Da li je optimizacija zaliha znak da se NIS sprema za prodaju

Situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) trenutno je verovatno najveći kratkoročni rizik za domaću industriju, upozoravaju stručnjaci, dok protiču sati do isteka roka za odlaganje pune primene američkih sankcija. Prodaja spornog ruskog vlasničkog udela bila je predmet spekulacija već mesecima, a poslednji podaci o zalihama daju nagoveštaj da se razmišlja upravo u tom smeru.

Razlog zašto je rešavanje pitanja budućnosti NIS-a toliko bitno leži u njegovoj sistemskoj važnosti za celokupnu privredu, napominje se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), koji objavljuju Privredna komora Srbije (PKS) i Ekonomski institut. Na rizike zbog naftnog preduzeća ove nedelje ukazala je i agencija S&P Global Ratings u svom izveštaju o institucionalnom i ekonomskom profilu zemlje.

"Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Ono ne znači nužno promenu vlasništva (iako je to jedna od opcija). Ono podrazumeva stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS-a koji će omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija", ocenjuju autori.

Ostaje da se veruje da će se trajno rešenje za NIS ubrzo pronaći, zaključuju oni, s tim da kažu da se tračak nade možda krije i u kretanju zaliha. "One su u proizvodnji koksa i derivata nafte poslednjih meseci osetno niže u odnosu na uporedivi period i prethodne tri godine. Ovakva 'strateška optimizacija zaliha' u nekoj kompaniji koja je predmet primorane akvizicije se, po pravilu, sprovodi neposredno pred prodaju", objašnjavaju stručnjaci.

 

Naime, zalihe su likvidni deo aktive koji se brzo pretvara u gotovinu, pa postojeći vlasnici uvek radije isplaćuju sebi pre nego što poslovanje preuzme novi vlasnik. "Pritom, na taj način je moguće poboljšati novčani tok i trenutni bilans stanja kako bi kompanija izgledala privlačnija u pregovorima."

Sankcije vuku srpski prerađivački sektor nadole

Autori MAT-a kao odličnu vest izdvajaju to što je Vlada Srbije izdejstvovala odlaganje sankcionisanja NIS-a do 8. oktobra, ali ističu da se neizvesnost direktno odražava na poslovanje. "Kao što je to već isticano u prethodnim brojevima MAT-a, performanse oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte u ovom trenutku su, nažalost, predmet političkih, a ne ekonomskih konsideracija. Performanse generišu geopolitički tokovi koji se menjaju van kontrole Srbije."

U brojevima, to znači da je aktivnost u oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte u maju, junu, julu i avgustu (što su poslednji podaci koje je zasad objavio Republički zavod za statistiku) međugodišnje redukovana za -10, -17,3, -11,4 i -7,5 odsto, tim redosledom. Negativan doprinos ove oblasti prerađivačkoj proizvodnji tokom posmatrana četiri meseca iznosio je: -0,94 pp, -1,69 pp, -1,24 pp i -0,8 pp. Prema njihovoj gruboj računici, da je proizvodnja u oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte bila približno jednaka lanjskoj, prerađivački sektor bi u ova četiri meseca zabeležio za trećinu bolji rezultat.

NIS

Sem proizvodnje koksa i naftnih derivata, najveći negativni uticaj na prerađivački sektor u avgustu dolazio je od sektora proizvodnje mašina i opreme (doprinos od -1,04 pp), i prehrambene industrije (doprinos od -0,84 pp).

Domaća prerađivačka industrija u avgustu je zabeležila pad proizvodnje od 1,7 odsto međugodišnje. Time je negativno doprinela ukupnoj industrijskoj proizvodnji (doprinos od -1,4 pp), koja jeste postigla međugodišnji rast, ali osetno sporiji u odnosu na prethodnih sedam meseci.

"U odnosu na avgust 2024. industrija je uvećana za 0,4 odsto", podsećaju autori MAT-a, uz napomenu da "postoji velika verovatnoća da će se do kraja godine usporavanje nastaviti, kako zbog pojačanih rizika i slabijih performansi pojedinih oblasti prerađivačkog sektora, tako i zbog visoke prošlogodišnje baze s kojom ćemo se porediti".

Podsetimo, NIS je već u prvom polugodištu 2025. poslovao sa slabijim rezultatima, pa je tako zabeležio neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, dok analitičari i bankari upozoravaju da bi glavni izazov, pored nestašice derivata, mogao da bude nastavak funkcionisanja platnog prometa i odnos sa poveriocima.

Državni vrh siguran da sankcije stupaju na snagu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je siguran da će sankcije uslediti, da nema više mogućnosti za odlaganje mera, ali da građani ne treba da brinu i da se gorivo neće kupovati u kanticama.

Istakao je da će Srbija morati da pronađe način kako reši problem sa NIS-om, dodajući da će morati da razgovaraju sa Rusima, koji su većinski vlasnici u kompaniji. "Nadam se da kompanija neće otpuštati veliki broj radnika, ali videćemo. U svakom slučaju, razgovaraćemo sa Rusima o svemu, jer sad više nemamo šta da razgovaramo sa Amerikancima."

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su "isterale svoje", a Evropa će da podrži američke sankcije. "Sasvim sam siguran da će posle kratkog vremena i Janaf da prestane da isporučuje naftu."

Damir Senčar/Hina

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazao je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju na to da sankcije mogu preseći ključni pravac snabdevanja. "Ako dođe do sankcija, izvesno je da nema dotoka nafte preko Janafa, a tamo su prerađivali 3,5 miliona tona, dok je domaće nafte oko 870.000 tona, što je 22 odsto. Dakle, NIS može da nastavi da radi sa tom jednom petinom, ali to će svakako biti problem i za privredu i za građane."

Kao drugi veliki problem, Vučić je naveo onaj finansijsko-bankarske prirode, dodajući da "nema te banke koje neće želeti da izbegne američke sankcije". Domaće banke u Srbiji, prema njegovim rečima, moći će da izdrže nekoliko dana duže, ali "ni one neće hteti da propadnu ili nestanu zbog tih sankcija".

"Sankcije se lako uvode, a teško ukidaju. Cela priča je mnogo šira nego što je samo pitanje oko NIS-a. Nije Srbija meta ove priče, ali će ispasti najveća kolateralna šteta. Tu su u pitanju viši politički interesi dve velike sile, Amerike i Rusije", ocenio je profesor Savić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar