Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle bi da budu uvedne američke sankcije od 8.oktobra, ako se do tada ne pronađe rešenje koje bi zadovoljilo i američku i rusku stranu, što otvara pitanje njenog daljeg poslovanja, finansiranja i snabdevanja tržišta. Kompanija je već u prvom polugodištu 2025. poslovala sa slabijim rezultatima, pa je tako zabeležila neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, dok analitičari i bankari upozoravaju da bi glavni izazov, pored nestašice derivata, mogao da bude nastavak funkcionisanja platnog prometa i odnos sa poveriocima.
Opširnije
Američke sankcije stežu obruč - Janafov ključni ugovor s NIS-om visi o koncu
OFAC odobrio produženje ugovora s NIS-om za samo sedam dana, do 8. oktobra.
01.10.2025
Država u igri - privremeno preuzimanje ruskih akcija NIS-a kao jedno od rešenja
Dok se nastavlja odbrojavanje do primene američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, kao jedno od možda najizvesnijih rešenja po tom pitanju trenutno se vidi model u kojem država Srbija privremeno preuzima ruski vlasnički udeo u preduzeću i vraća ga ruskoj strani kad se stvore za to odgovarajući uslovi.
29.09.2025
Sankcije NIS-u odložene za još osam dana
Početak primene sankcija pomeren je do 8. ili 9. oktobra.
27.09.2025
NIS ima zalihe nafte za dva do tri meseca
Posle višemesečnih odlaganja, SAD bi prema poslednjim najavama, od 1. oktobra mogle da uvedu sankcije NIS-u,što nameće pitanje snabdevanja tržišta i isplate zarada zaposlenima.
26.09.2025
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazuje da sankcije mogu preseći ključni pravac snabdevanja.
"Ako dođe do sankcija, izvesno je da nema dotoka nafte preko Janafa, a tamo su prerađivali 3,5 miliona tona, dok je domaće nafte oko 870.000 tona, što je 22 odsto. Dakle, NIS može da nastavi da radi sa tom jednom petinom, ali to će svakako biti problem i za privredu i za građane", kaže Savić za Bloomberg Adriju.
On dodaje da ohrabruje postojanje rezervi derivata nafte za nekoliko meseci, pa ne očekuje da će odmah nastati ozbiljni problemi u snabdevanju. Međutim, upozorava da se u slučaju nestašica može očekivati i rast cena goriva. "Potencijalno se može desiti i povećanje cene goriva, ako se smanji ponuda. Ipak, država tu ima manevarski prostor jer bi mogla da se odrekne dela akciza ili PDV-a kako bi zaštitila potrošače i NIS."
Savić podseća i na širi značaj kompanije za domaću privredu. "Učešće NIS-a u budžetu Srbije je 11,1 odsto, a u BDP-u Srbije 6,9 odsto."
Vučić:Nema više mogućnosti za odlaganje sankcija
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju uveče da je siguran da će sankcije uslediti, ali da može da poruči građanima da ne brinu i da se gorivo neće kupovati u kanticama, kao što je to nekada bi slučaj. On je rekao da nema više mogućnosti za odlaganje sankcija.
"Nema više. Ima jedna mogućnost. Možda bi nam neko odložio sankcije u Americi, ukoliko bih ja rekao da ću sutra da tražim nacionalizaciju imovine. To je poslednja stvar koju bih uradio da moram, a da se hvalim nacionalizacijom i da želim nacionalizaciju, ne želim je nikome", rekao je Vučić.
Na pitanje zašto se Rusija koju smatramo prijateljskim narodom i državom, ne odrekne u korist Srbije ili joj proda svoj deo, Vučić je rekao: "Zato što ima svoj politički interes, to je njihov footprint na Balkanu. Ima i svoj politički interes, pre svega, ali ima i svoj, verovatno, finansijski interes. Ja ne mislim da je minoran taj finansijski interes, ali mislim da je politički interes onaj koji preteže. Ali nemojte da smetnete suma, a što se nismo upitali, a zašto ovi drugi uvode sankcije?", naveo je Vučić
Platni promet i poverioci
Kada se radi o poslovanju NIS-a pod sankcijama i problemima u platnom prometu, Savić kaže da tu ne bi trebalo da bude problema.
"Veći problem sa NIS-om biće za plaćanja u inostranstvu. Na primer prema Mađarskoj, ako bi NIS od njih uzimao derivate, onda to može da bude problem jer je to tržište EU. Ipak, imamo domaće banke koje će onda imati povećani promet i moći će to da apsorbuju. Na kraju krajeva, kako smo kupovali gorivo pre platnih kartica, dakle u kešu. To je najmanji problem, veći je da li ćemo imati dovoljno goriva."
S druge strane, bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić, dodaje da je pitanje poverilaca i dalje otvoreno. Inače, od 515,6 miliona evra koje banke potražuju od NIS-a, ove godine na naplatu dospeva oko 180 miliona.
"Uvek postoji mogućnost da banke proglase dospelim potraživanja. I zavisi od toga kakvo je obezbeđenje toga što potražuju. Uvek postoji mogućnost da pokušaju da ih naplate. Banke se ne odriču lako svojih potraživanja, bilo prema kome. Pogotovo što se radi uglavnom o stranim bankama, čije su matične kuće u drugim zemljama", kaže Dugalić za Bloomberg Adriju.
On podseća i na iskustva sa imovinom ruskih kompanija kada su im SAD uvele sankcije. "Amerikanci su bez problema plenili imovinu Rusa u inostranstvu ili zamrzavali određena sredstva. Neće imati problema da to i ovde urade."
Sankcije se lako uvode, a teško ukidaju
Savić upozorava da su primarni problemi oko NIS-a nestašica goriva i rast cena, dok je pitanje poverilaca tek na "četvrtom ili petom mestu". "Sankcije se lako uvode, a teško ukidaju. Cela priča je mnogo šira nego što je samo pitanje oko NIS-a. Nije Srbija meta ove priče, ali će ispasti najveća kolateralna šteta. Tu su u pitanju viši politički interesi dve velike sile, Amerike i Rusije."
Inače, u bankarskim krugovima se pominje scenario po kome bi NIS, usled sankcija, mogao da bude prinuđen da prebaci platni promet u Poštansku štedionicu, koja je u državnom vlasništvu, u slučaju da strane banke odustanu od saradnje zbog straha od sankcija.
Ako se ništa ne dogovori, najveći energetski sistem u Srbiji od 8.oktobra naći će se pod snažnim pritiskom, dok će ključno pitanje biti kako država planira da obezbedi stabilnost snabdevanja i servisiranje finansijskih obaveza kompanije.
Prema objavljenom finansijskom izveštaju, u prvih šest meseci ove godine NIS je ostvario prihode od 145,8 milijardi dinara, što je pad od 27 odsto u odnosu na isti period lane. Kompanija je zabeležila neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, dok je u prvoj polovini 2024. ostvarila dobit od 5,3 milijarde. EBITDA kompanije je prepolovljena na 10,2 milijarde dinara, a operativni novčani tok pao je 83 odsto na svega 1,7 milijardi.
Kapitalna ulaganja smanjena su gotovo upola, dok je zaduženost prema bankama i dalje visoka, iako je pala sa 579,6 miliona evra u 2024. na 515,6 miliona evra.
"Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu, efekat skupih zaliha nafte i derivata, kao i negativan rezultat HIP Petrohemije", naveo je NIS u svom izveštaju.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...