Kongo, afrička zemlja koja pokreće tehnološku budućnost, želi svoju prvu berzu

Retki zemni elementi i kritični minerali postaju važno sredstvo u savremenoj geopolitici. Kineska dominacija u proizvodnji retkih zemnih elemenata poslednjih godina zadala je mnogo glavobolje zapadnim vladama, a sve više država nastoji da obezbedi pouzdano snabdevanje kritičnim sirovinama.

Ipak, geografija onemogućava državama da se u potpunosti oslone na sopstvene izvore retkih zemnih elemenata i kritičnih minerala. Neke sirovine od kojih zavise savremena industrija i tehnologija nalaze se samo u određenim delovima sveta, često pogođenim sukobima.

Jedna od takvih zemalja je Demokratska Republika Kongo, frankofona država u centralnoj Africi sa 110 miliona stanovnika. Ona ima najveće svetske rezerve kobalta, koltana i tantala - sirovina neophodnih za proizvodnju električnih vozila (EV), pametnih telefona i hardvera za veštačku inteligenciju (AI).

Kako bi iskoristila talas ulaganja u veštačku inteligenciju, DR Kongo planira da osnuje svoju prvu berzu. Projekat već podržava Međunarodna finansijska korporacija (IFC), institucija Svetske banke, s kojom je vlada u Kinšasi u junu potpisala sporazum o partnerstvu. DR Kongo time nastoji da privuče više ulaganja u privredu, koja raste zahvaljujući naglom povećanju potražnje za mineralnim sirovinama.

Zašto DR Kongo osniva berzu

Tržište kapitala u ovoj zemlji još uvek nema zvaničnu infrastrukturu za trgovanje hartijama od vrednosti, pa ni mogućnost trgovanja akcijama. Finansiranje se uglavnom svodi na bankarske kredite i državne obveznice, kojima se pretežno trguje u stranim, stabilnijim valutama.

Ministar finansija Doudou Fwamba Li Botayi rekao je, predstavljajući nacrt projekta Berze u Kinšasi (KSE), da će mobilisanjem štednje građana i otvaranjem direktnog pristupa međunarodnim investitorima "omogućiti prikupljanje kapitala potrebnog za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i razvoj privatnog sektora", prenose strane agencije.

Ministarstvo za finansije DR Konga

 

Prema sadašnjem planu, trgovanje akcijama kompanija na Berzi u Kinšasi (KSE) trebalo bi da počne između juna i decembra 2027. godine. Pošto se u zemlji široko koriste i domaći franak i američki dolar, akcije će biti denominovane u obe valute. Bloomberg navodi da je više od 95 odsto svih depozita u bankarskom sistemu i više od 80 odsto državnih hartija od vrednosti već denominovano u dolarima.

Max Hickey iz kompanije PawaPay, koja pruža infrastrukturu za mobilna plaćanja u Africi, napisao je povodom osnivanja berze da su kompanije u Kongu do sada imale samo dve mogućnosti za prikupljanje kapitala: "Državne obveznice i privatna izdanja hartija od vrednosti. Javnog tržišta akcija i inicijalnih javnih ponuda akcija (IPO) nije bilo."

Očekuje se da će među prvima na berzu izaći rudarske kompanije. Ministar finansija DR Konga rekao je za Bloomberg da su one prioritet za listiranje, ali je naglasio da će vlasti sarađivati i sa širom poslovnom zajednicom.

Hickey ističe da je jedan od ciljeva i da se "običnim građanima Konga omogući da neposredno steknu vlasnički udeo u rudarskim, telekomunikacionim i infrastrukturnim kompanijama koje oblikuju njihovu privredu, umesto da korist od njihovog razvoja imaju pre svega strani investitori". "Kako će to postići, za sada nije poznato", dodaje.

Interesovanje investitora za ovu centralnoafričku zemlju raste, što pokazuje i njena prva uspešna emisija evroobveznica. DR Kongo je u aprilu prvom međunarodnom emisijom obveznica prikupila 1,25 milijardi dolara, oslanjajući se na svoju ulogu na svetskom tržištu kritičnih minerala i čvršće veze sa SAD.

Zemlja je prodala obveznice vredne 600 miliona dolara, koje dospevaju 2032. godine i nose prinos od 8,75 odsto, kao i obveznice vredne 650 miliona dolara, s dospećem 2037. godine i prinosom od 9,50 odsto, izvestio je proletos Reuters. Potražnja je premašila dve milijarde dolara za prvu emisiju, a 2,8 milijardi dolara za drugu.

Izlazak DR Konga na međunarodna finansijska tržišta odvija se uporedo s ekonomskim reformama u zemlji. One obuhvataju liberalizaciju rudarskog sektora, pretvaranje državnih preduzeća u komercijalna, otvaranje tržišta osiguranja za privatne investitore i uspostavljanje tržišta državnih obveznica.

Rudarska industrija Konga

Vreme osnivanja berze ide naruku DR Kongu. Zemlja je najveći proizvođač bakra u Africi i važno izvorište minerala poput kobalta, koltana i litijuma. To privlači domaće i strane investitore zbog velike potražnje za sirovinama neophodnim za razvoj veštačke inteligencije i proizvodnju električnih vozila.

Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zahvaljujući rastu izvoza metala, privreda DR Konga trebalo bi ove godine da postane peta po veličini u podsaharskoj Africi. Rudarski sektor donosi više od 90 odsto izvoznih prihoda zemlje.

Analitičari očekuju da će među prvim kompanijama koje će se listirati na Berzi u Kinšasi biti Gécamines i SAKIMA. Obe su trenutno u državnom vlasništvu, a Gécamines je jedna od najvećih rudarskih kompanija u Africi i najveća u DR Kongu.

U zemlji posluju i brojne strane rudarske kompanije, čija imovina tamo vredi više milijardi dolara. Među njima su kineska grupa CMOC i britansko-švajcarski gigant Glencore.

Ulaganje u DR Kongo, međutim, nosi izuzetno visok rizik. Reč je o jednoj od najsiromašnijih i najnestabilnijih zemalja sveta, u kojoj i dalje traju oružani sukobi. DR Kongo se decenijama suočava sa sukobima oko rudnog bogatstva i nerešenim napetostima koje vuku korene iz genocida u Ruandi 1994. godine.

Pobunjenici pokreta M23, koje podržava Ruanda, početkom 2025. zauzeli su gradove Gomu i Bukavu na istoku zemlje. Uprkos mirovnom sporazumu postignutom uz posredovanje SAD i pregovorima koji se vode uz posredovanje Katara, oni i dalje kontrolišu znatan deo teritorije na istoku. Više od sedam miliona ljudi raseljeno je, ruandske snage su i dalje na terenu, a ključne odredbe mirovnog sporazuma nisu sprovedene.

George Osodi/Bloomberg

 

Interesovanje stranih investitora za Afriku

Osnivanje berze u Kinšasi sledi sličnim potezima drugih afričkih vlada. Tržišta hartija od vrednosti uspostavile su 2025. godine i Etiopija i Somalija. Pre njih, Zimbabve je 2020. osnovao berzu na kojoj se trguje hartijama od vrednosti denominovanim u dolarima.

Afričke akcije u poslednje vreme privlače veliko interesovanje investitora, a referentni indeks Gane ove godine beleži čak najbolji prinos na svetu. Njihovom rastu doprinose visoke cene sirovina i priliv kapitala investitora koji žele da diverzifikuju ulaganja izvan azijskih i američkih tehnoloških kompanija.

Afriku je zahvatio i talas inicijalnih javnih ponuda akcija. Sredinom septembra najbogatiji Afrikanac Aliko Dangote ponudio je akcije svoje naftne rafinerije na nigerijskoj berzi. Ponuda je prvenstveno namenjena malim investitorima širom kontinenta. Dangote planira da do sredine oktobra od njih prikupi 1,6 milijardi dolara, što bi ovu ponudu učinilo najvećom u istoriji Afrike.

"Afrika se sve brže nameće kao jedno od glavnih područja za ulaganje među tržištima u razvoju. Od 2020. više od polovine najbrže rastućih privreda sveta dolazi upravo s ovog kontinenta", rekao je ranije Matej Vujanić, analitičar Bloomberg Adrije.