne energije dolazi iz hidroenergije. Širom sveta, hidroenergija čini približno jednu šestinu ukupnog snabdevanja električnom energijom.

Albanija kao primer Srbiji za izgradnju novih hidropotencijala

Norveški Statkraft je do danas izgradio čak 363 hidroelektrane u svetu, a među njima su i dve izgrađene u susednoj nam Albaniji ukupne jačine 270 megavata.

Prva je hidroelektrana Banja, koja se nalazi u okrugu Elbasan u Albaniji. Ova hidroelektrana počela je da radi 2016. godine kao prva elektrana koju je završio Devoll Hidropower Sh.A. (DHP), kompanija registrovana u Albaniji, u vlasništvu i kojom upravlja Statkraft. Jačina ove hidroelektrane je 72 megavata.

Hidroelektrana Banja u Albaniji (Statkraft)

Druga hidroelektrana je Moglice, koje se nalazi u okruzima Korča i Elbasan u Albaniji. Izgradnja HE Moglice počela je 2015. godine, a komercijalni rad je počeo 2020. Jačina hidroelektrane je 197 megavata.

U Srbiji 30 godina nije izgrađena nijedna hidroelektrana

Prvu hidroelektranu Srbija je počela da gradi u 19. veku, u 20. su nicale kao pečurke, a u 21. nije izgradila nijednu. Hidroelektrana "Pod gradom" na Đetinji, u Užicu je prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. Kamen temeljac elektrane postavio je lično kralj Aleksandar Obrenović, a elektrana je počela da radi 2. avgusta 1900. godine. Elektrana radi i danas. Poslednja hidroelektrana izgrađena je u Pirotu 1990. godine.

Tek je energetska kriza probudila EPS iz hibernacije i naterala ga da iz fioke izvuče projekat Hidroelektrane Bistrica i počne sa izradom njegove tehničke dokumentacije. O izgradnji ove hidroelektrane govori se skoro pet decenija, a nije izgrađena do sada jer – nije bilo para.

HE Đerdap (EPS)

Pored toga, srpski zvaničnici već nekoliko godina govore kako je i izgradnja hidroelektrane "Đerpdap 3" važan deo investicionog plana države.

Norveška kompanija Statkraft mogla bi pomoći Srbiji da posle 30 godina izgradi novu hidroelektranu. Međutim, njen predstavnik na forumu u Beogradu nije precizirao za koju vrstu obnovljivih izvora energije su zainteresovani u našoj zemlji – vetar, sunce ili hidro.

Jedno je sigurno, predstavnici norveških energetskih kompanija saglasili su se da je Srbija bogata svim energetskim potencijalima i da je samo važno kako da ih iskoristi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar