Cene sirovina poput žitarica, nafte i gasa vratile su se na nivoe pre pandemije. Ali ima sirovina čije cene i dalje rastu, poput šećera, kakaoa, kafe i narandžinog soka. Nepovoljni vremenski uslovi i bolesti ključni su uzrok takvog rasta cena, pri čemu u poslednje vreme prednjači kakao s rastom cene od 170 odsto od početka 2023. godine. Sve detalje možete pronaći u najnovijoj analizi koju možete preuzeti OVDE .
Opširnije
Region
Srbija je u prethodnih pet godina zabeležila najveći rast plata među zemljama Adria regiona, ali naša prosečna zarada i dalje ne iznosi ni polovinu one u Sloveniji.
Autor: Ana Ristović
Region
Prošlogodišnja žetva bila je dobra, a ovogodišnja obećava, što znači da možemo očekivati dalji pad cena, ističu analitičari BBA.
Autor: Miro Soldić
Region
Ukupna prodaja sektora dostigla je 1,2 milijarde evra u 2022. godini.
Autor: Miro Soldić
Region
Opšti rast cena u regionu nije zaobišao ni sektor pića.
Autor: Nejra Džaferagić
Cena narandžinog soka porasla je skoro tri puta od maja 2019. godine, najviše zbog drastičnog pada proizvodnje, koja je još 2004. godine na Floridi bila 15 puta veća nego danas. Razlog leži u snažnim uraganima i napadu insekata zaraženih bakterijom Liberibacter koja uzrokuje ozelenjivanje ploda agruma. Iako su SAD zaslužne za tek sedam odsto globalne proizvodnje narandžinog soka, proizvodnja na Floridi je snažan indikator za svetske cene jer se tom vrstom robe najčešće trguje upravo na američkom tržištu, što je razumljivo jer su Amerikanci najveći potrošači tog soka.
Za kakao je ključno područje uzgoja Obala Slonovače koja čini čak 44 odsto svetske proizvodnje. Bolest izdanka uzrokovan gljivicama zbog prekomerne kiše, nižih temperatura i nedovoljno sunčanih dana u paketu s vremenskim fenomenom El Niño ključni su problem pada proizvodnje kakaoa na tom području. Dodatno, starenje zasada i loša primena agrotehničkih mera dovode do dodatnog rasta cena kakaoa, što i vidimo na svetskim berzama.
Cene šećera i kafe su se stabilizovale s obzirom na to da se očekuje vrlo dobra berba u Brazilu. Proizvodnja kafe oporavila se nakon mraza iz 2021. godine, za koji se smatra da je bio najgori unazad pola veka, a redukovao je rod kafe u Brazilu za otprilike 25 odsto. S druge pak strane, uzgoj šećerne trske zasad odoleva vremenskim uslovima, što ima pozitivan uticaj na stabilizaciju i potencijalno lagani pad cena.
Rast cena na svetskim berzama vidljiv je na cenama konačnih proizvoda i u Adria regionu. Cene grupe proizvoda šećer, džem, med i čokolada narasle su za 35 odsto u proseku od početka 2019. godine. Istim intenzitetom porasle su cene grupe proizvoda koju čine kafa i čaj. Naši analitičari ističu da u porastu cena prednjači Srbija, gde su cene šećera i čokolade porasle 42 odsto. Takođe, cene kafe i čaja najviše su porasle u Srbiji, za 46 odsto u istom periodu, što i ne čudi s obzirom na to da se u Srbiji troši 13,5 kilograma kafe po glavi stanovnika, što je najviše u Adria regionu.
Šta nas čeka?
Sigurno više cene čokolade, kažu naši analitičari, "što očekujemo u narednih šest do 12 meseci, čim se istope zalihe kakaovca koje su kompanije ranije nabavile po nižim cenama". Smatraju da će cene kakaoa na svetskim berzama ostati na povišenim nivoima ove godine zbog spomenutih problema u zapadnoj Africi i regulacija EU, prema kojoj od decembra 2024. neće biti dozvoljena prodaja kakaoa uzgojenog u područjima seče šuma.
Analitičari BBA za cenu kafe očekuju stabilizaciju cena na sadašnjim nivoima, a značajniji oporavak zasada kafe zbog mraza u Brazilu uslediće tek u narednoj godini. Što se tiče šećera, zbog vrlo verovatno rekordne proizvodnje u Brazilu očekuju lagani pad cena na berzama tokom ove godine.
Depositphotos
Cena narandžinog soka ostaće na rekordnim nivoima zbog sporijeg oporavka proizvodnje na Floridi, iako se očekuje otprilike 30 odsto bolji rod narandži, ali još uvek pričamo o istorijski niskim nivoima. "Na cenu narandžinog soka bitno će uticati i manja proizvodnje u Brazilu, što je bitniji faktor u ovom trenutku kada je u pitanju globalna cena narandžinog soka, zbog toga što ova država čini otprilike tri četvrtine ukupne svetske proizvodnje, a očekuje se blago smanjenje proizvodnje. Podrška visokoj ceni su i rekordno niske zalihe smrznutog soka u SAD", objašnjavaju.
Kompanije će, smatraju analitičari BBA, pokušati ublažiti udarac viših cena analiziranih sirovina prenošenjem više cene ulaznih troškova na cenu krajnjeg proizvoda, ali i nastavkom popularne šrinkflacije, odnosno viših/istih cena uz manje pakovanje, a kako bi pokušale da odbrane profitne marže.
"Ključno je napomenuti da će svako buduće poslovanje biti više podložno globalnim klimatskim promenama (i s tim povezanim neizvesnostima u pogledu proizvodnje), dok će određeni deo biti povezan i političkim uredbama (kao u slučaju kakaoa i regulative EU), pogotovo jer će i te uredbe sve više koincidirati sa zelenim politikama", smatraju.
Potrošači u Adria regionu osetiće rast cena kakaovca i narandžinog soka kroz konačne cene proizvoda povezanih sa tim sirovinama, ali to neće bitno uticati na ukupno cenovno opterećenje, zaključak je analize BBA. Naime, u proseku u Adria regionu šećer, kafa, čaj, med i čokolada čine 2,6 odsto potrošačke korpe, što je nešto više od proseka EU od 1,6 odsto.