BBA analitičari: Niže kamate ECB se neće tako brzo preliti na cene kreditiranja

Evropska centralna banka (ECB) poslednjih nekoliko meseci davala je do znanja da vidi spuštanje rasta inflacije prema dva odsto krajem ove godine. To je glavni razlog spuštanja kamatne stope u četvrtak. Iako su inflaciona očekivanja blago povišena za ovu i narednu godinu, ne očekujemo da će doći do zaokreta u monetarnoj politici.

I dalje je narativ ECB da će dalje odluke biti zasnovane na podacima, posebno onim podacima koji se odnose na plate koje i dalje rastu po solidnim stopama širom evrozone usled vrlo tesnog/zategnutog tržišta rada. Naime, nezaposlenost je na istorijsko niskim nivoima sa stopom od 6,5 odsto, dok zaposlenost raste na godišnjem nivou solidnih jedan odsto. Globalni pritisci cena energije popuštaju uz polako smirivanje geopolitičkih situacija, što ide u prilog nastavku stabilizacije stopa rasta inflacije. Što se tiče viška likvidnosti u evrozoni, višak se postepeno po planu smanjuje usled puštanja na dospeće različitih programa kvantitativnih popuštanja i trenutno je niži za 23 odsto na godišnjem nivou.

Bloomberg Mercury

Iako je iz ECB saopšteno da ne određuje jasan put nastavka rezanja kamatnih stopa, očekujemo da će doći do rezanja kamatnih stopa još barem dva puta do kraja godine, najverovatnije na jesen. ECB je dala jasan signal da smo došli do vrhunca referentnih kamatnih stopa i da inflacija popušta. Ne verujemo da ćemo se tako brzo vratiti na nivoe kamatnih stopa od nula odsto ili čak negativnih kamatnih stopa, što smo imali pre nekoliko godina. Kompanije su prihvatile ove nivoe kamatnih stopa bez većeg povećanja bankrota i prilagodile svoje poslovanje. Dobar deo kompanija uspeo je da prebaci više troškove finansiranja i ostalih troškova na krajnjeg kupca, što je na kraju rezultiralo višim maržama nego ranijih godina.

Što se tiče reakcije tržišta kapitala, akcije i obveznice očekivale su ovaj scenario ECB, pa su i akcije zelene poslednjih nekoliko dana kao i prinosi. Na primeru nemačke 10-godišnje obveznice vidimo pad prinosa za oko 10 baznih poena pre nedelju dana i trenutno je na nivou od oko 2,55, dok je na vrhuncu bilo oko tri odsto. Doduše, vidimo da su nakon odluke ECB o podizanju inflacionih očekivanja prinosi u evrozoni otišli lagano prema gore za nekoliko baznih poena s obzirom na to da se nije očekivalo da će ECB povećavati inflaciona očekivanja. Što se tiče akcija, početak smanjenja kamatnih stopa ide u prilog nastavku rasta akcija. Kad pogledamo američki kapital, tamo i dalje indekse vuku tehnološke akcije, odnosno akcije povezane sa veštačkom inteligencijom poput Nvidije. S druge strane evropske akcije ovim potezom ECB postaju atraktivnije u odnosu na američke, kako u pogledu vrednovanja, koja je niža od američkih indeksa, tako i u odnosu na razliku kamatnih stopa između Feda i ECB.

Kretanje plata biće ECB najviše u fokusu, a snažan trend u platama ostaje pritisak, što bi moglo smanjiti broj smanjenja kamatnih stopa do kraja godine. Kamatne stope na kredite u EU trenutno su dostigle svoj vrhunac, a nastavak snižavanja kamatnih stopa dovešće do spuštanja pritiska na troškove finansiranja kompanija, ali i stanovništva.

Konačno, očekujemo da će 6M euribor ići prema tri odsto do kraja 2024. godine. Međutim, to smanjenje kamatnih stopa moglo bi se brže preliti u zapadnim državama nego u Adria regionu. Naime, prenos kamata kad su kamatne stope rasle bio je puno brži u zapadnim ekonomijama nego u regionu. Isto tako biće i u suprotnom smeru. Vrlo visoka likvidnost u Adria regionu, ali i zakonska ograničenja o brzom prenošenju nižih odnosno viših kamatnih stopa ne dozvoljavaju brže promene kamatnih stopa na kredite preduzećima i stanovništvu.