Od Londona do Atine - nova destinacija za hedž-fondove

Kad se Konstantinos Sarafopoulos iz Alpha Bank 2021. godine vratio u Grčku, posle više od 20 godina provedenih u Velikoj Britaniji, od čega je 17 proveo u JPMorgan Chase & Co., zatekao je zemlju koja se promenila. Recesija i mere štednje bile su prošlost, uvodili su se privlačni poreski paketi, a birokratija se smanjivala zahvaljujući digitalizaciji. "Manje pozitivna bila je saobraćajna gužva", kaže mi Sarafopoulos, glavni direktor za upravljanje rizicima u toj banci. "Ali možda je i to dokaz nedavnog uspeha zemlje."

 

On nije jedini koji je krenuo tim putem, dok stari zov Londona i drugih finansijskih centara počinje da gubi na privlačnosti. U Alpha Bank radi oko 120 "Itačana", kako ih nazivaju jer su prešli "vino-tamna mora" od Canary Wharfa i drugih finansijskih centara da bi se vratili u Grčku. Čak imaju i zajedničku WhatsApp grupu.

Sada bankare slede i ljudi iz hedž fondova sa londonskog Mayfaira. Milijarder Chris Rokos prebacuje poresko prebivalište iz Britanije u Atinu, dok Millennium Management LLC otvara kancelariju u tom gradu.

Ideja kreatora politika je da privlačenje ljudi sa velikom kupovnom moći neminovno podstiče lokalnu ekonomiju. Čini se da se paralelno odvija i širi talas povratka Grka u zemlju. Još je rano i podaci su nepotpuni, ali zvanične brojke pokazuju da je broj Grka koji su se vratili u zemlju 2023. premašio broj onih koji su je napustili. To bi pre samo desetak godina bilo nezamislivo, kada je pola miliona mladih napustilo zemlju koju su često opisivali kao neefikasnu, korumpiranu i opterećenu birokratijom.

Nije teško razumeti zašto se odnos prema Grčkoj promenio. Pandemija je pokazala da određena grupa mobilnih profesionalaca može da radi gde god želi, pa su sunce i more postali ozbiljan adut. Grčka je, pod prilično tehnokratskim vođstvom, spojila poreske olakšice sa novostečenom stabilnošću, koja je sve ređa u destinacijama poput Dubaija, koje se nalaze blizu područja zahvaćenih sukobima.

Od 2019. godine pojedinci sa velikom imovinom koji svoje poresko prebivalište presele u Grčku mogu da plaćaju fiksni godišnji porez od 100.000 evra, pod uslovom da ispune određene kriterijume, uključujući ulaganja. Od 2021. godine Grci koji se vraćaju iz inostranstva mogu da ostvare oslobođenje od 50 odsto poreza na prihod tokom sedam godina. To je privlačna ponuda, iako nije ni približno toliko povoljna kao režim nultog poreza u Dubaiju.

Važno je i to što Grčka nije menjala pravila iz korena kao neke druge zemlje koje žele da privuku bogate. Italija je dva puta povećala stopu svog fiksnog poreza otkako je uveden, Portugal je ukinuo olakšice za bogate, dok Velika Britanija postaje sve manje naklonjena milijarderima rođenim u inostranstvu i drugim bogatašima sa statusom "bez prebivališta". To pomaže da se objasni zašto je, prema procenama, do 2024. godine oko 213 pojedinaca sa velikom imovinom preselilo poresko prebivalište u Grčku.

Ali iza svega toga stoji više od nomadskog bogatstva koje podiže cene atinskih vila. Šira investiciona priča Grčke poboljšala se zahvaljujući tržišnim reformama i budžetskim suficitima, posebno u poređenju sa državama Evropske unije koje se smatraju ekonomskim predvodnicima. Zemlja raste brže od proseka evrozone, stopa nezaposlenosti upola je niža nego 2019. godine, a njeno tržište akcija uskoro bi trebalo da bude prebačeno iz kategorije "tržišta u razvoju" u kategoriju "razvijenih tržišta".

Nedavni izveštaj OECD-a o grčkoj dijaspori pokazao je da Grci u tridesetim i četrdesetim godinama kao jedan od ključnih razloga za povratak navode karijeru, a ne samo želju da se vrate kući. Rad u grčkoj banci više ne znači čišćenje "Augijevih štala" loših kredita, kao što je to bio slučaj nakon dužničke krize prošle decenije. Tu su i uspešne tehnološke priče, uključujući ulaganja kompanije Microsoft Corp. u centre za obradu podataka.

Premijer Kyriakos Mitsotakis razumno pokušava da obnovi ljudski kapital koji je poslednjih decenija odlazio iz Grčke, imajući u vidu izazove starenja stanovništva i potrebu za održivim rastom sa kojima se suočava većina evropskih država. Postoje i primeri da slični pristupi mogu da daju rezultate. Prema nekim istraživačima, danski program za privlačenje visokokvalifikovanih imigranata pomogao je povećanju produktivnosti.

Nova nada Grčke jeste da Rokos neće ostati usamljen slučaj, već da će biti jedan od prvih nagoveštaja da Atina može da postane alternativni finansijski centar po uzoru na Majami ili Dubai. Razvijena scena hedž-fondova donela bi dodatna radna mesta, više posla lokalnim kompanijama koje pružaju profesionalne usluge, kao i nova ulaganja.

Ipak, Grčka je još daleko od toga, a nije jasno ni koliko još olakšica može sebi da priušti. Istraživanje iz 2025. godine koje je citirao OECD pokazalo je da većina Grka koji žive u inostranstvu ne planira da se vrati u naredne dve godine, između ostalog zbog neatraktivnih zarada. Iako je Mitsotakisova vlast zasad relativno stabilna, politička situacija je uzavrela. U nekim finansijskim centrima raspoloženje prema bogatima pogoršalo se zbog naglog rasta troškova stanovanja. Mnoge od ovih poreskih olakšica su vremenski ograničene, pa šta sprečava mobilne finansijere da ponovo spakuju kofere? Pariz je na ovaj način već izgubio neke od njih.

London će posebno pažljivo pratiti razvoj situacije. Njegova industrija hedž-fondova i dalje je druga najveća posle Njujorka, a čak ni Dubai, pre rata sa Iranom, nije ozbiljnije ugrozio njegovu dominantnu poziciju u regionu. Ipak, ne bi trebalo preuveličavati prednosti Atine. I sami Grci su svesni da je njihov grad još veoma daleko od direktne konkurencije etabliranim bankarskim i centrima za upravljanje bogatstvom.

Ipak, Velika Britanija, sada pod levije orijentisanom laburističkom vladom, muči se da osmisli politike koje bi povećale osećaj pravednosti i donele više poreskih prihoda od bogatih, a da pritom ne otera dobrostojeće finansijere iz Cityja. Povremeni napadi Irana na Dubai ohrabrili su one koji smatraju da privlačnost Londona nije oslabila, ali Atina pokazuje da Ujedinjeni Arapski Emirati neće biti jedina alternativa.

"Gledano kroz makroekonomska kretanja od Brexita, Velika Britanija je postala zatvorenija zemlja, dok je Grčka postala otvorenija", kaže Sarafopoulos. "Ako se taj trend nastavi, dobitak Atine zaista bi mogao da bude gubitak Londona."

 - Lionel Laurent je kolumnista Bloomberg Opiniona koji piše o budućnosti novca i budućnosti Evrope. Prethodno je radio kao novinar Reutersa i Forbesa.