Ostojić: Prvi IPO u Srbiji 2027. godine

Prva inicijalna javna ponuda akcija (IPO) mogla bi da se pojavi na Beogradskoj berzi već sledeće godine, a među potencijalnim kandidatima su privatne kompanije sa kojima se već razgovara, ali i sa predstavnicima državnog sektora, rekao je izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić.

"Mislim da će se IPO desiti sigurno sledeće godine", kazao je Ostojić na konferenciji "Kapital u pokretu" u Beogradu. On je dodao da je već razgovarao sa nekoliko privatnih firmi koje su spremne za izlazak na berzu, ali da je pitanje njihove odluke da li će napraviti taj korak.

"Spremne su, samo je pitanje odluke da se napravi taj korak, a mislim da možemo očekivati i neku državnu kompaniju", rekao je Ostojić.

Ako se najave sa panela pomenute konferencije ostvare, naredna godina mogla bi tako da bude važna prekretnica za Beogradsku berzu - ne samo zbog prvog IPO-a posle dužeg perioda, već i zbog širenja ponude kroz korporativne obveznice, ETF fondove, investicione fondove i nove oblike finansiranja.

Lazo Ostojić (Foto: BLSE)

 

Ostojić je naveo da Beogradska berza paralelno radi na razvoju novih instrumenata, razgovorima sa kompanijama i razvoju blokčejn segmenta trgovanja.

Nove korporativne obveznice do kraja godine

Kada je reč o korporativnim obveznicama, on je ocenio da je aktuelni program Ministarstva finansija "odličan" i da je još nekoliko kompanija spremno da do kraja godine ponudi svoje obveznice.

Domaće tržište kapitala tako bi u narednom periodu moglo da dobije više različitih proizvoda, nakon što su kompanije u prethodnom periodu počele intenzivnije da koriste obveznice kao način finansiranja. Ostojić je istakao da neke kompanije koje su već emitovale obveznice sada razmišljaju i o ponudi akcija.

Prema njegovim rečima, berza razgovara i sa kompanijama koje više ne mogu da računaju samo na banke za finansiranje daljeg razvoja, pa tržište kapitala za njih može predstavljati alternativni izvor novca.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković ocenio je da je tržište kapitala u Srbiji "konačno sazrelo" i da se sve više razume da njegovi proizvodi nisu "imaginarne stvari", već praktični načini za ulaganje i prikupljanje kapitala.

ETF fondovi u narednih pet godina

Janković očekuje da se u narednih pet godina razviju usluge upravljanja privatnom imovinom - bilo u bankama ili drugim institucijama, kao i da se na berzi pojave ETF fondovi. Kazao je i da je siguran da će se dogoditi IPO, pri čemu bi, kako je rekao, voleo da to bude privatna kompanija.

Bloomberg Adria

 

Istovremeno, Janković smatra da banke, kao stubovi finansijskog sistema, treba da pronađu svoj interes u razvoju tržišta kapitala. Bankarski sektor je, prema njegovim rečima, dovoljno robustan da isprati potrebe domaće privrede, ali se Srbija takmiči za kapital na regionalnom nivou.

"Poenta je u tome da banke kao stubovi finansijskog sistema treba da pronađu svoj interes u razvoju tržišta kapitala", rekao je Janković, dodajući da neke banke već razvijaju takve segmente poslovanja.

Banke i fondovi traže svoje mesto

Predsednica Izvršnog odbora ALTA banke Una Sikimić ocenila je da banke i investicioni fondovi nisu konkurenti, već deo istog finansijskog ekosistema. Banke, kako je navela, ostaju ključni stub ekonomske stabilnosti, dok su brzina i efikasnost njihove glavne prednosti u odnosu na druge načine finansiranja.

"I dalje je lakše doći do tradicionalnih kreditnih vidova finansiranja", rekla je Sikimić.

Ona je, međutim, ocenila da naredna faza razvoja tržišta kapitala mora da bude usmerena na kompanije koje su kandidati za izlazak na tržište.

"Imamo sjajne velike kompanije koje mogu biti učesnici na tržištu kapitala i treba da se fokusiramo na to, institucionalne i regulatorne uslove imamo", navela je Sikimić.

Generalna direktorka Vista Rice Stanislava Petković upozorila je da je jedan od ključnih izazova za fondove upravo nedovoljna ponuda instrumenata u koje mogu da ulažu.

"Izazove vidim u ponudi instrumenata u koje možemo da ulažemo i mi želimo da se više domaćih kompanija listira, da ima dividende koje isplaćuje u dužem periodu", rekla je Petković.

Ona je kao svetske izazove za fondove navela geopolitičke tenzije, politike centralnih banaka, kao i cene sirovina i plemenitih metala.

Petković je ocenila da se strategije fondova značajno razlikuju, ali da je diverzifikacija ključna za upravljanje portfoliom. Kako je dodala, zbog velikih potresa na tržištima u poslednje dve godine raste potreba za aktivnijim upravljanjem, pa više nije dovoljno samo odabrati hartiju i dugoročno ostati u istoj investiciji.

"Konstantno prilagođavanje je ključ. Alternativni investicioni fondovi su način adaptacije na te šokove", rekla je Petković.

Ona je ukazala i na rast interesovanja građana za složenije investicione proizvode, kao i na činjenicu da sve više investitora traži mogućnosti i na inostranim tržištima. Zbog toga, prema njenim rečima, rast investicionih fondova prati i potreba za većom finansijskom pismenošću.

Poverenje ključno za razvoj berze

Ostojić je kao jedan od zadataka berze izdvojio upravo edukaciju. Berza u tom smislu planira edukativni centar za finansijsku pismenost.

"Jako veliki broj ljudi iz inostranstva se javlja sa idejama za investiranje u domaće hartije, u neku domaću perspektivnu kompaniju", rekao je Ostojić.

Depositphotos

On je, međutim, upozorio da nije dovoljno samo prikupiti kapital u prvoj fazi. Kompanija mora godinama da gradi poverenje investitora, da se razvija sekundarno tržište i da akcionarima pruži razlog da dugoročno ostanu u toj investiciji.

Kompanije prvo da upoznaju tržište kroz dužničke hartije od vrednosti

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenio je da bi kompanije prvo trebalo da upoznaju tržište kroz dužničke, a zatim kroz vlasničke hartije od vrednosti.

Prema njegovim rečima, dosadašnje emisije obveznica pokazale su da na tržištu već postoji osnova za taj proces, dok bi ulazak velike domaće kompanije, koja posluje regionalno kroz IPO mogao da bude prelomni trenutak.

Naglasio je da bi velika kompanija koja izađe na berzu mogla da utrе put manjim firmama koje traže svoje mesto na tržištu ili alternativne načine finansiranja, uključujući digitalnu imovinu.

Za dugoročnost tržišta, međutim, nije dovoljan samo novi proizvod. Janković je ranije rekao da je za razvoj kapitala od ključne važnosti poverenje investitora i da je regulatorni okvir Srbije praktično potpuno usklađen sa evropskim pravilima.

Sledeći korak je, prema njegovim rečima, da se ulazak i izlazak investitora sa tržišta dodatno pojednostave, dok regulator želi da kompanijama omogući da svoje ideje lakše sprovedu u praksi.