Orion Telekom bi mogao da bude sledeći izdavalac obveznica u Srbiji

Orion Telekom mogao bi da bude među sledećim kompanijama u Srbiji koje će kapital potražiti kroz emisiju korporativnih obveznica, rekao je osnivač i direktor kompanije Slobodan Đinović na konferenciji "Kapital u pokretu" u sredu.

"Možda ćemo biti sledeći, ali svakako smo u tom nizu kompanija. Skoro smo dobili kreditni rejting", rekao je Đinović. Govoreći uopšteno o situaciji na domaćem tržištu kapitala, ocenio je da je aktuelno izdavanje obveznica verovatno korak pre izlaska firmi na berzu. Orion se trenutno fokusira na data centre, AI fabrike i druge projekte za koje Đinović navodi da zahtevaju izvore finansiranja koje banke ne mogu dovoljno da obezbede.

Kompanija je, prema njegovim rečima, prethodno prošla kroz period snažnog spajanja i akvizicija, nakon čega je počela da diverzifikuje izvore finansiranja. "Formirali smo korporativnu strukturu, ušli smo agresivno u M&A, skoro bankrotirali i onda diverzifikovali izvore finansiranja."

On očekuje da će Orion zbog takvih projekata postati interesantan i međunarodnim investitorima, navodeći Telekom Srbija kao primer domaće kompanije koja je već napravila značajan iskorak na međunarodnom tržištu kapitala.

"Sigurno da diverzifikovano tržište kapitala nama treba više nego ikada", rekao je Đinović.

Telekom želi više kompanija na tržištu

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da kompanije pre izlaska na tržište kapitala moraju da imaju realne projekte za koje im je potreban novac, ali i da unaprede korporativno upravljanje.

"Kompanije treba da imaju realne projekte za koje im trebaju sredstva, da se korporatizuju. Izlazak na berzu ih tera da budu veće i bolje korporacije", kazao je.

Vladimir Lučić; Foto: Strong media networks

Telekom je za izlazak na međunarodno tržište izabrao Dablin, a Lučić je rekao da je na tu odluku uticao Bregzit, jer je kompanija želela pristup tržištu Evropske unije.

Lučić je rekao da su za uspešan izlazak na međunarodno tržište potrebni snažni bankarski partneri, najmanje dva rejtinga velikih rejting agencija i spremnost kompanije da svoje finansijsko poslovanje učini javno dostupnim.

Prema njegovim rečima, Telekom je u svojoj drugoj emisiji imao interesovanje investitora od 14 milijardi dolara. "Morate dokazati investitorima da vaš veliki plan neće ugroziti likvidnost", rekao je Lučić, objašnjavajući da je kod obveznica posebno važno uveriti investitore da će kompanija moći uredno da izmiruje obaveze tokom pet, deset ili drugi broj godina.

On smatra da stroži standardi tržišta kapitala mogu da budu korisni za kompanije jer ih podstiču na bolje poslovanje. "Što idete na strožu berzu, što jača berza - lakše dođete do investitora."

Telekom, prema njegovim rečima, radi na poboljšanju kreditnog rejtinga, a bolji rejting Srbije bio bi povoljan i za kompaniju.

Elixir pokazao tražnju za obveznicama

Iskustvo Elixira pokazuje da za korporativne obveznice postoji tražnja domaćih investitora, rekao je Matthias Predojević, direktor Elixira.

Matthias Predojević; Foto: Strong media networks

Proces izdavanja bio je složeniji od bankarskog finansiranja, ali je kompanija angažovala savetnike i uspešno privukla investitore.

"Imali smo mnogo veću potražnju za našim obveznicama nego ponude", rekao je Predojević.

U emisiji su, prema njegovim rečima, učestvovale banke, investicioni fondovi, ali i fizička lica. Elixir je u poslednjih 12 godina uložio oko 500 miliona evra, a Predojević emisiju obveznica vidi kao uspešan način finansiranja kompanija koje su u fazi razvoja.

On je ocenio i da zelene obveznice mogu imati značajnu ulogu u finansiranju zelene tranzicije.

"Eto, i hemija može da bude zelena jer energija koju trošimo dolazi iz obnovljivih izvora", rekao je Predojević.

Fondovi žele više domaćih hartija

Razvoj domaće ponude hartija od vrednosti važan je i za investicione fondove, koji bi mogli da budu jedan od glavnih izvora tražnje na tržištu kapitala, rekao je Srđan Maletić, izvršni direktor Intesa Investa i predsednik grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima pri Privrednoj komori Srbije.

Srđan Maletić; Foto: Strong media networks

"Definitivno mislim da su investicioni fondovi novi generatori tražnje, ali preduslovi su dovoljan broj kvalitetnih investicionih instrumenata, da oni budu likvidni i da se način razmišljanja domaćih investitora promeni", rekao je Maletić.

Domaća fondovska industrija porasla je na oko 2,4 milijarde evra imovine pod upravljanjem, dok je Intesa Invest premašio milijardu evra, rekao je Maletić. Većina novca, međutim, nalazi se u fondovima usmerenim na očuvanje vrednosti.

Maletić očekuje da bi industrija sledeće godine mogla da dostigne tri milijarde evra imovine pod upravljanjem, ali i da bi za njen dalji razvoj bilo potrebno više kvalitetnih i likvidnih instrumenata na domaćem tržištu.

"Voleo bih da sledeće godine naša industrija dostigne tri milijarde evra, da imamo Telekom i još neke kompanije na Beogradskoj berzi", rekao je.

Prema njegovoj oceni, veliki potencijal predstavlja i novac koji građani drže na tekućim računima, a koji nije namenjen tekućim potrebama. "Ja bih novac na tekućim računima koji nije oročen i ne služi za tekuće potrebe uporedio sa fenomenalnim sportistom koji je celu karijeru proveo na klupi."

On smatra da bi finansijsku edukaciju trebalo uvesti u škole, dok bi dugoročno ulaganje moglo dodatno da se podstakne promenama poreske politike.

Kapital mora da ostane u domaćem sistemu

Finansijski stručnjak i investitor Ivan Gavanski ocenio je da je likvidnost problem domaćeg tržišta, ali da je to izazov sa kojim se suočavaju i druge berze.

Ivan Gavanski; Foto: Strong media networks

Prema njegovom mišljenju, važno je da se kapitalom domaćih investitora upravlja lokalno, između ostalog kroz fondove, umesto da se odluke o njegovom plasmanu donose iz centrala u drugim zemljama.

On očekuje i da bi državni dug Srbije u naredne dve godine mogao da pojeftini za 0,25 do 0,35 poena.

Istovremeno, Gavanski smatra da mogućnost domaćih investitora da ulažu u inostranstvu treba posmatrati pozitivno, ali da Srbija mora da ponudi dovoljno kvalitetnih projekata kako bi se deo kapitala vraćao u domaću privredu.

Javni sektor velika prilika

Đinović je kao jednu od najvećih neiskorišćenih mogućnosti naveo finansiranje javnog sektora.

"Javni sektor - ogromna prilika. Kad bi se rešilo finansiranje javnog sektora, to bi bio ogroman pomak za sve nas", rekao je. Lučić je takođe naglasio da bi voleo "da velike državne kompanije na tržištu kapitala prikupe veliki novac".

Đinović je istakao i značaj obrazovanja za razvoj domaćeg tržišta kapitala, posebno kada kompanije pregovaraju o uslovima finansiranja i obavezama prema investitorima.

Strong media networks

Prema njegovoj oceni, domaće kompanije po načinu upravljanja i organizaciji u pojedinim slučajevima već mogu da ispune veoma visoke međunarodne standarde.

Panelisti su se saglasili da razvoj tržišta kapitala zavisi od više domaćih izdavalaca, veće likvidnosti i snažnije baze institucionalnih investitora. Potencijalna emisija obveznica Oriona tako bi mogla da bude još jedan korak u širenju ponude na domaćem tržištu, dok će za dublje tržište akcija biti potrebno da se pojave i veće kompanije spremne za izlazak na berzu.

Bloomberg Adria je nastala kao regionalna saradnja Bloomberg Media i Mtel Swiss. Mtel Swiss je deo grupe Telekoma Srbije.