Geopolitika blokira naftu: Srbija traži plan B za NIS i gorivo

Sat otkucava poslednje minute neizvesnosti oko toga šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije (NIS). Ta kompanija prošla je put velike transformacije, a o tome koliko je značajna, govori i podatak da je od nje u republički budžet stizalo od 10 do 11 odsto prihoda kroz porez na dodatu vrednost. U njenom vlasništvu nalaze se Rafinerija Pančevo i HIP Petrohemija, koja takođe može da bude na udaru sankcija. Svaka ozbiljna promena u radu rafinerije biće veliki udar za tržište goriva.

Rafinerija Pančevo ima kapacitete prerade između tri i četiri miliona tona sirove nafte godišnje, ona obezbeđuje više od 80 odsto potreba domaćeg tržišta za dizelom, benzinom i drugim derivatima.

Nekada poznata po gorivu lošijeg kvaliteta i visokom sadržaju sumpora, rafinerija je modernizacijom prešla na proizvodnju derivata koji zadovoljavaju evropske standarde, uključujući evrodizel i evrobenzin. Duboka prerada omogućila je da se gubici svedu na minimum i da se proizvodi visoko kvalitetno gorivo. Rafinerija danas može da prerađuje prosečno od 14 do15 hiljada tona dnevno, ukoliko radi punim kapacitetom.

"NIS je, pored rafinerije u Pančevu, imao i rafineriju u Novom Sadu, koja je zatvorena. Rafinerija Pančevo je potpuno modernizovana, ima duboku preradu nafte i proizvodi potpuno savremeno gorivo kao što je svuda u Evropi. Ne moraju da proizvode niske derivacije kao što je mazut. Međutim, NIS mazut ipak proizvodi zbog potreba sprskih toplana, što će uskoro biti jedan od problema. Mazut već 10 godina ne može da se uveze, jedino NIS proizvodi na zahtev toplana, odnosno države Srbije", objašnjava Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za energetiku.

U rafineriju uložene više od 900 milijardi evra

U modernizaciju rafinerije Pančevo Gazprom Neft je uložio više od 900 miliona evra i zahvaljujući novim tehnologijama koje koristi može da proizvodi gorivo u skladu sa evropskim standardima. Ona ima veoma važnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta i zato bi smanjenje ili obustava proizvodnje direktno uticalo na cene i dostupnost goriva u Srbiji.

Iz Naftne industrije Srbije su prethodnih dana naveli da imaju dovoljno sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku. Procene stručnjaka su da zaliha ima za nekoliko meseci, ali postavlja se pitanja šta će biti posle i kako će rafinerija raditi.

NIS

 

Profesor Banjac navodi da je u slučaju sankcija verovatan scenario povećanja uvoza naftnih derivata, dok će proizvodnja NIS-a stagnirati neko vreme.

"Nije važno čija je nafta i odakle je uvezena. NIS je u problemu jer se on najjeftinije snabdeva naftom preko Janafa, a bilo koje drugo snabdevanje će mu biti zabranjeno. Potencijalno, zemlje iz okruženja, koje imaju kapacitete za to, Mađarska, Rumunija i Hrvatska mogle bi da povećaju preradu nafte u svojim rafinerijama i da onda država uvozi tu naftu", navodi on.

 

 

NIS naftu dobija preko Jadranskog naftovoda (Janaf). Uvoz nafte preko tog naftovoda ove godine je u proseku oko 28.000 barela dnevno, prema globalnom dobavljaču podataka i analitike u realnom vremenu Kpler. To je znatno manje od 40.000 barela dnevno, koliko se uvozilo u 2024. godini i 70.000 u 2023. godini. Trenutno je ugovor s NIS-om jedan od najvažnijih poslova za Janaf. Sklopljen je za period od 1. januara 2024. do 31. decembra 2026. godine i njime su rezervisani transportni kapaciteti za ukupno deset miliona tona sirove nafte. 

Ključna odredba ugovora je načelo "puno za prazno" (engl. take-or-pay), koje Janafu garantuje prihode bez obzira na to da li će NIS iskoristiti celokupan zakupljeni kapacitet. Takvi aranžmani obezbeđuju visoku predvidivost i stabilnost prihoda, zbog čega je neizvesnost oko ovog ugovora presudna za investitore i rezultate poslovanja kompanije.

Gubitak ugovora predstavljao bi ozbiljan udarac prihodima Janafa, što objašnjava intenzivne napore koje kompanija i vlada ulažu u komunikaciji s američkim vlastima.

 

Država ima i logističke probleme kada je transport u pitanju

U slučaju sankcija, Srbiji bi u pomoć mogla da priskoči Mađarska, najavio je još februara Péter Szijjártó, mađarski ministar spoljnih poslova, rekavši da MOL Group može brzo da poveća obim isporuka.

Nebojša Atanacković, predsednik upravnog odbora i jedan od većinskih vlasnika AD Nafta, kaže da iako se Mol nudio da pomogne, kapacitet tih skladišta nije dovoljan da bi dugoročno podmirio i sprsko i mađarsko tržište.

"NIS je bio i izvoznik derivata i poseduje benzinske stanice mimo Srbije, i to u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, BiH. Sada je kompanija došla u situaciju da ona tržišta koje je on delimično snabdevala moraju da snabdevaju nju", kaže Atanacković.

NIS

 

Ono što je neizvesno jeste i da li će države koje su članice Evropske unije pristati da transportuju naftu za Srbiju ukoliko sankcije stupe na snagu. Država ima i logističke probleme jer nema dovoljno transportnih kapaciteta za velike količine naftnih derivate koje bi morale da se uvezu.

"Najjeftinija opcija bi u tom slučaju bila da se za uvoz naftnih derivata koristi železnički transport, ali je pitanje koliko je naša infrastruktura spremna za to, sledeća opcija je transport cisternama, što će biti skuplje", kaže Banjac.

Koji god scenario bude u igri, to će svakako uticati na cenu goriva, koja će porasti, jer kada ponuda padne ili bude neizvesna, troškovi uvoza, transporta i finansiranja rastu. "Pretpostavljam da bi se u tom slučaju vlada lišila dela budžetskog prihoda, kroz potencijalno smanjenje akciza, kako bi uticala na to da cene goriva ne budu iznad ovih koje sada imamo", smatra Atanacković.

Kada su Sjedinjene Američke Države 10. januara ove godine stavile Naftnu industriju Srbije (NIS) na listu sankcionisanih kompanija, objašnjenje je bilo nedvosmisleno. NIS se našao pod pretnjom da bude isključen sa tržišta, kao kompanija u kojoj sankcionisani ruski PJSC Gazpromneft "direktno ili indirektno ima vlasnički udeo od 50 ili više odsto", navodi se u obrazloženju na sajtu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija, koje je objavljeno početkom godine.

PJSC Gazpromneft je tada dobio rok od 45 dana za rešavanje pitanja vlasništva. U danu kada je objavljena odluka o sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Kompanija prodata bez tendera za 400 miliona evra

Srbija je 51 odsto akcija Naftne kompanije Srbije prodala 2008. godine ruskoj kompaniji Gazprom Neft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Gazprom Neft se obavezao i da će investirati u rafineriju, izgraditi gasovod Južni tok i skladište gasa Banatski Dvor. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev. U međuvremenu se odustalo od Južnog toka, a skladište gasa Banatski dvor se trenutno proširuje.

U tom trenutku NIS je veoma loše poslovao, gubitak je iznosio oko 100 miliona evra, a čak 60 odsto tržišta preuzeli su njegovi konkurenti koji su imali i po nekoliko puta manje benzinskih stanica. Takođe, kompanija nije prodavala derivate u regionu, a i kvalitet goriva koje se proizvodilo u rafineriji nije bilo odgovarajući.

 

 

U javnosti se često čuje da je kompanija prodata ispod cene i da nije trebalo da bude prodata bez tendera. Konsultantska kuće Deloitte & Touche je u julu 2008. godine procenila vrednost 100 odsto kapitala Naftne industrije Srbije na 2,2 milijarde evra. 

"Za iznos od 400 miliona Srbija je tada prodala polovinu kompanije, verovatno je to bila premala cena, ja to ne mogu da procenim. Ali tada je zaista NIS kao i neka druga javna preduzeća, poslovao sa minusom, i svakako je trebalo bolji ugovor sklopiti nego što je tada urađeno, ali to što je prodat nije toliko loše. Da se nije ovo desilo sa ratom i sankcijama, niko ne bi ni spominjao da je NIS loša prodaja", smatra profesor Banjac.

NIS je većinski vlasnik Petrohemije

Naftna industrija Srbije u većinskom vlasništvu ima i HIP Petrohemija, preduzeće za petrohemijsku proizvodnju u Pančevu, Elemiru i Crepaji, koje će takođe osetite posledica sankcija ukoliko one budu uvedene. Od 2021. godine NIS je postao strateški partner, podižući svoj udeo u ovoj kompanija sa 20,86 odsto na 90 odsto akcija. Kompanija se tada obavezala da će u Petrohemiju uložiti 150 miliona evra i izgraditi postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. 

U petrohemijskom kompleksu HIP Petrohemije trenutno je moguća proizvodnja više od šest stotina hiljada tona petrohemikalija godišnje. Primarni benzin koji HIP Petrohemija koristi u svojim proizvodnim procesima obezbeđuje NIS-ova rafinerija nafte u Pančevu.