Čadež: Borimo se da investitori iz sektora e-mobilnosti dođu u Srbiju

Aktuelna kriza u evropskoj - prvenstveno nemačkoj - auto-industriji mogla bi se pokazati kao prilika za srpsku privredu, nagovestio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež. Prema njegovim rečima, šanse za rast ovde naročito je prisutan na polju e-mobilnosti.

"Veliki potencijal je u električnim vozilima (EV) i uopšte celom tom sektoru e-mobilnosti: elektrovozila, baterija... Ne samo kroz proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu, koja treba da počne 2025. godine, već je tu ceo lanac vrednosti, od same sirovine, preko katodnih materijala i proizvodnje baterija", kazao je Čadež gostujući na Bloomberg Adria TV.

Podsetimo, nedavno je najavljeno da će serijska proizvodnja "fiat grande pande" u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, koja je više puta odlagana, početi u trećoj nedelji januara. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će to drastično doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"A baš nam je problem za prvi kvartal upravo zbog visokog prvog kvartala ove godine. Tako da će to da nam diže celu godinu", rekao je Vučić za RTS krajem 2024, prilikom obilaska gradilišta dečje bolnice "Tiršova 2" u Beogradu. Prema njegovim rečima, ako proizvodnja tih vozila bude išla na više od 100.000, može se očekivati stopa rasta BDP-a od 4,2 ili 4,3 odsto.

 

Inače, 2024. bila je turbulentna godina za Stellantis. Kompanija je zabeležila pad prodaje automobila, pa su i prihodi opali, a početkom decembra je izvršni direktor Carlos Tavares, poznat po svojoj nameri da smanji troškove, podneo ostavku nakon spora s odborom kompanije oko toga kako zaustaviti slabljenje prodaje i pad vrednosti akcija.

Problemi u Evropi - i rizik i šansa za Srbiju

Predsednik PKS napomenuo je da se kriza u evropskom automobilskom sektoru i te kako može odraziti na Srbiju, ali da se zasad - ako se gleda šta i koliko Srbija izvozi u tom domenu (auto-delovi koji se u zemlji proizvode) - ne vidi značajniji pad. "Neki čak imaju i dosta rasta jer se dosta delova koristi za različite proizvođače u Evropskoj uniji. Ne vidimo još uvek da kriza ima direktnog uticaja."

Međutim, po izbijanju političkih previranja i ekonomskih problema Nemačke na površinu, poznavaoci prilika poručili su da je sve izvesnije da će se kriza u automobilskoj industriji u Evropi u 2005. preliti i na Srbiju, budući da je u zemlji celokupan sektor dobavljača vezan za to tržište, prvenstveno za Nemačku. Kontinent se i dalje muči da pronađe pravu formulu kojom bi podigao potražnju kupaca, smanjio operativne troškove i nadjačao konkurenciju iz Kine. Liderstvo Kine u domenu električnih vozila je dodatno došlo do izražaja nakon što je švedski Northvolt AB (čiji je najveći akcionar Volkswagen) podneo zahtev za zaštitu od bankrota. A tu su i najave dodatnih carina novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa koje bi uključivale i uvoz automobila iz Evropske unije (EU). 

"Prema informacijama kojima raspolažem, prihodi kompanija iz auto-industrije koje posluju u Srbiji počeli su blago da opadaju ove godine, zasad to nije ništa drastično, verujem da bismo na proleće mogli da osetimo značajnije posledice", rekao je u decembru za Bloomberg Adriju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković.

Bloomberg

U principu, dinamika kojom se bude odvijala kriza u evropskom automobilskom sektoru diktiraće i brzinu kojom će se ona prelivati kod nas, dodaje on. "Ako se bude nastavila i sledeće godine - a ima indicija da hoće - definitivno će se prvi veći problemi osetiti i kod nas."

Da se neprilike u auto-industriji trenutno u dobroj meri lome upravo na auto-komponentašima, upozorio je i analitičar Bloomberg Adrije Ilija Nešić.

Ipak, Čadež je ukazao na to da postoje već najave da će pojedini proizvođači usporiti ili zaustaviti neke segmente proizvodnje, ali da isto tako ima i najava prebacivanja proizvodnih kapaciteta - pre svega iz Nemačke, gde je cena energenata visoka i proizvodnja nekonkurentna na svetskom tržištu - na lokacije poput Srbije, gde bi uslovi bili povoljniji.

"Dosta proizvođača, pre svega za e-mobilnost, razmišlja o tome. Još uvek je to sve na nivou razgovora, gde se vi borite sa ostalim zemljama za investitore. Tu očekujem da će taj niršoring dosta da učini", izjavio je prvi čovek PKS.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić takođe je za Bloomberg Adriju nedavno naglasio da mnogo zavisi od opredeljenja kompanija. "Ako ovde, na primer, nađu nešto povoljnije, možda energente, to može da bude stimulans. Dakle, ne mora nužno da znači da će se trenutni pad privredne aktivnosti negativno odraziti i na investicije same po sebi. Priliku bi u tom smislu možda mogle da nađu baš firme iz auto-industrije", rekao je Bjelić ranije prošle godine.

Depositphotos

Posebno ako se odnosi sa Kinom zaoštravaju, "jer onda oni neće moći da nastupaju na kineskom tržištu - Evropska unija je uvela carine na električna vozila, pa će verovatno biti neke kontrareakcije, a Srbija sad kao neko ko ima ugovor o slobodnoj trgovini s Kinom može da bude prilika da se možda deo proizvodnje preseli ovde, tako da to može da bude i neka šansa, ne mora samo da bude rizik".

S druge strane, Marković je napomenuo da - uprkos tome što evropske kompanije, logično, gledaju da smanje troškove tamo gde su oni veći, pri čemu je njima Srbija i dalje jeftinija lokacija - ukoliko bude bilo pada prodaje vozila na evropskom tržištu i ubuduće, domaći proizvođači auto-delova će se suočiti sa smanjenjem narudžbina, što će zahtevati da se seku troškovi i u Srbiji.

Srbija odnos sa najvećim spoljnotrgovinskim partnerom zasniva na auto-industriji

Treba imati u vidu da je sektor mobilnosti kamen temeljac spoljnotrgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke - našeg najvećeg spoljnotrgovinskog partnera. Pokreću ga značajne nemačke investicije, a odlikuje se velikim obimom poluproizvoda koji se izvoze iz Srbije. Zabeležio je rast od 229 odsto od 2015. do 2022. godine, sa vrednošću od skoro 2,1 milijarde evra, što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.

Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija (SDI) iz Nemačke u prvoj polovini 2024. bio je tek oko 60 miliona evra, što je više nego dvostruko niže u odnosu na isti period 2023.

U prva tri tromesečja 2024. izvoz u Nemačku iznosio je 3,2 milijarde evra, ali stagnira u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz iz Nemačke iznosio je oko 3,8 milijardi evra, čime je Srbija u trgovinskom deficitu u odnosu s Nemačkom.

Očekuje se više investicija iz Azije

Predsednik PKS je skrenuo pažnju na stagnaciju nivoa investicija koje u Srbiju dolaze iz zemalja članica EU i činjenicu da je u 2024. došlo do gotovo izjednačenja SDI iz Azije i EU. Ukupne SDI lane su bile rekordne, premašivši pet milijardi evra.

"Polako vidite da su ekonomije koje rastu i koje su brže - za razliku od evropske, koja stagnira - spremnije da investiraju. Ne govorim samo o Kini, čini mi se da ćemo imati nove investicije i iz Koreje, Japana... I oni shvataju da ako žele na ovo tržište, moraju da proizvode svoje stvari na evropskom tržištu", kazao je Čadež.

Kako je dodao, i proizvođači u Srbiji okreću se tržištima u Aziji i Africi.

"Razvija se jedna nova dinamika kada su u pitanju afričke zemlje. Za Južnu Ameriku nam takođe predstoje jako zanimljive stvari koje možemo da radimo", rekao je sagovornik Bloomberg Adria TV.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar