Kineska auto-industrija širi krila u Srbiji, ali izazova ne manjka

Kineski automobilski proizvođači nastavljaju da jačaju svoje prisustvo u Srbiji, kako kroz dolazak novih marki na tržište, tako i kroz razvijanje lokalne proizvodnje, a poslednje najave u tom pogledu objavili su Changan Automobile i Minth Group. Međutim, srpsko tržište, koje se iz azijske perspektive neretko posmatra kao odskočna daska za zapadnu Evropu, dolazi sa izvesnim izazovima.

Changan je, kako je Bloomberg Adria već pisala, sklopio strateško partnerstvo sa OMR Grupom, koja je putem svoje članice Crossroad Asia postala ekskluzivni distributer ovog brenda za više tržišta u regionu. Sa prodajom bi trebalo da se krene tokom ove godine, a kao prvi prodajni modeli najavljeni su potpuno električni SUV-ovi: "deepal S05" i "deepal S07".

Inače, ova kineska kompanija, sa sedištem u Čungkingu, u državnom je vlasništvu i iza sebe ima više od četiri decenije iskustva u auto-industriji. Danas spada među četiri najveće automobilske grupe u toj azijskoj zemlji, sa preko 80.000 zaposlenih. Prisutni su na 90 svetskih tržišta i prošle godine su prodali gotovo 2,7 miliona vozila.

U narednom mesecima u planu im je širenje na Nemačku i Veliku Britaniju, nakon ulaska na tržišta Norveške, Portugalije i Grčke. Kada je reč o poslovanju u Evropi, treba reći i da imaju dizajn centar u Torinu, istraživačko-razvojni centar u Birmingemu, kao i da trenutno uspostavljaju logistički centar za rezervne delove u Holandiji.

Changan stiže na talasu kineskih brendova, pa se tako među markama koje su već neko vreme prisutne u Srbiji nalaze: Cheri, Lynk & Co, MG Motor, Great Wall, Geely... Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu su, uz najpopularniji BYD (koji je ove godine i zvanično stigao u zemlju), predstavljeni i Dongfeng, Farizon, KGM (bivši SsangYong), BAIC, SWM, JAC, Cenntro, Avantier, Seres, JMEV, Foton Motors, Dayun, BAW i drugi. 

Na prvu loptu moglo bi se pretpostaviti da kineske kompanije teže da iskoriste nekakav procvat prodaje u Srbiji, ali istina je daleko od toga. Profesor Ekonomskog fakulteta Dušan Marković ističe da, kada je u pitanju prodaja, domaće tržište je dosta manje u poređenju sa okolnim - hrvatskim ili bugarskim, recimo. "Za njih je ovo tržište neka vrsta 'egzotike', koju oni ispituju, kako bi procenili šanse da prodru dalje u Evropu. Ali tražnja je mala, ako se tridesetak hiljada novih vozila koje se u Srbiji godišnje prodaju uporede sa hrvatskih sedamdesetak hiljada."

Procenjuje se da kineski modeli zauzimaju jednocifreni udeo u ukupnoj prodaji vozila u Srbiji, a sagovornik podseća na uobičajene probleme kada novi brend dolazi na neko tržište, uključujući nerazvijenu prodajnu i servisnu mrežu, kao i nepoverenje kupaca. "Za većinu kupaca novi automobil je značajna investicija, pa je razumljivo da će izbegavati da kupe nešto sa čim drugi ljudi nisu imali iskustva. Dodatni problem je brzi pad vrednosti jer za nove marke treba vreme da se razvije sekundarno tržište - ako neko sada kupi Volkswagenov model, očekivaće da za možda pet godina taj auto izgubi 50 odsto vrednosti, dok bi u slučaju kineskog automobila taj period mogao biti tri godine."

Sem toga, kineske kompanije na zapadnim tržištima u načelu dominantno igraju na kartu konkurentnijih električnih vozila, za koja Srbija i dalje nema dovoljno razvijenu infrastrukturu i tražnju. "Kada govorimo o kineskim vozilima, ovde se najviše prodaju benzinci", rekao je ranije ove godine u izjavi za Bloomberg Adriju generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.

Bloomberg

S vedrije strane, Marković navodi da bi vetar u leđa prodaji kineskih modela u Srbiji mogao da da fokus na kompanije kao primarne kupce, to jest model sklapanja ugovora sa firmama koje posluju u zemlji. "Tako bi mogao da se proda neki veći broj vozila, naročito ako su u pitanju komercijalna vozila. Inače, kod pojedinaca ne očekujem u skorijoj budućnosti neku značajniju potražnju."

Kineske investicije u proizvodnju

Prošle nedelje stigle su vesti da će kineski dobavljač auto-delova Minht Holding otvoriti nove pogone u Srbiji. Firma je u zemlji prisutna od 2018, kada je otvorila prvu fabriku u Loznici, nakon čega je usledila i izgradnja fabrike u Šapcu. Kako je Bloomberg Adria pisala, u planu je proširenje poslovanja i na Inđiju, za šta je najavljena investicija od 870 miliona evra u fabriku koja će otvoriti 2.200 radnih mesta.

Kako se precizira u skorašnjem saopštenju Ministarstva finansija, projekat će biti realizovan u industrijskoj zoni Inđije, a u zvaničnoj objavi nije navedeno da li će i koliko poduhvat subvencionisati država, koja je dosad već namenila milione evra podsticaja za poslovanje Mintha. 

"Ovakve kompanije nam trebaju, koje dobro posluju u našoj zemlji, zapošljavaju naše ljude i povećavaju plate. Sve dok tako budete radili, imaćete apsolutnu podršku države. Tu smo da za vas napravimo dobro poslovno okruženje, ali i da vam pomognemo da prevaziđete sve potencijalne izazove", rekao je ministar finansija Siniša Mali, koji se pre nekoliko dana i sastao sa predstavnicima kompanije.

 

Iz resornog ministarstva su istakli da Minth ima proizvodnju na više od 30 lokacija u Kini, Srbiji, kao i u Tajlandu, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Japanu, Meksiku, Nemačkoj, Češkoj i Velikoj Britaniji. Broje više od 70 proizvodnih pogona, pet centra za istraživanje i razvoj i zapošljavaju preko 20.000 radnika. Minth snabdeva vodeće proizvođače automobila, uključujući Nissan, Toyotu, Ford, General Motors, Volkswagen, BMW...

Ubrzo posle sastanka rukovodstva Mintha sa ministrom Malim, iz kabineta gradonačelnika Leskovca saopšteno je da će Minth, koji u Srbiji zapošljava više od 3.500 radnika, uložiti dodatnih 950 miliona evra u izgradnju novih pogona za automobilsku industriju u Leskovcu i Ćupriji. Pogon u Leskovcu trebalo bi da bude podignut u narednih pet godina na prostoru Zelene zone - istočni deo. "Već u prvoj fazi Minth će otvoriti 1.000 novih radnih mesta", dodaje se u zvaničnoj objavi.

Zanimljivo je da je Minth jedan od vodećih izvoznika iz Srbije u SAD, a da nove investicije najavljuje u jeku trgovinskih tenzija koje američka administracija potpiruje na svetskom nivou, objavljujući visoke carine ostatku sveta.

Prema poslednjim najavama, SAD će Srbiji uvesti recipročne carine od 35 odsto, čija primena bi trebalo da počne 1. avgusta. Nameti dolaze kao dodatak na već aktuelnu carinu, koja generalno iznosi 10 odsto, kao i na povišene carine na aluminijum, čelik, automobile i automobilske gume.

Podsetimo, prošlog meseca je i kineska kompanija Shandong Golden Empire Precision Machinery Technology (GEB) potvrdila da planira izgradnju fabrike u Srbiji za potrebe proizvođača automobila BMW. Objekat će se, prema rečima zvaničnika, nalaziti u industrijskoj zoni u Ćupriji, a detalji projekta još nisu javno dostupni. 

GEB je specijalizovan za istraživanje, razvoj, proizvodnju i prodaju kućišta ležaja i ključnih automobilskih komponenti. Njihovi proizvodi koriste se u železničkom transportu, automobilskoj industriji, kao i za CNC mašine, vetroelektrane, građevinske mašine, kućne aparate, vazduhoplovstvo i medicinsku opremu.

U martu ove godine, dolazak je najavila i kineska kompanija Jiangling Group Electric Vehicle (JMEV), koja planira izgradnju fabrike električnih automobila u Sremskoj Mitrovici. Reč je o fabrici u kojoj će se zapravo sklapati delovi automobila koji će stizati iz Kine. Ova odluka doneta je u trenutku kada je Evropska unija (EU) uvela visoke takse na električne automobile iz Kine, a Srbija postala atraktivna lokacija zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Pekingom.

Depositphotos

Izgradnja fabrike trebalo bi da počne tokom leta 2025. godine, dok se početak proizvodnje očekuje početkom 2026. Vrednost te investicije nije javno precizirana i trebalo bi da zavisi od toga da li će se u pogonu praviti 3.000 ili 5.000 EV godišnje.

"Kada je reč o proizvodnji, mislim da Srbija i dalje definitivno ima svojih prednosti, kao odskočna daska za proizvodnju ka kupcima u Evropi, to jest ka evropskim pogonima. Međutim, ključni rizici koje ja vidim za taj tip investicija u Srbiji su opadajuća proizvodnja i tražnja u Evropi, kao i demografski rizik", kaže profesor Marković.

Kako dodaje, "moguće je da će kineski proizvođači ići na to da prošire portfolio i da probaju da istisnu neke već postojeće dobavljače", a bez obzira na automatizaciju, robotizaciju, veštačku inteligenciju i druge inovacije, "različite vrste proizvodnje auto-delova su i dalje radno intenzivne, a sada više nema rezervoara ljudi gde može da se povuče, recimo, 500 ljudi - toga nema ni po malim mestima".

Na pitanje može li se u narednom periodu u Srbiji očekivati nastavak investicija koje dolaze iz kineskog automobilskog sektora, sagovornik pravi ogradu u smislu političkih faktora koje je teško predvideti u ovom trenutku, a koji bi mogli da spreče prodor kineskih brendova u Evropu, kroz zabranu ulaganja, uvoza i slično.

Depositphotos

"Mogu da komentarišem samo iz ugla ekonomije i da kažem da su Kinezi razvili sposobnost da brzo obore troškove i omasove proizvodnju nečega, čim ovladaju određenim segmentom. Evropa nema te sposobnosti i polako gubi ono u čemu je bila vrhunska - dizajn, inženjering i precizna mehanika, pa Kinezi sve više ulaze na ova polja. Gledajući strogo to, može se očekivati da će oni istiskivati evropske kompanije sa evropskog tržišta", kaže Marković.

On skreće pažnju i na nedavni dogovor članica NATO-a da izdvajaju pet odsto bruto domaćeg proizvoda za investiranje u odbranu, jer nije nemoguće da će se tu stvoriti neke inovacije koje mogu da se prebace na civilni sektor u Evropi. "To smo već videli na primeru Drugog svetskog rata, kada je, recimo, izašao veliki broj inovacija u avio-industriji, koje su kasnije prešle u civilni sektor", podseća on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar