Koliko Srbiji znači saradnja s Kinom u zelenoj tranziciji? 'Energija vetra je adut'

U 2026. održivost se ispituje i testira kroz troškove i odluke, jer je posle perioda najavljivanja strogih regulativa i ambicioznih strategija, te davanja pompeznih obećanja, na vladama i kompanijama da sve te ideje o održivosti zaista sprovedu u delo. Iako se nekad čini da je o temi klimatskih promena i održivosti gotovo sve rečeno, svet je tek na početku, jer je malo toga urađeno.

Horizons Forum o održivosti i povezivanju (engl. Sustainability and Connectivity Forum), organizovan u Beogradu, pokrenuo je teme koje i dalje vape za odgovorima - od ESG-ja i energetike, preko geopolitike, pa do veštačke inteligencije (AI), a sve u svetlu povezivanja Evrope sa Azijom.

Učesnici foruma, među kojima su Jeffrey Sachs, američki ekonomista i svetski priznati stručnjak za održivi razvoj, Mit Gusev, predsednik kompanije WARMICO, Zhang Weiwei, predsednik Ming Yang Smart Energyja, i Zhang Chuanwei, profesor sa Fudan Universityja, ocenili su kao veoma mudar potez Srbije da nastavi jačanje saradnje sa Kinom kroz obnovljive izvore energije (OIE), dok EU i SAD, kako kažu, sede i čekaju.

Sachs je na panelu "Zelena (r)evolucija: Osnaživanje sutrašnjice" istakao da ćemo u narednih 20 godina biti na preko dva stepena Celzijusa globalnog zagrevanja, pošto smo već dostigli zagrevanje planete od 1,5 stepeni, dodajući da Evropa i Zapad nisu svesni situacije koja zahteva hitno reagovanje.

"Kina je uveliko na dobrom putu zahvaljujući svom dugoročnom planiranju, a mi u SAD ne planiramo, već sedimo i čekamo narednu Trumpovu poruku. Isto je i u Evropi. Bitna je međusobna saradnja, umrežavanje sa susedima. Za Srbiju, to znači povezivanje s Azijom, Bliskim istokom, EU. Ako želite pouzdane izvore energije stalno, ne možete potrošiti sav budžet na čuvanje te energije. Morate se povezivati, a to podrazumeva mir. Sve ove političke podele su irelevantne u poređenju sa klimatskim problemima sa kojima se suočavamo. Takođe je važna praktikalnost. Morate razumeti promenu i brzo se prilagoditi. Evropska auto-industrija se uporno opire napretku, nema praktičan pristup tržištu električnih vozila (EV), pa mi tako sada vozimo BYD kroz Evropu."

"Imamo tesan rok. Srbija je potpuno u pravu što prihvata povezivanje kao rešenje, pozdravljajući vodeće kineske kompanije čak i kada EU kaže: 'Oh, ne znam', a Amerikanci: 'Oh, razgovarate sa Kinezima; kako se usuđujete to da radite; nikada neće uspeti", iskren je Sachs.

BYD je u maju prvi put posle devet meseci oporavio prodaju vozila zahvaljujući snažnoj međunarodnoj potražnji / Bloomberg

Na pitanje kako da se svetske vlade odnose prema pitanju održivosti da bi ostale na stabilnom putu, Sachs odgovara da je UN još pre 30 godina upozoravala na efekte staklene bašte i ostale emisije štetne po planetu, s akcentom na ugljen-dioksid (CO2), metan, azot-dioksid i određene industrijske gasove. Ali do danas, reakcije izostaju.

"Prvo moramo da stabilizujemo sve ove emisije i razumemo šta radimo. Moramo da imamo portfolio transformacije, a glavni izazov je vezan za ugljen-dioksid. Oko 85 odsto CO2 dolazi od fosilnih goriva, a ostatak iz industrije. Treba nam i posebna tehnologija da se pozabavimo ovom temom - ne samo da bismo zaustavili rast CO2, već da suzbijemo ili spustimo na nulu te emisije."

"Za 20 godina more bi moglo da se podigne za čitave metre, a struje u okeanima da se preokrenu i uspore, što će ostaviti ogromne posledice po svet. Da ne pominjem led oko Grenlanda", objašnjava američki ekonomista.

 

Srbija bi mogla da profitira od vetra

Čista energija je tema o kojoj će se tek govoriti, pa se uglavnom dugoročno gleda na nove energije i planove do najmanje 2035. godine. Zhang Weiwei kaže da Kina u pogledu klimatskih promena nastoji da celom svetu obezbedi nove energije, poput solarne i energije vetra, ali i drugih oblika.

"Potrebno nam je još inovacija i zarad održavanja cena energenata. Globalno imamo mnogo sunca i vetra, postoje zemlje u razvoju koje imaju veliki potencijal, posebno afričke ili južnoameričke. Recimo, video sam da Afrikanci uspešno automatizuju energiju dobijenu iz vetra. Egipat, Maroko i još neke zemlje u istočnom i severnom delu Afrike vrlo aktivno učestvuju u ovoj transformaciji. Zemlje u razvoju, kojima pripada i Kina, takođe veoma dobro napreduju - ofšor vetroelektrane donose veliku uštedu energije i pomažu na putu tranzicije", rekao je Weiwei, dodajući da Kina ubrzano ulaže i u kosmonautiku, s idejom da razvija i tu vrstu energije.

Misija je, kaže Weiwei, da se do 2035. godine ujedine svi ovi sistemi na Zemlji, ali i da se prodre u kosmos. Takođe naglašava važnost veštačke inteligencije u korišćenju novih vidova energije. Konkretno Kina, prema rečima Weiweija, smanjila je troškove električne energije za oko 30 odsto.

"Mislim da Srbija ima veliki potencijal na polju energije vetra. Svaka ovakva transformacija će Srbiji obezbediti dodatnu energetsku nezavisnost, što će smanjiti i troškove struje za barem 35 odsto do 2035. Očekujem da će pasti i cena gasa kroz jednu deceniju", kaže predsednik Ming Yang Smart Energyja. Osim zelene energije, ističe i značaj energije vodonika. 

Bloomberg Adria

Profesor Chuanwei se posebno osvrnuo na uticaj Kine u industriji električnih vozila (EV), sa udelom od oko 70 odsto globalno. 

"Kina je dugoročno posvećena zelenoj tranziciji. Druga važna stvar je kinesko kombinovanje znanja i konkretnih veština. EU još uvek govori o ovim temama 'samo na papiru', dok Kina planove i realizuje. Treće, deo kineske kulture je da sve posmatramo holistički. Nemci, kao što znamo, imaju Zelenu stranku i pričaju o zelenoj tranziciji, ali industrija nema konkretnu proizvodnju te nove energije. Ako pogledate i krizu u Iranu, mnoge zemlje trpe zbog skokova cena energije, dok Kina ostaje stabilna. Kina zbog ogromnih rezervi nafte i gasa u veoma malom procentu zavisi od spoljnih izvora. Rekao bih da je za EU mnogo pametnije da se udruži sa Kinom, nego da pokreće trgovinski rat."

Mit Gusev, koji je fokusiran na globalno tržište dubokih tehnologija (eng. deep-tech), energetski intenzivnih resursa i inovacija, izneo je na forumu u Beogradu vrlo autentičnu perspektivu u pogledu zelene tranzicije i Srbije, te pet važnih postulata koje svet treba da primeni na svom putu zelene revolucije.

"Srbija postaje neka vrsta granice za stvarnu zelenu tranziciju. Ovde se mogu vršiti testiranja, a onda bi se rešenja dalje širila van granica Srbije koja može biti most između severa i juga, istoka i zapada. Zato smo danas tu."

Posebnu važnost Gusev pridaje kriterijumima koji podrazumevaju da nova rešenja budu zelena (ali ne samo na papiru), u skladu s naprednom, pametnom i "nežnom" tehnologijom, zatim decentralizovana, autonomna i sinergična. 

I naposletku, dolazimo do veštačke inteligencije, za koju Gusev kaže da je najbolja za skladištenje energije, jer donosi veliku uštedu, a ujedno je najgladniji potrošač energije. "Posebno bih istakao inovativnu tehnologiju hlađenja, čija bi primena čak triput smanjila kapitalne izdatke data centara. Time istovremeno utičemo na razvoj AI infrastrukture i smanjenje ugljeničnog otiska. Ovo smatram ključnim aspektom u narednim godinama."