Privredna aktivnost u padu od početka godine

Privredna kretnja Srbije na početku godine ne ulivaju optimizam. Industrijska proizvodnja i promet u trgovini usporavaju, izvoz stagnira, dok spoljnotrgovinski deficit raste. Značajno usporavanje realnog rasta poreskih prihoda dodatno potvrđuje pogoršanje privrednih kretanja na početku godine, koja se mogu  povezati sa političkom krizom u zemlji i stagnacijom evropskih privreda.

Kako stoji državna kasa

Godina je loše počela za srpski državni budžet. U prva dva meseca ostvareni rezultat je negativan, dok privredni zamah u zemlji gubi snagu. Plate, koje u proseku nastavljaju svoj realni rast, ističu se kao jedna od svetlih tačaka u moru negativnih ekonomskih parametara.

Prema zvaničnim podacima, republički budžet je u januaru i februaru zabeležio primanja od skoro 336 milijardi dinara, a ukupni izdaci budžeta u istom periodu iznosili su preko 361 milijardu. Fiskalni rezultat od -25,7 milijardi je za gotovo 31 milijardu slabiji u poređenju sa istim periodom 2024. godine.

"Ostvareni rezultat posledica je realnog rasta izdataka budžeta (5,9 odsto), uz istovremeno realno smanjenje budžetskih primanja (-3,2 odsto)", navodi se u aprilskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.

Šta je vuklo pad primanja, a šta rast izdataka

Autori časopisa uočavaju da su realnom padu primanja doprineli slabi rezultati po osnovu poreza na dobit pravnih lica (-13,9 odsto međugodišnje), neporeskih prihoda (-10,5 odsto), akciza (-7,2 odsto) i carina (-0,2 odsto).

S druge strane, pad budžetskih primanja ublažilo je kretanje primanja po osnovu donacija (rast od 55,5 odsto), ostalih poreskih prihoda (10,8 odsto), poreza na dodatu vrednost (1,4 odsto) i poreza na dohodak građana (1,1 odsto).

Kada je reč o rastu izdataka budžeta, tome je najznačajnije doprinelo kretanje kapitalnih izdataka, sa ostvarenom stopom rasta od 33,3 odsto, a zatim i rashoda za zaposlene (skok od 15,4 odsto) i izdataka po osnovu transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (23,4 odsto).

Istovremeno, rast je ublažilo kretanje rashoda po osnovu otplata kamata, transfera ostalim nivoima vlasti i ostalih tekućih rashoda (sa ostvarenim stopama rasta od -14,6, -49,6 i -34 odsto, tim redom).

Ako se pogledaju promene na mesečnom nivou, vidi se da su ukupna primanja budžeta u februaru u odnosu na januar manja za 23,5 milijardi dinara, to jest za 13,5 odsto. "Ovakvom kretanju doprinelo je smanjenje primanja po osnovu donacija, akciza, poreza na dodatu vrednost i ostalih poreskih prihoda", precizira se u MAT-u.

Depositphotos

Paralelno s tim, ukupni izdaci u februaru u poređenju s januarom viši su za 13,3 milijarde dinara (7,1 odsto), čemu su doprinele skoro sve kategorije izdataka.

Robni deficit skočio za skoro 50 odsto

Ni drugi ekonomski parametri s početka godine ne izgledaju dobro. Januar je doneo debeli deficit tekućeg računa od 119,9 miliona evra, dok je u istom mesecu prošle godine zabeležen suficit od 128,7 miliona evra. Stručnjaci ističu da je ukupan deficit prvenstveno rezultat većeg deficita spoljnotrgovinske robne razmene i manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva.

 

Naime, mada je spoljnotrgovinska razmena prvog meseca godine porasla u ukupnom iznosu, taj skok došao je usled povećanja uvoza, dok je izvoz opao. "Posmatrano u odnosu na januar 2024. godine, deficit spoljnotrgovinske robne razmene povećan je za 273,1 milion evra ili za 74,8 odsto, na 638,3 miliona evra, pri čemu je uvoz robe zabeležio znatno višu stopu rasta (13,3 odsto) od izvoza robe (2,7 odsto)", navodi se u MAT-u.

Potom je u februaru ponovo (osmi mesec zaredom) uvećana vrednost međugodišnje spoljnotrgovinske razmene - u odnosu na februar 2024. skočila je za 2,2 odsto ili za 124,1 milion evra. Međutim, robni izvoz je iznosio 2.412 miliona evra (redukovan za 4,1 odsto), robni uvoz 3.450 miliona evra (uvećan je za sedam odsto), a deficit u robnoj razmeni 1.038 miliona evra (uvećan je za 46,6 odsto).

Kumulativno posmatrano u periodu januar-februar 2025. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 11,1 milijardu evra, a robni deficit je bio skoro 1,8 milijardi evra, što je za čak 47 odsto više u odnosu na isti period 2024. godine.

 

Pomenuti neto priliv doznaka dijaspore u januaru je iznosio 190 miliona evra, što je pad za 63,3 miliona evra, to jest za 25 odsto.

Slabe i strane direktne investicije (SDI), o čemu je Bloomberg Adria već pisala. "Neto priliv SDI u januaru iznosio je 186,9 miliona evra (za 320,7 miliona evra ili za 63,2 odsto manje). Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u januaru iznosio je 224,4 miliona evra (za 380,1 milion evra ili za 62,9 odsto manje)."

Depositphotos

Prema navodima stručnjaka, u cilju potpunijeg sagledavanja efekata SDI, treba imati u vidu da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio oko 180 miliona evra, od čega se nešto više od 61 milion odnosi na odlive po osnovu dividendi, oko 23 miliona na odlive po osnovu kamata, dok je 95 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, to jest dobit koja nije isplaćena vlasnicima.

Stoga, ukoliko se priliv od pomenutih oko 224 miliona evra umanji za ukupan odliv primarnog dohotka od 180 miliona (to jest sredstava koja su vraćena stranim investitorima), čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 44,7 miliona evra (za 378,4 miliona evra ili za 89,4 odsto manje u odnosu na januar 2024. godine).

"Treba imati u vidu da januar, kao ni bilo koji drugi pojedinačni mesec, nije zahvalan za komentarisanje neto efekata SDI jer je odliv dohotka od SDI uvek povezan sa SDI u prethodnim godinama", naglasili su autori.

Uticaj Stellantisa i NIS-a

Industrijska proizvodnja je u prva dva meseca bila za 0,7 odsto niža u odnosu na isti period lane, pri čemu je rudarstvo jedini sektor koji je pozitivno doprinosio uvećanju ukupne industrijske proizvodnje.

"Proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije - posebno u Nemačkoj - duboko u negativnoj zoni. Tračak optimizma zbog završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, te potencijalnih promena u fiskalnim pravilima i drugim ekonomskim politikama potrebnim za oživljavanje odbrambene infrastrukture i ekonomskog rasta potkopava trgovinski rat sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) koji je eskalirao uvođenjem drakonskih carinskih stopa od strane SAD početkom aprila", objašnjavaju u MAT-u.

Analitičari ocenjuju da je u tako nepovoljnim eksternim okolnostima dobro da je u Srbiji konačno u februaru pokrenuta proizvodnja električne "fiat grande pande" i "citroena C3" u Kragujevcu. Nivo aktivnosti u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica u februaru je bio najveći od maja 2019. godine. Međugodišnji rast ovog sektora iznosio je 9,8 odsto.

Fiat

"U kojoj će se meri ova proizvodnja omasoviti i da li može postati ključna poluga uvećanja privredne aktivnosti i robnog izvoza ove godine, i dalje je neizvesno, ali nema sumnje da će ona amortizovati pomenuti carinski 'cunami' koji će zbrisati deo evropske proizvodnje automobila", ocenjuje se.

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, carine neće pogoditi "pandu" i "citroen" koji se proizvode u Srbiji, jer ti modeli nisu namenjeni američkom tržištu. "Dobavljači delova iz Srbije će da trpe u meri u kojoj carine budu pogađale krajnji proizvod, odnosno automobil koji ide na američko tržište", rekao je ranije direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

"Drugi veliki rizik za ovogodišnju industrijsku aktivnost predstavlja pretnja sankcionisanja Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Po drugi put je dobijen rok od 30 dana za postizanje dogovora (licenca ističe krajem aprila), što je odlično", kaže se u MAT-u.

Međutim, mora se što pre doći do trajnog rešenja, napominju. "Koliko je za ukupnu industrijsku dinamiku bio bitan samo zastoj u poslovanju Rafinerije nafte u Pančevu (deo je NIS grupe), uverili smo se prethodnog proleća kada je izvođen dvomesečni remont i modernizacija kapaciteta. Rafinerija proizvodi motorna i avio-goriva, tečni naftni gas, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje, bitumene i ostale naftne derivate ne samo za Srbiju već i region."

U međuvremenu, izveštaj Reutersa je ukazao na to da NIS ima problema prilikom nabavke nafte od trgovaca u inostranstva, dok OMV i Eko gorivo za svoje maloprodajne mreže u Srbiji ne kupuju od te kompanije, već ih uvoze.

Rast BDP-a usporio, vode ga trgovina, saobraćaj i IT

Prema dosad raspoloživim indikatorima, autori časopisa procenjuju da je realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u periodu januar-februar međugodišnje uvećan za oko tri odsto, što je za 2,5 procentnih poena lošiji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine. 

"Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta u prva dva meseca ove godine je sektor usluga: trgovina na veliko i malo (doprinos od +0,6 procentnih poena), saobraćaj i IT (doprinos od +0,2 procentnih poena) i ostale usluge (doprinos od 1,9 procentnih poena). Industrija stagnira, dok je u ovom trenutku procena da se i poljoprivreda kreće oko prošlogodišnjeg rezultata. Pozitivan doprinos rastu BDP-a potekao je i od neto poreza, i to oko 0,6 procentnih poena", nabrojali su autori časopisa.

Republički zavod za statistiku (RZS) objaviće fleš procenu o BDP-u za prvi kvartal 30. aprila.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na konferenciji Bloomberg Adrije u martu izjavila je da je ta monetarna institucija snizila svoju projekciju za rast BDP-a za prvo tromesečje sa 3,5 na 3,3 odsto, zadržavajući optimizam da će se u ostatku godine nadomestiti slabiji rezultati. Predsednik države Aleksandra Vučić nedugo zatim je saopštio da će u prvom kvartalu 2025. stopa rasta u Srbiji verovatno biti još niža - tri odsto.

Plate otporne na izazovno makroekonomsko okruženje

Prosečna neto plata u Srbiji, prema poslednjim podacima za januar, iznosila je 107.476 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, realno je uvećana za 7,2 odsto, a nominalno za 12,1 odsto. "Visok nominalni rast zarada potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora. Kako broj zaposlenih u privatnom sektoru raste, njegova dominacija je sve izraženija i u masi isplaćenih neto zarada, što je za ekonomiju, a posebno fiskalnu stabilnost, povoljno i podsticajno", smatraju autori MAT-a.

Bloomberg Adrira

Oni skreću pažnju na to da se popravlja pokazatelj pokrivenosti prosečne i minimalne potrošačke korpe prosečnom zaradom. "U decembru je prvi put u istoriji Srbije vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada u decembru je iznosila 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara."

Istovremeno, godišnja inflacija u zemlji ostaje oko gornje granice ciljanog okvira (od tri ± 1,5 odsto) NBS. U martu je iznosila 4,4 odsto, što je blagi pad u odnosu na februarskih 4,5 odsto. Na mesečnom nivou rast cena bio je 0,1 odsto, u poređenju sa februarskih 0,5 odsto, pokazao je poslednji izveštaj RZS-a.

Podaci o inflaciji stigli su dan pošto je centralna banka sedmi put zaredom zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor NBS je istakao da je - i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024 - neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Domaća inflacija umnogome zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost, naglasili su centralni bankari.

Uprkos rastu zarada u zemlji i inflaciji koja se koliko-toliko drži pod kontrolom, promet u maloprodaji u februaru je zabeležio realni pad od 0,5 odsto - prvi put od septembra 2023.

Ekonomisti slabiji međugodišnji rezultat u februaru pripisuju:

• kalendaru (dan manje u odnosu na februar prošle godine);

• bojkotu trgovinskih lanaca od pojedinih potrošačkih udruženja kao način borbe sa visokim cenama;

• studentskim blokadama koje su unele neizvesnost i nervozu na domaćem potrošačkom tržištu i odložile manji deo kupovine za naredne mesece (izvesno kod pojedinih trajnih potrošnih dobara).

"Efekat kalendara je najsnažnije delovao, s ozbirom na činjenicu da je u desezoniranoj seriji podataka međugodišnji rast nominalne potrošnje iznosio šest odsto, što je uporedivo sa stopom rasta koja je registrovana u prethodnih šest meseci. Sa izolovanjem efekta kalendara, međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo u februaru iznosio je 1,3 odsto", zaključili su autori MAT-a.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar