Opšti rast cena u regionu nije zaobišao ni sektor pića. Snažna potražnja potrošača u Adria regionu podržala je rast cena, omogućavajući proizvođačima da svoje rastuće troškove prenesu na prodajne cene, navode analitičari Bloomberg Adrije u svojoj najnovijoj analizi.
Celokupnu analizu možete preuzeti OVDE.
Cene proizvođača bezalkoholnih pića u Adria regionu znatno su porasle u 2022. godini i nastavile da rastu u 2023. Potrošačke cene su zadržale sličan obrazac rasta, nadmašivši prosek ukupne potrošačke korpe u prvih jedanaest meseci 2023. Struktura troškova, pod uticajem cena energije, plata i troškova sirovina, igrala je ključnu ulogu u pokretanju ukupnog rasta cena.
Opširnije
Analiza BBA: Hemijska industrija Adria regiona raste, ali sporije
Regionalne kompanije iz branše postigle su ponderisani prosečni rast prodaje od 20,6 odsto u 2022.
08.01.2024
Analiza BBA: Makroekonomsko okruženje nastaviće da gura cena zlata i srebra
Tržište roba pokazuje mešovitu sliku tokom 2023. godine.
13.11.2023
Analiza BBA: Energetske kompanije u Adria regionu uložile dve milijarde evra u modernizaciju
Energetske kompanije u Adria regionu i danas uglavnom posluju na temeljima onoga što je izgrađeno pre više od pola veka.
06.11.2023
Plate u regionu rastu zbog inflacije i jače pregovaračke moći radnika
Strukturne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprineli su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih 10 godina.
04.09.2023
Analiza BBA: ETF-ovi sve popularniji u Adria regionu
Ukupna imovina u ETF-ovima na svetskom nivou dostigla je vrednost od 10 biliona dolara.
10.07.2023
Analiza cena sirovina, uključujući voće, šećer i kukuruzni sirup, pokazala je jake pozitivne korelacije sa cenama bezalkoholnih pića. Najveću korelaciju imale su cene voća (oko 80 odsto), zatim svetske cene šećera (72 odsto) i kukuruza (62 odsto).
U 2022. godini prosečna cena šećera je rasla na godišnjem nivou za 5,5 odsto, PET je imao skroman rast od 0,7 odsto na godišnjem nivou, dok je koncentrat narandže imao turbulentnu godinu, doživevši značajan rast prosečne cene od 42 odsto. Značajnom skoku cene koncentrata pomorandže doprinelo je tzv. ozelenjavanje citrusa ili bolest žutog zmaja, neizlečiva infekcija koja rezultira zelenom i gorkom narandžom. Problemi su se pogoršali 2023. godine sa prosečnom cenom višom za 71,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu i 144 odsto višom u odnosu na 2021.
"Rast plata u proizvodnji pića, zajedno sa visokim stopama inflacije, doprineo je pritiscima na troškove industrije. Plate (u apsolutnom iznosu) u regionu bile su iznad proseka u prvih devet meseci 2023. godine, pošto proizvodnja zahteva značajan deo kvalifikovane radne snage, na primer za upravljanje mašinama i kontrolu kvaliteta", kaže analitički tim.
Kažu da su prosečne bruto zarade u segmentu proizvodnje pića intenzivnije rasle u 2022. u odnosu na prosečne zarade, praćene nižim stopama rasta u 2023. godini.
Kompanije su doživele značajan rast prodaje u 2022. koji su podstakla dva ključna faktora: značajnim oporavkom eksternih kanala zbog uticaja virusa korona i implementacijom cenovnih mera kako bi se zaštitila dobit od značajnih pritisaka troškova. Ovaj dvostruki uticaj je doprineo dvocifrenim prosečnim stopama rasta.
Iako su ove kompanije zabeležile značajan rast prodaje u 2022. godini, profitne marže su pogođene rastućim cenama sirovina, višim troškovima energije i platama. Primetno je da su EBITDA marže u proseku pale za više od dva procentna poena za deset odabranih kompanija, pri čemu su Atlantik Cedevita, Fructal i Knjaz Miloš zabeležili pad od više od pet procentnih poena.
Coca-Cola
U analizi se izdvajaju kompanije Coca-Cola HBC, koje su u zajedničkom vlasništvu Coca-Cola HBC AG. Uprkos zajedničkom vlasništvu, među njima postoje razlike koje utiču na finansijske pokazatelje. Ključna razlika je u tome što Coca-Cola HBC Slovenija nema sopstvenu proizvodnju, već svoje proizvode nabavlja od hrvatske kompanije.
Iznenađujuće je, međutim, da Coca-Cola HBC Slovenija ostvaruje najveću bruto i operativnu maržu u grupi, što postavlja pitanja o poštovanju principa van dohvata ruke u transakcijama između Coca-Cola HBC Hrvatska i Coca-Cola HBC Slovenija.
"S druge strane, takođe je pošteno reći da ne vidimo finansijski podsticaj da Coca-Cola HBC Grupa ostvaruje veći profit na slovenačkoj strani, s obzirom na činjenicu da je porez na dobit preduzeća nešto veći nego u Hrvatskoj. S tim u vezi, logiku iza toga je teško razumeti", navodi se u analizi.
Kompanije u BiH i Srbiji ostvarile veće koristi od povećanja cena
Četiri kompanije Coca-Cola HBC u Adria regionu ostvarile su prosečnu stopu rasta prodaje od 25,4 odsto godišnje u 2022. Najvažniji pokretač rasta prodaje u slučaju Hrvatske i Slovenije bio je rast obima, dok su kompanije u Bosni i Hercegovini i Srbiji imale više koristi od povećanja cena, iako je povećanje obima takođe bilo značajno sa dvocifrenim povećanjem. Najveći rast obima odnosi se na kompaniju iz Hrvatske sa promenom od 13,5 odsto godišnje, dok je kompanija iz Bosne i Hercegovine imala najveći rast cene po jedinici od 14 odsto godišnje.
Što se tiče troškova zaposlenih, primetna je razlika na nivou zemlje u troškovima po zaposlenom između kompanija Coca-Cola HBC i njihovih konkurenata. U Hrvatskoj Coca-Cola HBC ima 61 odsto veći trošak po zaposlenom od svojih konkurenata. U Srbiji Coca-Cola HBC ima 132 odsto veći trošak po zaposlenom od svog konkurenta Knjaza Miloša.
U Sloveniji je taj broj veći za 22 odsto u odnosu na Radensko, a u Bosni i Hercegovini za 56 odsto u odnosu na Sarajevski kiseljak.
Još jedan zanimljiv detalj je da Coca-Cola HBC Srbija ostvaruje praktično iste troškove po zaposlenom kao i sestrinska kompanija u Hrvatskoj, što je neočekivano s obzirom na veliku razliku u opštim platama na nivou zemlje.
"Da bismo naglasili važnost pravilnog upravljanja obrtnim kapitalom, izračunali smo korelaciju između NWC-a kao procenta prodaje i prinosa na uloženi kapital za 2022. godinu. Rezultat je negativna korelacija od -0,74. S tim rečeno, što je niži NWC kao procenat prodaje, to je veći prinos na uloženi kapital, sa prilično snažnom negativnom korelacijom", objašnjavaju analitičari.
Fructal
Fructal je kompanija sa najnižim ROIC-om i najvećim NWC-om u procentima od prodaje u značajnoj razlici u odnosu na ostatak grupe konkurenata. Ako dublje pogledamo šta pokreće visoki neto obrtni kapital Fructala, to je pre svega njegov visok saldo zaliha, objašnjavaju analitičari. "Prosečni dani zaliha Fructala je 143, što je tri puta više od prosečnog konkurenta (bez Fructala)."
Buduće performanse u industriji bezalkoholnih pića će oblikovati sledeći faktori: cena sirovina, konsolidacija maloprodajnog tržišnog udela i rastuća potražnja za zdravijim alternativama. Cene roba nastavljaju da se kreću u negativnom smeru u 2023. godini, ulaskom u 2024. još uvek ne vidimo olakšanje na tom frontu, kažu analitičari.
Što se tiče maloprodaje, tržišta Slovenije i Bosne i Hercegovine karakteriše značajna konsolidacija tržišta sa tri najveća igrača koji kontrolišu između 60 odsto (Slovenija) i 64 odsto (Bosna i Hercegovina) tržišnog udela. "Dok je u Hrvatskoj i Srbiji konsolidacija tržišta nešto niža, očekujemo dalju konsolidaciju, posebno od strane kompanija koje se zovu diskonteri, koje su generalno šire regionalno prisutne."
Na kraju, s obzirom na rastuću žeđ za alternativnim pićima, kompanije koje strateški upravljaju diverzifikacijom portfelja i istražuju nove tržišne puteve verovatno će uspostaviti jaču dugoročnu poziciju.
"Oni koji još nisu počeli da plasiraju alternativna pića mogli bi da se nađu u nepovoljnom položaju, jer konkurencija već radi na stvaranju percepcije potrošača. Štaviše, proširenje portfelja na tradicionalnija potrošačka pića, kao što je kafa, obećavajući je put. Na primer, Jamnica Plus je nedavno najavio saradnju sa Nestleom za distribuciju proizvoda od kafe u HoReCa sektoru, dok kompanije koje su deo Coca-Cola HBC grupe već neko vreme distribuiraju Costa kafu", zaključuju analitičari.
