Sve više automobila iz salona na srpskim ulicama, hibridi pobedili dizelaše

Srbi su najviše novih automobila, takoreći iz salona, kupili u pretpandemijskoj 2019. godini i rekord od tada nije oboren. Međutim, Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova predviđa da bi ove godine taj rekord mogao biti srušen.

Prema podacima Srpske asocijacije, u 2019. godini prodato je 26.343 novih automobila, a prognoziraju da bi ove godine taj broj mogao biti premašen i očekuju da će iz salona na srpske ulice ove godine izaći 26.660 vozila.

Na pad prodaje novih automobila posle 2019. godine uticali su pandemija virusa korona, a nakon toga i energetska kriza koja je podigla cene sve robe na tržištu, uključujući i cene automobila. Tek ove godine inflacija je počela da popušta, što je dalo prostor vozačima da imaju dovoljno budžeta za novo vozilo.

Iz Srpske asocijacije kažu da primećuju da prodaja novih automobila raste ove godine, što govori o tome da je i životni standard građana porastao da mogu da priušte novi automobil. Podaci o registraciji novih vozila u septembru ove godine pokazuju rast od 12,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prodaja električnih vozila slabija, hibridi prestigli dizelaše

Kada je reč o prodaji novih vozila po vrsti goriva, srpski vozači najviše biraju benzince. Zanimljivo je da prodaja hibrida premašuje prodaju dizelaša. I prošle godine, i do septembra ove godine prodato je više hibrida nego vozila koja idu na dizel.

Na dnu lestvice po prodaji su i dalje električni automobili. Srbija je na dnu liste po kupovini električnih vozila u Evropi. Na kraju prošle godine, u Srbiji je bilo ukupno 2.600 električnih automobila, a manje automobila od Srbije imale su samo Moldavija, Lihtenštajn, Kipar i BiH. Lider Evrope po ukupnom broju električnih automobila je Nemačka sa 1,4 miliona ovih vozila.

Ono što najviše koči prodaju električnih automobila u Srbiji jeste nedovoljan broj električnih punjača. Kada je broj električnih automobila u pitanju, i tu smo blizu samog dna lestvice u Evropi, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika, što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača. Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika. 

Od januara do septembra ove godine udeo 100 odsto električnih putničkih automobila iznosio je tek jedan odsto, dok je udeo hibrida iznosio čak 30 odsto od ukupnog broja novoregistrovanih vozila, pokazuju podaci Srpske asocijacije.

Ako se ovi podaci uporede sa podacima iz 2019, primećuje se da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih. "To znači da je tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika, ali i subvencijama države povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu", kažu iz Srpske asocijacije.

Generalni sekretar udruženja Srpske asocijacije uvoznika i delova Boris Ćorović izjavio je za Bloomberg Adria TV da je u 2023. prodato ukupno 322 putnička električna automobila, a da je do kraja septembra ove godine taj broj iznosio 177. U odnosu na 2019. godinu, prodaja električnih vozila je skočila, s obzirom na to da je tada broj prodatih električnih vozila iznosio nekoliko desetina. Međutim, ove godine prodaja električnih automobila u Srbiji mogla bi da bude manja od prošlogodišnje. Ćorović je istakao da su dva glavna kriterijuma za kupovinu električnih automobila - infrastruktura i cena. Prema njegovim rečima, bez većeg broja električnih punjača teško da će u Srbiji moći da se govori o masovnoj prodaji električnih automobila. Kada je reč o ceni, Ćorović je ukazao da je cena električnih automobila od 20 do 30 odsto viša od cene konvencionalnih vozila.

  

Kakva je situacija u Evropi

Auto-industrija, koja je shodno i zakonskim regulativama, definisala kurs razvoja ka ekološki prihvatljivim vozilima, tj. nultoj emisiji CO2 i ostalih gasova sa efektom staklene bašte, jedan je od vodećih nosilaca razvoja ubrzane održive mobilnosti.

Evropska auto-industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi. Uplaćuje godišnje u budžet Evropske unije (EU) 392,2 milijarde evra, generišući pri tome sedam odsto ukupnog BDP cele EU.

Od 2019. do 2024. broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU premašio je 60 miliona. Kao i u slučaju Srbije, pretpandemijska 2019. godina bila je rekordna i za EU kada je reč o prodaji novih automobila, a onda su pandemija, energetska kriza i rast inflacije oborile prodaju.

Primećuje se da udeo električnih i hibridnih vozila iz godine u godinu raste. Tako je udeo benzinskih motora u okviru novo-registrovanih vozila sa teritorije EU opao sa 57,6 odsto na 33 odsto za pet godina, a dizela sa 31,8 odsto na svega 11 odsto u istom periodu.

S druge strane, udeo 100 odsto električnih vozila je porastao sa dva odsto na 14 odsto, a hibrida sa 6,6 odsto na čak 39 odsto. Dakle, uprkos godišnjim oscilacijama i trenutnom zastoju u prodaji električnih automobila, opšti trend i stav koji su zauzeli regulatori i EU auto-industrija je više nego jasan, kažu iz Srpske asocijacije. 

Zabrinjava uvoz polovnih automobila

Ono što zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja jeste uvoz polovnih automobila (koji godinama unazad prelazi više od 130.000) od čega je više od 50 odsto onih sa euro 3 i euro 4 standardima emisije izduvnih gasova.

Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centar grada i slično).

Vlada Republike Srbije je Programom za zaštitu vazduha, koji je usvojen krajem 2022. godine, definisala da će se obustaviti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 normama od 1. januara ove godine, a onih sa euro 5 normama od 1. januara 2025.godine, ali, nažalost, ta mera do danas nije sprovedena u delo, ukazala je Srpska asocijacija.

Svako treće novo vozilo u Srbiji finansirano putem lizinga

Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALKS), izjavila je nedavno na konferenciji o lizingu da je svako treće novo vozilo u Srbiji finansirano putem lizinga. "Putnička vozila su najzastupljenija u strukturi finansiranja na lizing, pa u trećem kvartalu 2024. godine imaju udeo od 44 odsto."

Predsednik ALKS Ivan Jauković kaže da nas u narednom periodu očekuje modernizacija autobusa, tramvaja i trolejbusa, ali i poboljšanje kvaliteta mobilnosti. "Današnji ciklus upotrebe vozila je takav da se ona koriste kraći period i menjaju češće. Samim tim, korisnik ima mogućnost da vozi najnoviji model, da izbegne periode češćih kvarova i većih servisa. Osim toga, primetno je pomeranje pažnje sa koncepta vlasništva na koncept iznajmljivanja, jer savremeni vozači ne žele da razmišljaju o vozilu i održavanju vozila, već samo o njihovom korišćenju."

Ističe da bilo da su u pitanju hibridna ili električna vozila, ljudi definitivno teže ekološki prihvatljivim alternativama kad je transport u pitanju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar