Trump zaobišao zaštitu ugroženih vrsta zbog nafte i 'nacionalne bezbednosti'

Već prvog dana po povratku u Belu kuću, američki predsednik Donald Trump je izvršnom uredbom naložio jednom malo poznatom telu saveznih zvaničnika da ponovo počne redovno da se sastaje. Reč je o Odboru za ugrožene vrste. Odbor može da zaobiđe deo zakonske zaštite za vrste koje su ozbiljno ugrožene zbog planiranih industrijskih projekata, što znači da praktično može odlučiti da neka vrsta nestane, te otuda nadimak God Squad.

Više od godinu dana nakon početka Trumpovog drugog mandata, odbor se napokon sastao prvi put, 31. marta, nakon što pravni pokušaj da se sastanak zaustavi nije uspeo. Bio je to prvi sastanak u gotovo 35 godina.

Na tom sastanku, Odbor za ugrožene vrste izuzeo je bušenje nafte i gasa u Meksičkom zalivu od široke zaštite predviđene Zakonom o ugroženim vrstama, kao razloge navodeći "nacionalnu bezbednost". U najavi sastanka administracija je poručila da će God Squad razmatrati izuzeće od zaštite ugroženih vrsta za istraživanje, razvoj i proizvodnju nafte i gasa u Meksičkom zalivu, koji je u međuvremenu preimenovala u Američki zaliv. U kasnijem podnesku sudu dodatno su pojasnili da izuzeće traže "iz razloga nacionalne bezbednosti".

Američka vlada nikada ranije nije tražila, niti je odbor ikada ranije odobrio, takvo izuzeće sa takvim obrazloženjem, a reč je i o prvom slučaju u kojem se Odbor za ugrožene vrste pozvao na nacionalnu bezbednost. Ekološke organizacije tvrde da bi blaža ograničenja za naftne operacije u Zalivu mogla dodatno da ugroze kritično ugroženog Rajsovog kita.

U prirodi je ostao tek 51 Rajsov kit | Depositphotos

Kako funkcioniše Odbor za ugrožene vrste

Prema Zakonu o ugroženim vrstama, koji je američki predsednik Richard Nixon potpisao 28. decembra 1973. godine, savezna vlada mora da štiti ugrožene vrste i njihova staništa koliko god je to moguće.

To znači da svaki industrijski projekat koji uključuje državu - kroz finansiranje ili izdavanje dozvola - mora da proceni da li i na koji način može da ugrozi neku vrstu ili njeno stanište. Takvi projekti mogu se protezati od bušenja nafte i gasa do izgradnje brane ili mosta. Stručnjaci iz američke Službe za ribu i divlje životinje ili iz NOAA Fisheriesa izrađuju detaljnu procenu rizika, takozvano biološko mišljenje. Ako zaključe da projekat ugrožava vrstu, moraju da predlože razumne mere koje bi smanjile rizik.

Ako postoji procena da je vrsta ugrožena i ne pronađu se sigurni načini da se projekat sprovede uz manji rizik, projekat može da ide dalje samo uz posebno izuzeće. Tu na scenu stupa God Squad. Odbor je osnovan izmenama zakona 1978. godine i jedini može da odobri takvo izuzeće.

Čak i kada postoji valjana prijava koja pokrene sazivanje odbora, postupak obično traje dugo. Pre glasanja sledi obiman proces s iskazima stručnjaka i sudskim preispitivanjem, objašnjava Patrick Parenteau, penzionisani profesor prava sa Vermont Law Schoola, koji je u svim dosadašnjim slučajevima zastupao ugrožene vrste. Da bi izuzeće bilo odobreno, mora ga podržati najmanje pet od šest članova.

Ko sedi u odboru

Prema zakonu, Odbor za ugrožene vrste ima šest stalnih članova. Njime predsedava ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum, a među članovima su i ministarka poljoprivrede Brooke Rollins, sekretar kopnene vojske Daniel Driscoll, vršilac dužnosti predsednika Veća ekonomskih savetnika Pierre Yared, čelnik Agencije za zaštitu okoline Lee Zeldin i administrator Nacionalne okeanske i atmosferske uprave Neil Jacobs.

Zakonom se predviđa i da predsednik može imenovati sedmog člana, obično iz savezne države na koju se zahtev odnosi. U najavi sastanka taj dodatni član nije bio pomenut.

 

Zašto se odbor sastao baš sada

U sudskom podnesku od 25. marta Trumpova administracija navela je da traži široko izuzeće od Zakona o ugroženim vrstama za aktivnosti istraživanja i razvoja nafte i gasa u Američkom zalivu, pozivajući se na "razloge nacionalne bezbednosti" koje je identifikovao ministar odbrane Pete Hegseth. Taj potez dolazi u trenutku kada administracija pokušava da poveća globalnu ponudu nafte nakon izbijanja rata sa Iranom, koji je poremetio tržišta nafte i gasa.

Ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum rekao je da, prema Zakonu o ugroženim vrstama, odbor mora da odobri izuzeće kada ga ministar odbrane zatraži zbog nacionalne bezbednosti.

Takav zahtev je 13. marta podneo Hegseth, iako nije član odbora, čime je pokrenuo proces koji je završen glasanjem. Na sastanku je rekao da je taj potez nužan kako bi se zaštitila proizvodnja nafte i gasa od aktuelnih tužbi povezanih sa zaštitom vrsta prema tom zakonu.

"U krajnjoj liniji, ako želimo da budemo bezbedna zemlja, moramo da imamo stabilno i cenovno dostupno snabdevanje sopstvenom energijom", rekao je Hegseth. "Ovde se ne radi samo o cenama goriva, već i o našoj sposobnosti da snabdevamo vojsku i štitimo zemlju. A to ključno snabdevanje energijom trenutno je pod pretnjom."

Dodao je da zahtev nije povezan s aktuelnim ratom u Iranu, koji je poremetio globalno snabdevanje naftom i gasom. Takvo pozivanje na nacionalnu bezbednost kao osnov za izuzeće do sada nije viđeno, smatra Parenteau.

Prema ranijem sudskom podnesku, nije postojala formalna prijava za izuzeće, a odbor takođe nije planirao održavanje dokaznog saslušanja - ova odstupanja od uobičajene procedure su bez presedana.

Prema biološkom mišljenju NOAA, objavljenom prošle godine, deo bušenja nafte i gasa u Zalivu mogao bi da naškodi Rajsovom kitu. Procena pokazuje da se rizik od smrtonosnog udara brodova može izbeći ako brodovi preduzmu određene razumne mere, poput smanjenja brzine u blizini tih životinja.

Bloomberg

Bivši zvaničnici, pravni stručnjaci i ekološke organizacije strahuju da odluka odbora naftnim kompanijama omogućava da zanemare takve mere. Nakon katastrofe Deepwater Horizon iz 2010. godine, kada je došlo do izlivanja nafte i koja je teško pogodila ovu vrstu kitova, procenjuje se da u prirodi danas živi oko 51 jedinka Rajsovog kita.

"Besmisleno je tvrditi da je izuzeće od Zakona o ugroženim vrstama nužno zbog nacionalne bezbednosti", rekla je Sally Jewell, ministarka unutrašnjih poslova u mandatu Baracka Obame. "Ovo izgleda kao još jedan pokušaj zaobilaženja razumnih i proverenih praksi koje već postižu ravnotežu kakvu zakon zahteva."

Pravni stručnjaci za zaštitu životne sredine i ekološke organizacije oštro su kritikovali odluku, upozorivši da će dodatno ugroziti vrste koje žive u Zalivu, uključujući Rajsovog kita.

"Ovo je administracija koja velikim naftnim kompanijama daje odrešene ruke da uništavaju kitove i morske kornjače samo zato što im poštovanje zakona smanjuje profit", rekao je Andrew Wetzler, viši potpredsednik Natural Resources Defense Councila.

Ko tuži i zašto

Organizacija Center for Biological Diversity pokušala je da blokira sastanak tužbom protiv Trumpove administracije pred saveznim sudom u Vašingtonu. Tvrde da je ministar unutrašnjih poslova prekršio obaveze informisanja javnosti i dostupnosti podataka, kao i da je zanemario zakonske uslove za sazivanje odbora. Sudija je 27. marta odlučio da se sastanak može održati prema planu, ali je naveo da organizacija kasnije može osporavati odluku ako odbor odobri izuzeće.

Nakon što je odluka doneta, Center for Biological Diversity već je najavio da namerava da je ospori na sudu.

"Groteskno je da Pete Hegseth koristi nacionalnu sigurnost kao izgovor da naftnoj industriji da odrešene ruke za uništavanje najugroženijih kitova u Americi", rekao je ranije Brett Hartl iz te organizacije.

Nakon glasanja, poručio je i da je "ovo nemoralno postupanje Hegsetha i Trumpovih ljudi jednako užasno koliko i nezakonito, te da će odluku srušiti na sudu".

Da li se God Squad koristio i ranije

Otkako postoji, odbor se sastao tek nekoliko puta i samo je dva puta odobrio izuzeće.

Prvi put 1979. godine, kada je jednoglasno odobrio izgradnju brane Grayrocks u Vajomingu, iako je projekat ugrožavao stanište ždralova nizvodno. Važno je da su tada uključene mere koje su trebalo da smanje štetu po tu vrstu, objašnjava Parenteau. Ždralovi su i danas ugroženi. Drugi put bilo je 1992. godine, kada je Biro za upravljanje zemljištem tražio izuzeće za niz prodaja drvne mase u Oregonu uprkos pretnji za severnu pegavu sovu. God Squad je na kraju odobrio 13 od 41 predložene prodaje.

Američki apelacioni sud je kasnije naložio prikupljanje dodatnih dokaza kako bi se proverilo da li je administracija Georgea H. W. Busha neprimereno vršila pritisak na članove odbora. Međutim, pre nego što je postupak završen, Bill Clinton je pobedio na izborima i njegova administracija odmah je povukla izuzeća pre nego što su prodaje sprovedene.

Uprkos tome, pegava sova i danas je ugrožena.