Vlada Srbije traži još jedno odlaganje sankcija NIS-u

Na poslednjoj sednici Odbora direktora Naftne industrije Srbije, za novog predsednika Odbora direktora Naftne industrije Srbije izabran je Aleksej Urusov, dok je na mesto potpredsednika Odbora imenovan Dragutin Matanović. Ovo je prvi put da je izabran potpredsednik, koji je član Odbora direktora, a imenovala ga je Vlada Republike Srbije.

Kako je saopštilo ministarstvo rudarstva i energetike,  u toku je i proces izbora dva nezavisna člana Odbora direktora, a sve u cilju ispunjenja zahteva OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija) u vezi sa upravljanjem kompanijom.

Prema rečima ministarke Dubravke Đedović Handanović, NIS je ključna kompanija za snabdevanje našeg tržišta naftom i naftnim derivatima, a u poslednjih pola godine suočena je sa velikim izazovima uvođenja potencijalnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država. Neophodno je, kako je navela, da se vodi aktivan dijalog i preduzimaju konkretne mere, kako bi se smanjile neizvesnosti u poslovanju kompanije, očuvala stabilnost snabdevanja i opšta energetska sigurnost i NIS bio uklonjen sa OFAC-ove liste sankcija.

Predsednik Izvršnog odbora Gazprom njefta Aleksandar Djukov podržao je izbor novog predsednika i potpredsednika Odbora direktora NIS-a, i naveo da prioritet NIS-a ostaje stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftom i naftnim derivatima.

Vlada Srbije uputila je u četvrtak novi zahtev Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država u kojem je podržala zahtev Naftne industrije Srbije (NIS) za produženje važeće dozvole za rad ove kompanije za dodatnih 180 dana.

Dozvola koju trenutno poseduje kompanija važi do 29. jula, kada ističe i rok do kojeg su odložene sankcije. NIS je prošle nedelje podneo novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle isteka roka. 

Do sada su kompaniji u četiri navrata izdate specijalne licence Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kojima je odložena puna primena sankcija.

"I u prethodnih mesec dana, kao i u čitavom periodu od januara kada su prvi put najavljene američke sankcije prema NIS-u, dosledno smo branili naš stav da bi za energetsku sigurnost Srbije i regiona bilo jako loše da nastupe sankcije i da bi proizvele značajne negativne posledice po našu zemlju, naše građane i privredu, ali i čitav region. Srbija ove sankcije ničim nije zaslužila i predočili smo još jednom američkoj administraciji sve činjenice, uključujući sve potencijalne negativne efekte, kao i mere koje se preduzimaju da se NIS uskladi sa uslovima koji su postavljeni u vezi sa vlasništvom Gazpromnjefta", navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom upućenog pisma.

 

 

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, Đedović je istakla, imajući u vidu značaj NIS-a za srpsku ekonomiju i nemogućnost kompanije da održava tekuće operacije, da bi sankcije pretile da ozbiljno ugroze funkcionisanje privrede, kao i energetsku sigurnost i stabilnost Srbije i regiona. Takođe je navela da bi produžavanje licence na traženi period od 180 dana doprinelo nabavci sirove nafte za rafineriju Pančevo na komercijalno održivim osnovama i podržalo energetsku stabilnost Srbije i regiona.

"Vlada Srbije ostaje posvećena iznalaženju trajnog i održivog rešenja za NIS, u saradnji sa američkim i ruskim partnerima, kojim bi se omogućilo kontinuirano i sigurno snabdevanje sirovom naftom i nesmetano funkcionisanje Rafinerije Pančevo, kao najvažnijeg kapaciteta za snabdevanje građana i privrede Srbije energentima", dodala je ministarka.

Depositphotos

 

Stručnjaci očekuju još jedno odlaganje

Stručnjaci očekuju da će sankcije i ovoga puta biti pomerene, iako se geopolitička situacija malo promenila u odnosu na prošli put kada je odluka doneta. Naime, odnosi između dve sile – SAD i Rusije, ponovo su zahladneli. Američki predsednik Donald Trump još nije uspeo da sprovede svoj plan o prestanku rata u Ukrajini, i izgleda da polako gubi strpljenje povodom toga. Naime, Trump je najavio da će Rusiji uvesti carine od 100 odsto ukoliko do početka septembra ne zaključi mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, smatra da iako su dinamika odnosa između te dve zemlje promenila, to neće uticati na odluku o odlaganju sankcija, kaže da ni ovaj put sankcije neće zaživeti u praksi. On navodi da do primene sankcija NIS-u neće doći iz dva razloga.

"Prvi je taj da naftne kompanije ne ratuju sa drugim naftnim kompanijama i to traje već 100 godina. Druga činjenica je da naftne kompanije imaju i te kako uticaja na odluke svojih vlada", ističe on.

I Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekuje da će sankcije biti ponovo odložene, ali na neki kraći rok. Kako kaže, Srbija je isuviše mala da bi Trump vodio toliko računa o nama.

 

 

"Ta strategija u kojoj će nas držati na kratkoj uzdi i produžavati nam sankcije, u ovom trenutku zadovoljava SAD. Da je Amerika htela da konačno reši ovo pitanje, ona ne bi ovako odlagala te sankcije. Očigledno je to neka strategija pritiska i na rusku, a posebno na srpsku stranu, jer to nama izuzetno značajno", kaže Savić.

Stupanje sankcija na snagu bilo bi šok za tržište

Bloomberg Adria je ranije detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor. Takođe, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši.

NIS

 

Prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, niko ne može da ima pravu informaciju, niti realnu procenu oko toga da li će sankcije biti odložene, jer se politička situacija u svetu veoma brzo menja. Međutim, ukoliko bi došlo do njihove primene, to bi bio šok za tržište.

"Ukoliko do toga dođe, NIS ne bi imao mogućnost da uvozi sirovu naftu i ne bi mogao da na duže održi preradu u rafineriji Pančevo, koja bi moglo da traje mesec-dva, koliko ima zaliha sirove nafte. To bi bila najveća posledica za tržište, jer gubitak ne bi mogao da se nadoknadi nikakvim uvozom derivata nafte, naročito ne dugoročno. Ništa ne može da zameni tako velike kapacitete jer NIS snabdeva 80 odsto tržišta", navodi Mićović.

 

 

Sankcije utiču i na poslovanje kompanije. Neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na ostvarenje iz uporednog perioda prošle godine. Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 8,5 milijardi dinara, odnosno za 15 odsto manji nego u periodu januar - mart 2024. godine. 

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.