Viši prinosi na obveznice dovode u pitanje rast evropskih akcija

Rast prinosa na obveznice širom sveta sve više dovodi u pitanje nastavak rasta evropskih akcija. Investitori se plaše da fiskalni i inflatorni rizici počinju da ostavljaju trag na privredi koja se do sada pokazala prilično otpornom.

Indeks Stoxx Europe 600 ove godine porastao je osam odsto, dok je S&P 500 ojačao 13 odsto. Razlika u performansama dva tržišta poslednjih nedelja dodatno se povećala, dok su se prinosi na obveznice približili nivoima koji nisu viđeni više od dve decenije.

 

Takva kretanja odstupaju od istorijskog obrasca. Evropske akcije, sa većom zastupljenošću vrednosnih sektora, po pravilu su privlačnije u periodima kada viši prinosi ugrožavaju izglede za rast kompanija iz sektora poput tehnologije. Takve kompanije zastupljenije su na američkom i azijskom tržištu, a rast kamatnih stopa im obično ne ide u prilog jer smanjuje sadašnju vrednost buduće zarade.

Međutim, tokom protekle godine značajno se promenila osetljivost evropskih akcija na prinose na obveznice. Podaci koje je prikupio Bloomberg pokazuju da se osetljivost indeksa Stoxx 600 na kretanje desetogodišnje evro swap stope u 2026. gotovo utrostručila u odnosu na prethodnih pet godina, ako se izuzmu ekstremna nedeljna kretanja.

 

Osetljivost evropskih akcija na kamatne stope ove godine se utrostručila | Bloomberg

Za investitore je sada ključno pitanje zbog čega prinosi na obveznice rastu, jer će upravo od toga u velikoj meri zavisiti dalje kretanje akcija.

"Ključno pitanje je da li prinosi rastu zato što privredni rast ostaje snažan ili zato što investitori traže veću naknadu zbog inflatornih i fiskalnih rizika", rekao je Simon Wiersma, glavni investicioni strateg ING-a. "U prvom slučaju akcije i dalje mogu ostvarivati relativno dobre rezultate. U drugom je verovatnije da će rast prinosa izvršiti pritisak na valuacije."

Trenutno su u određenoj meri prisutna oba scenarija. Najnoviji podaci o poslovnoj aktivnosti i dalje su snažni, dok analitičari dodatno povećavaju procene korporativnih zarada. S druge strane, rat u Iranu podigao je cene nafte, pojačao zabrinutost zbog inflacije i podstakao centralne banke na restriktivniji pristup. Evropska centralna banka ovog meseca povećala je kamatne stope, dok trgovci na swap tržištu očekuju još tri povećanja do aprila.

Dodatni razlog za zabrinutost predstavljaju snažan rast državne potrošnje i velika politička neizvesnost. Prinos na desetogodišnje nemačke državne obveznice porastao je na nivoe koji nisu viđeni od globalne finansijske krize, čemu su delimično doprineli izborni uspesi desno orijentisane Alternative za Nemačku. U Francuskoj, uoči predsedničkih izbora sledeće godine, političkom raspravom sve više dominiraju planovi za rešavanje dugotrajnih ekonomskih problema, među kojima je i fiskalni deficit veći od pet odsto BDP-a.

Rasprodaja obveznica povećava pritisak na zarade kompanija | Bloomberg

Strateg UBS-a Gerry Fowler preporučuje zadržavanje izloženosti evropskim sektorima koji su povezani sa privrednim ciklusom, u trenutku kada se izgledi za rast poboljšavaju.

"Držite se kompanija koje su najmanje osetljive na rast prinosa jer imaju niže valuacije, dok su njihove zarade dovoljno povezane sa privrednim ciklusom i rastom da nadoknade negativan uticaj na valuacije", napisao je Fowler. Dodao je da tom profilu trenutno odgovaraju proizvođači poluprovodnika, industrijske kompanije i transportne akcije.

Banke takođe ostaju među privlačnijim sektorima jer više kamatne stope direktno povećavaju neto prihod od kamata. Bankarski sektor već je među najuspešnijima u Evropi, a ove godine nadoknadio je zaostatak za rastom prinosa na nemačke državne obveznice koji se stvarao od 2022. godine. Investitori smatraju da potencijal za rast zarade znači da uspon bankarskih akcija još nije završen.

"Ako bi prinosi na nemačke državne obveznice dodatno porasli, Evropa bi i dalje imala koristi kroz bankarski sektor", rekao je Wolf von Rotberg, strateg za akcije u Bank J. Safra Sarasin.

Evropske banke sustigle su rast prinosa na desetogodišnje nemačke obveznice | Bloomberg

Deo investitora zabrinjava i mogući uticaj viših troškova energije na evropsku privredu. Iako je rast cena nafte ove godine povećao zarade kompanija iz sektora povezanih sa sirovinama, dugotrajniji rast cena prelio bi se i na zimske račune za prirodni gas i mogao da ugrozi potrošnju domaćinstava. To bi dodatno pritisnulo sektore poput luksuzne robe, automobilske industrije i maloprodaje.

"Evropa je osetljivija na više cene energije i ima ograničen strukturni zamah rasta zarada u poređenju sa SAD i delom tržišta u razvoju", rekao je Wiersma. "Upravo zbog toga smo nedavno snizili preporuku za Evropu."

Raspoloženje investitora zasad podržavaju optimističnija očekivanja u vezi sa zaradama kompanija. Citigroupov indeks pokazuje da već 22 nedelje zaredom više analitičara povećava nego što smanjuje procene zarada.

Bloomberg

Ipak, tempo tih povećanja usporava, a svako dalje pogoršanje moglo bi da dovede u pitanje rast indeksa Stoxx 600 do kraja godine.

"Zarade su veoma otporne i upravo zbog toga akcije mnogo bolje podnose rast prinosa na obveznice", rekla je Sophie Huynh, portfolio menadžerka u BNP Paribas Asset Managementu, za Bloomberg TV. "Ali ako zamah zarada počne da slabi i procene krenu naniže, situacija bi mogla da počne da se pogoršava."