Kriza automobilskih kompanija: poluprazne fabrike, gladni Kinezi i niže marže

Mercedes-Benz, BMW, Volvo i drugi proizvođači automobila sinonim su za evropski tehnološki napredak, tradiciju i kvalitet. Barem je tako bilo nekad. Automobilska industrija, koja prolazi kroz najveću transformaciju u istoriji, našla se u recesiji. Teško je pronaći evropsku automobilsku kompaniju koja trenutno ne bi imala problema. Električni automobili, trgovinski rat s Kinom, zabrana prodaje klasičnih automobila od 2035. godine, preteće kazne zbog ograničenja emisija koja stupaju na snagu 2025. godine – spisak izazova se nastavlja.

Kina usporava, konkurencija na tržištu električnih automobila se pojačava, kineski električni automobili prodiru na tržište, a potražnja opada. Dodatni pritisak, posebno na nemačke kompanije, stvara kriza s visokim cenama energije, što je posledica ruske invazije na Ukrajinu i nemačke energetske politike. Situaciju je u svom izveštaju o konkurentnosti evropske privrede sažeo Mario Draghi, bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB): "Automobilski sektor dobar je primer nedostatka planiranja u Evropskoj uniji, koja je uvela klimatsku politiku bez industrijske strategije".

Brisel je već pre nekoliko godina najavio rat automobilskoj industriji, rat koji sada pokušavaju da ublaže uvođenjem carina na kineske proizvođače. Velika šteta je već učinjena, milijarde evra su već investirane. Trećina automobilskih fabrika u Evropi radi s polovičnim kapacitetom ili manjim, saopštio je Bloomberg. Među njima je i Revozova fabrika u Novom Mestu.

Zabrinjavajuće stanje pokazuju i podaci o poslovanju i kretanju cena akcija automobilskih kompanija.

Na berzama su automobilske kompanije duboko u crvenom

Poređenje kretanja cena akcija pokazuje da su u zelenom samo dva evropska proizvođača automobila: Renault i Ferrari. Vrednost akcije Renaulta porasla je u poslednjih godinu dana za nešto više od četiri odsto, a u 2024. za 6,4 odsto. Ferrari se teško može uporediti s ostalim kompanijama. Od septembra prošle godine cena akcije porasla je za čak 50 odsto, a samo u 2024. za 37 odsto. Akcije ostalih proizvođača automobila završile su u crvenom.

 

 

Većina akcija proizvođača automobila prošla je lošije od evropskog berzanskog indeksa proizvođača automobila i dobavljača Stoxx 600 Automobiles & Parts, koji je u poslednjih godinu dana izgubio više od pet odsto svoje vrednosti. Najveće gubitke zabeležili su Volvo i Porsche. Gledajući samo 2024, Stellantis i BMW predvode u gubicima. Akcija Stellantisa je ove godine izgubila više od trećine vrednosti (35,4 odsto), a akcija BMW-a više od četvrtine (27,5 odsto).

 

 

Manja zarada, niže marže i veći troškovi

"Procene vrednosti globalnih, ne samo evropskih proizvođača automobila (izuzev Tesle), bile su u poslednjih 10 do 15 godina uvek ispod proseka u poređenju s većinom drugih industrija", objašnjava Jure Štimac, menadžer imovine u kompaniji NLB Skladi. Dodaje da se radi o cikličkoj, kapitalno intenzivnoj i konkurentnoj industriji, gde proizvođači veliki deo viška sredstava ulažu u razvoj i povećanje proizvodnje. Troškovi proizvodnje rastu jer automobili imaju sve više dodatne opreme, dok se cena novog prosečnog automobila, prilagođena inflaciji, ne povećava.

"Proizvođači se stoga suočavaju s padajućim prodajnim maržama i manjim profitima, što dovodi do nižih dividendi za deoničare. Trenutno su uslovi zbog prošle visoke inflacije još teži, potrošači gube kupovnu moć, a kineska i evropska privreda posrću, što negativno utiče na potražnju za automobilima", dodaje Štimac. Kod nemačke trojke - Volkswagena, BMW-a i Mercedes-Benza, on smatra da je problem cenovna konkurentnost, što pripisuje visokim troškovima energije i radne snage.

Štimac smatra da će u budućnosti najuspešnija biti preduzeća koja uspeju da razviju sve bolje baterije i pritom ostanu cenovno konkurentna | NLB Skladi

Glavni izazov su kineski proizvođači

Proizvođači su poslednjih pet godina intenzivno ulagali u nove proizvodne pogone i razvoj novih tehnologija, ali zasada nisu uspeli da ostvare značajan povraćaj za akcionare, ističe Štimac. Što se tiče budućnosti, smatra da će najuspešnija biti preduzeća koja razvijaju naprednije baterije i ostanu cenovno konkurentna. "Kina trenutno vodi u tehnološkom razvoju ispred Evrope, koja neće moći da preokrene taj trend preko noći, zbog čega se sve češće poziva na protekcionističke mere, koje mogu dugoročno da budu mač s dve oštrice."

Nemačka automobilska industrija, okosnica evropskog automobilskog tržišta, značajno je pogođena spoljnom konkurencijom. Glavni izazov s kojim se nemački proizvođači automobila suočavaju je gubitak udela na globalnom tržištu u poređenju s kineskim konkurentima, rekao je ekonomista Hamburg Commercial Banke Cyrus de la Rubia za Euronews. Naša analiza pokazala je da su Kinezi 2023. povećali svoj globalni tržišni udeo za oko pet procentnih poena na 27 odsto. Koliki će udeo osvojiti u 2024?

 

 

"Za dalje preživljavanje proizvođača automobila, povećanje njihove konkurentnosti i, posledično, povećanje dugoročne vrednosti akcija kompanija, biće potrebno da se donesu ključne mere poput uklanjanja birokratskih i zakonskih prepreka, kao i stvaranja konkurentnijeg poslovnog okruženja u Evropi", ocenjuje Štimac.

BMW ima problema s kočnicama

BMW je donedavno bio u relativno dobroj formi. Prodaja električnih automobila jačala je uprkos opštem usporavanju tržišta; u julu je bavarska marka čak prodala više električnih automobila od Tesle. Međutim, prošle nedelje stigle su loše vesti. Kompanija je najavila povlačenje 1,5 miliona automobila zbog problema sa sistemom kočenja. Očekuje se da će rešavanje tog problema koštati oko milijardu evra. Dodatni problem je usporavanje Kine, što će uzrokovati pad prodaje ove godine.

Zbog toga su smanjili prognoze za 2024. Predviđena marža u automobilskom sektoru je smanjena. Početkom godine prognozirali su da će se kretati između osam i 10 odsto, što je u skladu s dugoročnim ciljevima. Sada će profitna marža iznositi između šest i sedam odsto. Prošle nedelje objavljeno je i zaustavljanje proizvodnje u njihovoj najvećoj evropskoj fabrici u Dingolfingu. Razlog: povlačenje zbog problema s kočnicama i slaba potražnja u Kini. To se odrazilo na cenu akcija, koja je prošle nedelje pale ispod 70 evra po akciji, što je najniža vrednost od januara 2021.

Mercedes smanjuje proizvodnju najprofitabilnijih modela

U Štutgartu su poslednjih dana uspeli da izbegnu ozbiljnije probleme. Ipak, marka se suočava s manjom prodajom električnih vozila od očekivanog. Pravi skandal dogodio se u avgustu u Južnoj Koreji kada se zapalio električni "mercedes EQE", pri čemu je oštećeno više od 100 parkiranih vozila u garaži stambenog naselja. Prihodi i dobit kompanije pali su u prvoj polovini godine. Marža automobilske divizije pala je s 14,3 na 9,9 odsto. Udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji smanjen je s 18,6 na 18,1 odsto. Prodaja je u prvoj polovini godine pala za šest odsto, pokazuju poslovni podaci.

Bloomberg

Mercedes-Benz će u poslednjem tromesečju godine preći na jednostavnu smenu u proizvodnji S-klase, njihovog vodećeg modela koji donosi najviše marže. Prodaja najvećih Mercedesovih modela (S-klasa, GLS i EQS) pala je u prvoj polovini godine za 22,7 odsto. Prilikom objave poslovnih rezultata za 2023. godinu, revidirali su svoje ciljeve vezane za prodaju električnih automobila. Planirano je da 50 odsto prodaje ostvare u drugoj polovini decenije, a ne do 2025. godine, kako su prvobitno predviđali. Više novca ponovo će usmeriti na termičke motore. Vrednost akcije početkom septembra pala je na najniži nivo od oktobra 2023. godine, ali se potom malo oporavila i trenutno se kreće na oko 57 evra.

Akcija Volvoa blizu istorijskog minimuma

Šveđani su još 2021. najavili vrlo ambiciozan cilj da će njihova ponuda vozila biti potpuno elektrifikovana do 2030. godine. Prošle nedelje promenili su mišljenje, navodeći pad potražnje kao razlog. Poslovanje u prvom tromesečju bilo je slabije od očekivanog, dok su rezultati u prvoj polovini godine bili bolji. Prihodi su pali za jedan odsto, ali je dobit porasla za 23 odsto, prema poslovnim podacima. Knjiga porudžbina u Evropi i dalje je na istorijski visokim nivoima, ali smanjuje se zbog velikog obima proizvodnje.

Cena akcije već je u 2023. godini pala na istorijski nizak nivo. Kineski milijarder Li Shufu, osnivač automobilske kompanije Geely Holding Group, prethodno je prodao manji udeo u Volvou. Tim potezom hteo je da osigura dodatnu likvidnost za Volvo i da pruži više mogućnosti za ulaganje institucionalnim i malim ulagačima. Investitori nisu dobro prihvatili prodaju tri odsto akcijskog udela, što je dodatno snizilo vrednost akcije. Najniži nivo zabeležen je prošle nedelje, kada su odustali od plana o potpuno električnoj ponudi vozila do 2030. godine.

Volkswagen razmatra zatvaranje fabrika u Nemačkoj

Puno se poslednjih nedelja pisalo o krizi u Volkswagenu. Kompanija, koja je svojim dizel skandalom podstakla industriju na prelazak na e-mobilnost, početkom meseca iznenadila je odlukom da bi mogla da zatvori proizvodne pogone u Nemačkoj zbog teškoća s kontrolisanjem rastućih troškova. Zbog slabe prodaje automobila, kompanija navodno ima oko dve fabrike viška, pisao je Bloomberg. Najveći problem predstavljaju lična vozila, čije marže padaju zbog brzog prelaska na električna vozila i usporavanja prodaje.

Bloomberg

Stručnjaci, više od troškova radne snage, ukazuju na ogromne investicije u razvoj električnih vozila s upitnim rezultatima, kao i neuspešan samostalan razvoj softverskih rešenja. Kako smo pisali, zatvaranje fabrika je malo verovatno i najverovatnije se radi o taktičkom manevru uprave, s obzirom na to da Donja Saksonija poseduje 20 odsto udela u firmi.

Dobit Stellantisa u 2024. pala za 48 odsto

Vrednost akcije Stellantisa u 2024. godini prvo je skočila, a potom značajno pala. Kompanija je u 2023. godini ostvarila odlične rezultate, što je podiglo cenu akcije. Međutim, u prvoj polovini 2024. kompanija je saopštila da ima negativan slobodni novčani tok, smanjenje prihoda za 14 odsto i pad dobiti za 48 odsto. Izvršni direktor Carlos Tavares opisao je prvu polovinu godine kao "spoj svih protivnih vetrova". Prošle nedelje najavili su četvoronedeljni prekid proizvodnje u fabrici u Torinu, gde se proizvodi električni "fiat 500e". To ponovo ukazuje na slabu potražnju za električnim modelima.